уторак, 24.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:43

Лептири у борби против фалсификата

Научници Института за физику осмислили „Теслаграм” за заштиту новца, картица, уметнина, модних предмета…
Аутор: Ана Вуковићчетвртак, 04.01.2018. у 16:20
Даница Павловић припрема докторат на тему оптичких особина крила лептира (Фото А. Васиљевић)

Неколико увеличаних фотографија немачке министарке одбране било је довољно хакерима да пре неколико година лажирају њен отисак прста. И тада се срушило све у шта смо веровали. Чак ни отисак прста није заштићен од фалсификатора. Готово све на овом свету може да се дуплира, умножи, лажира...

Све, осим „Теслаграма” – изума који је у својој научној кухињи спремио наш Институт за физику. Млади истраживачи открили су да у природи, ипак, постоје јединствене ствари – љуспице са крила лептира које је немогуће копирати па се зато могу користити за заштиту новчаница, картица, уметнина, вредних модних предмета и података.

„Не пипај гусенице голим рукама” – упозорење је на једној од кутија у њиховој лабораторији. На зид је наслоњено неколико мрежа за хватање лептира. Њих, кажу, најчешће користи биолог Даница Павловић која припрема и докторат на тему оптичких особина крила ових инсеката.

– Једног дана излазимо напоље и видимо колеге које су се окупиле у углу дворишта. Помислили смо да се нешто догађа и кад смо стигли видимо Даницу како трчкара парком за лептирићима – смеју се њене колеге показујући на такозвану фарму лептира, комору у којој узгајају врсте потребне за „Теслаграм”.

Не откривају коју врсту користе. То је пословна тајна. Али, знајте, кажу, да су то лептири најлепших боја.

Они не убијају ове инсекте. Пошто је њихов животни век кратак, када угину, следи „жетва љуспица”, односно њихово сакупљање, објашњава Стеван Јовановић, машински инжењер из овог тима.

– Велики део посла урадила је сама природа. Плочица пречника десетог дела милиметра је врло сложена и не могу се наћи две исте. Кад лептир угине, ми је скинемо технологијом коју смо сами развили и нанесемо на објекат који штитимо, било да је то новчаница, или нека тканина. По наношењу заштитног слоја добијамо немодификовани објекат са „тачкицом” за коју само власник зна где је – објашњава Јовановић.

Тим младих истраживача (Фото А. Васиљевић)

Свака картица, додаје Даница, носиће своју љуспицу која ће бити забележена у бази података. На основу поређења са том базом, биће јасно да ли је у питању оригинал или копија. Када пројекат заживи, досадашња технологија очитавања мораће да се прилагоди јер, каже Димитрије Степаненко, тренутни оптички читачи не могу да препознају информације које ова љуспица носи.
– То је врло слично отиску прста, само што је ово тродимензионална структура која не може да се копира јер има неке додатне особине. Чак постоје начини да се копира и ДНК, али за сада не постоји технологија којом би могла да се фалсификује љуспица са крила лептира – истиче физичарка Марија Митровић Данкулов.

Идеја потиче од Дејана Пантелића и његовог истраживачког тима који је још 2011. тврдио да овај изум може да се примени у сфери безбедности, каже Саша Лазовић, руководилац Иновационог центра. Тренутни пројекат научници раде у сарадњи са фирмом „Квадра график” која се бави паметним и безбедносним штампањем. Поља примене „Теслаграма” су, каже Лазовић, веома широка, а потенцијални партнери су им банке, фирме које се баве сигурносним системима, државе. Због глобалне вредности изума, понео је и име по нашем великом научнику – да нагласи везу са земљом порекла. Као важан изум „Теслаграм” су већ препознале „Canadian Bank Note”, фирма која штампа канадски долар, али и нуклеарна електрана „Кршко” које су заинтересоване за сарадњу са нашим научницима.

– Постоји и нешто што је важније од саме технологије, а то је формирање тима и капацитета за иновације. У овом тренутку, пред уласком смо у Европску унију која нуди значајне фондове намењене науци и иновацијама. Зато је важно да изградимо научне тимове, ојачамо институције, те део тих средстава привучемо у Србију и омогућимо развој домаће науке – закључује Саша Лазовић.

И Холанђанин у тиму

На пројекту „Теслаграм” ангажован је и Холанђанин Вилем Виктор ван Гервен. Он је, објашњавају чланови тима, имао важну улогу у истраживањима јер им је донео свеже знање и нешто другачији приступ раду.

– Дошао сам да дам све од себе и помогнем пројекту. Приметио сам да је вашим људима често сама дискусија важнија од оног о чему се дискутује, али и да се људи плаше да покушају да не би погрешили. Ипак, иако на западу има много више новца, и ствари можда делују боље него овде, у Србији се осећам слободније него тамо – признаје овај научник.


Коментари5
6b9b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lale
Некако ми изгледа као варваризам у 21. веку препознатљивом по електроници и нанотехнологијама ићи према решењима која се базирају на убијању живих организама. Заборавите новчанице, заборавите фалсификате, долази време блокчејна и информација у њему које је немогуће фалсификовати. Према томе усмеравајте свој стваралачки потенцијал а не према лептирима.
Ivan grozni
Има неколико проблема са овим концептом што се тиче новчаница. Ако је сваки лептир јединствен, значи да би и свака новчаница била јединствена. То значи да би морала да буде створена јединствена и огромна база података за проверу новчаница. То у свакодневном животу није могуће, већ би се новчанице опет морале слати на специјалну проверу у народну банку као и до сада = дакле нема бенефита. Шта више, како ће фалсификатори убрзо сазнати о којим врстама лептира је реч, употребиће их за фалсификовање и тиме преварити све осим власника базе података, и тиме само отежати посао трговцима и свима другима који су свакодневно у дотицају са новчаницама. Да се разумемо, концепт је одличан за слике, уметнине итд. али је бескористан за новчанице.
Nenad
Ljudi ,pa to su ameri pronasli odavno
Olga Tvrtkovic
Uvek me obraduje ovakav članak. Hvala bogu da imamo mlade, pametne i inventivne ljude. Za mene "genijalci" imaju čistu dečiju logiku, koja uvek gađa u metu. Zadržati u sebi po malo dete, znači biti inventivan i maštovit. Samo veselo i hrabro trčite za odabranim leptirima i ne bojte se. Uspećete. Jedno veliko bravo za ceo tim.
ЗВЕЗДАН
И КОЛИКО ЛЕПТИРОВА ЋЕ НАСТРАДАТИ ЗА ОВАКВУ "оригиналну" ТЕХНОЛОГИЈУ ЗАШТИТЕ НЕЧЕГА иил билочега

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља