уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 04.01.2018. у 22:00 Биљана Лијескић

Скок у будућност

У музеју модерне уметности Стеделијк изложена су дела Жана Дибифеа, вео Кита Херинга после рестаурације и различите поетике аутора из деведесетих и двехиљадитих година
Хол музеја Стеделијк и са делом Кита Херинга на плафону (Фото Б. Лијескић)
The Cosmopolitan, 1963. Жан Дибифе (фото: Б. Лијескић)

Специјално за Политику
Амстердам – Сва дела француског сликара, графичара и вајара Жана Дибифеа (1901–1985) које има у својој колекцији Стеделијк, Музеј савремене уметности у Амстердаму изложио је још средином лета. Ако се нађете у овом делу Европе, моћи ћете да их погледате до 7. јануара. Читавих шест месеци ова поставка причала је јединствену причу не само о стваралаштву великог уметника, о стилу арт-брут који је он заговарао, већ и о томе како је Стеделијк дошао до његових дела.

У посебно одређеном простору у приземљу, готово на улазу, прво што поглед привуче јесте велики плакат на коме је Дибифеова фотографија, са називом изложбе „The deep end“ и плакат који је сам уметник направио за своју ретроспективу одржану 1966. у Стеделијку. Тада је поласкан добродошлицом управе музеја после ретроспективе поклонио пет својих дела овој установи, из различитих фаза стваралаштва.

Уметност мора да пробуди публику из културолошких навика, сматрао је Дибифе и зато је трагао за другачијим погледом на живот и креативни чин. Студирао је кратко у Паризу 1918. године, остављао сликарство и враћао му се поново, а тек се од четрдесетих година прошлог века сасвим посветио уметности, одбацујући западњачку традицију. Занимао га је спонтани уметнички чин и зато је био окренут стваралаштву маргиналних група, које нису имале значајну позицију и утицај у друштву. Иако се наводи да се то односило на стваралаштво деце и ментално оболелих, у ту маргиналну причу уклапали су се затвореници, жене без друштвено прихваћених занимања, самоуки људи без институција и друштвене подршке, којима је уметност била насушна потреба.

„Један је начин да се добро слика, а хиљаду да се то уради лоше. Мене занимају ови други начини и очекујем да у њима пронађем откровење”, говорио је Дибифе, сматрајући да су све ствари у свемиру повезане.

Како слика може да представи наше узбуркане мисли и како може да покаже нешто што је изван објективног света, на који смо навикли? Кроз изузетну колекцију слика коју је Стеделијк стекао, али и поклоном самог Дибифеа, ова изложба одговара како је он истраживао ова питања од четрдесетих година прошлог века, када је окренут текстури природних материјала сакупљао песак, шљунак, лишће и уносио их у своје слике, асамблаже и литографије. У шездесетим годинама 20. века истражује другим средствима, користи сведену палету боја и образац испреплетаних линија. Водећи нас дубоко иза видљивог света, Дибифе утиче на нас да се упитамо: Шта гледамо и где смо док стојимо испред његових слика? Изложбу о Дибифеу је потписала гост кустос Софи Береби и део је истраживачког пројекта који има циљ да на нов начин осветли колекцију Стеделијка. Поставка је проистекла из блиске сарадње Стеделијк и Ријкс музеја који ће бити домаћин неколико Дибифеовох великих скулптура у својој башти у наредном периоду.

После одушевљења Дибифеом, посетиоце води монументално историјско степениште на спрат, где се стиже до велике изложбе, под називом „Jump into the future“ („Скок у будућност”), која представља дела из деведесетих година прошлог века и из раних двехиљадитих, а траје до 4. марта ове године. Сакупљао их је немачки колекционар Томас Боргман. Била је то прилика да се виде различите поетике у делима која су потписали Косима фон Бонин, Мет Маликен, Луси Мекензи, Волфганг Тилманс, Кристофер Вилијамс, Керит Вин Еванс и Хаимо Цоберниг, Томас Егерер, Паулина Оловска, Јута Кетер, Михаел Кребер, Џон Стезакер. Наравно, музеј нуди много, ту је и Карлос Мота са видео-радовима, а посетилац узме онолико колико може у том моменту.

Обилазак разноврсних поетика зна и да умори на чудан начин. Кад направите круг на спрату, опет ћете се наћи поред монументалних степеница. Ту су клупе на које можете сести, али и фотеље зване лејзи бег. Једна породица са малим дететом је ту лежала, ако и ви то учините угледаћете још једно ремек-дело које стоји испод стакленог плафона, а изнад већ поменутих грандиозних степеница. Реч је о велу Кита Херинга, раду америчког уметника, које је направио 1986. Три деценије је стајало у депоу и рестаурирано је прошле године. Дакле, тај велики, спрејом насликани Херингов вео, једно огромно прозрачно платно, димензија 20 пута 12 метара је овде изложено од 11. октобра 2017, а публика ће имати прилику да га види све до 3. јуна 2018. Ако дозволите себи да у Стеделијку изнад велелепног степеништа погледате нагоре и отворите очи, између вашег лица и неба засијаће у пуном сјају чаробни вео Кита Херинга. Више очекивати било би незахвално.

Коментари1
d255e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vezira Dervoz
Jos jedan veoma lep i nadahnuto napisan tekst o izlozbama u stranim muzejima,sad kada je nas MSU konacno otvoren mozda i dozivimo da vidimo nesto poput ovoga sto je opisano u tekstu,ili da zaposleni u MSU vide kako se upravlja i razmislja kada zelite da ostvarite vecu posetu,a naravno i zaradu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља