петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:13
ИЗ БОЖИЋНЕ ПОСЛАНИЦЕ ПАТРИЈАРХА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Будимо срцем и душом уз српски народ на КиМ

Уместо овоземаљских брига и страха, молимо се да мир божји испуни наша срца
четвртак, 04.01.2018. у 22:00
Патријарх Иринеј (Фо­то А. Васиљевић)

У најблиставијој светлости и чудесној радости Божића древна народна мудрост изнедрила је здравицу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!” Заиста је дубок смисао и далекосежна животна порука ове древне мудрости. Ништа нам, драга децо духовна, неће вредети ни држава, нити уређени градови и села, ни економски напредак коме толико тежимо, нити сва добра овога света, ако као народ постепено, али сигурно нестајемо, то јест ако више умиремо него што се рађамо.

Нашим хришћанским прецима није било тешко да, током своје бурне историје, изнова, после најтежих искушења и невоља, а некада и дословце из пепела, васпоставе државу, привреду, културу и све оно што их је одувек чинило припадницима истински европске цивилизације.

То им је сваки пут полазило за руком јер су њихови домови били испуњени вером, врлинама и снагом, док су им се деца изобилно рађала. Имајмо отуда на уму закон господњи и опомињимо се нарочито заповести божје дате прародитељима Адаму и Еви која гласи: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме!” (I Мојс. 1, 28). Стога, љубљени у Христу Исусу, немојмо занемаривати испуњавање ове заповести! И сам Господ љубави својевољно пристаде да се оваплоти и поживи међу нама, а рођењем од Дјеве Марије занавек освети и даде смисао материнству и рађању.

У овим светим божићним данима усрдно се молимо за сву нашу једноверну браћу и сестре у отаџбини и расејању, са жељом да Богомладенац Исус Христос разгори у њиховим срцима и домовима смирену радост витлејемске светлости, којом небо и земља бивају просветљени и блистају. Особито позивамо све верне да, у овој тихој ноћи, срцем и душом буду једно са многострадалним православним српским народом који верно чува и брани сваку стопу свете земље Косова и Метохије, која нам је, не заборавимо никада, дарована од Господа као вечни залог. Времена бурна су долазила и пролазила. За све то време наши преци су у својим срцима неизбрисиво носили Пећку патријаршију, Грачаницу, Богородицу Љевишку, Бањску, Дечане, Свете Архангеле и на хиљаде других светих олтара широм Косова и Метохије.

Знали су и памтили ко је на ту свету земљу крочио још у давном седмом столећу и раније, како бележе византијске хронике. Знали су ко је остављао записе на грнчарији из 9. века и ко је отварао прве школе при манастирима, писао књиге, живописао фреске и иконе, зидао храмове, отварао прве болнице, писао словенске књиге… Знали су да је велики рашки жупан Вукан у 11. веку одбранио град Звечан. Знали су који су владари из лозе Немањића, Лазаревића, Бранковића, Петровића, Обреновића и Карађорђевића подизали светиње широм српске земље. Све су то знали наши преци, браћо и сестре. А знамо то и ми, њихови потомци. Знамо још нешто. Знамо да је на Косову и Метохији остао наш напаћени народ да мученички исповеда своју свету православну веру и храбро сведочи своје српско име. Знамо, као што и они знају, и не заборављамо ништа од свега тога, јер су Косово и Метохија наш Јерусалим, наша света земља. И зато можемо да, заједно са псалмопојцем Давидом, молитвено обећамо: „Ако заборавим тебе, Јерусалиме” – ако заборавим тебе, Косово и Метохијо – „нека ме заборави десница моја!” (Пс. 137, 5).

Браћа наша по вери, не само на Косову и Метохији, него и другде, суочена су са искушењима. Посебно данас, Богомладенац Христос нас подстиче да ми, православни хришћани и деца Цркве, његовом благодаћу оснажени, без обзира на то како се други односе према нама било где, у отаџбини, окружењу и васцелом свету, свима узвраћамо, по заповести божјој, братски и пријатељски, ма које вере и народности они били, знајући да нас Бог љубави пита шта ми чинимо другима, а не шта други чине нама.

У дану када пресвета Дјева Марија рађа Превечнога Бога, молимо се за све људе, а нарочито за младе, намучене страшним пороцима наркоманије, алкохолизма, разврата, лењости, гнева, среброљубља, зависти, гордости, неумерености, безосећајности и свим другим пороцима који, обећавајући привидну радост, заправо унижавају боголико достојанство човека и чине га робом. Молимо се да их Господ над војскама укрепи како би познали истину и препознали лик божји у себи, па да смело устану и збаце окове погрешног избора. Господ Исус Христос говори: „Познаћете истину и истина ће вас ослободити… Свако ко чини грех роб је греху” (Јн. 8, 32. 34).

Ми смо слободни у правом смислу речи онда кад идемо путем врлинског живота, који извире из стваралачке заједнице љубави са Богом. Насупрот томе, злоупотреба дарова божјих и потенцијала које имамо, као и избор погрешног стила живота, раслабљује и разара нашу слободу, ниподаштава нашу личност, производи осећај празнине и бесмисла и, напослетку, води у духовно ропство. Слобода је, драга наша децо духовна, слобода за Христа, за другога, за живот и здравље. Слобода за вечност. Такву слободу нам може дати једино Бог, јер је управо он слобода, смелост и снага. Једино слободом која подразумева ослушкивање воље божје и самоограничење пред ближњима и пред створеном природом могу се савладати страшни и у нашем народу незапамћени сукоби између супружника, родитеља и деце, рођака и кумова, о којима, нажалост, пречесто слушамо и читамо.

Блага вест рождества Христовог се објављује и свету у којем звецка оружје, у којем се спроводи насиље над појединцима и народима, у којем владају неједнакост и социјална неправда, у којем су невина деца жртве ратних сукоба, различитих врста злоупотреба и глади, над којим је свакодневно надвијена нуклеарна претња. Иако забринути, не губећи наду, молимо се витлејемском Богомладенцу да просветли таму и окрене добру оне који држе полуге моћи у својим рукама.

Не бојмо се! Уместо овоземаљских брига и страха, молимо се да мир божји испуни наша срца! То је мир који није пасивност и равнодушност него динамична, стваралачка и, поврх свега, непрестано активна сила која има моћ да преображава, као и да доноси спасење не само нама већ и људима око нас. Благодатно искуство Светога Серафима Саровскога сведочи: „Стеци дух мира и тада ће се хиљаде око тебе спасти”.

Бог који је са нама – Емануил – јесте управо тај мир кроз који долази мир царства небеског. Такав мир се, свакако, не може поистоветити са некадашњим, садашњим и будућим покушајима остварења миротворства на овој земљи, а који не подразумевају однос у чијем је средишту Тројични Бог. Христов мир је јединствен јер је заснован на неизрецивој и несхватљивој љубави Оца небеског, „Који тако заволе свет да је Сина Својега Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни” (Јн. 3, 16). Богочовек Господ Исус Христос се, дакле, рађа од Дјеве Марије како би умро на Крсту и васкрсао из мртвих, дарујући мир и блаженство вечнога живота свеколикој твари. Овакву стварност задобијања мира који побеђује грех и смрт, драга децо духовна, ми доживљавамо не само на празник рождества Христовог, већ и сваки пут када се сабирамо у нашим светим храмовима на божанствену литургију и када се причешћујемо живим Христом.

Славећи празник, помолимо се да срца наша постану витлејемска пећина у којој се рађа Христос Син божји, како бисмо и ми, обасјани светлошћу витлејемске звезде, просвећени мудрошћу мудрацâ са Истока, надахнути Духом Светим, који је осенио мајку над мајкама и умирио немире праведнога Јосифа, смело клицали на све четири стране света, објављујући долазак онога који нас спасава:

Мир Божји, Христос се роди! 

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

православни архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски, са свим архијерејима Српске православне цркве


Коментари16
0a51e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jedan od
Догодине у Призрену.
Petar
Lepa beseda i poslanica naseg voljenog Patrijarha.Ali dodji nam na Kosovo u svojoj rezidenciji Peckoj Patrijarsiji, i budi tu pored nas,,,,potrebni ste nam presveti oce, Irinej,,,,,,,
Mehmed Rakovac
Svim VJERNICIMA pravoslavne vjeroispovijesti želim SREĆAN BOŽIĆ sa "Mir Božiji Hristos Se rodi." Imam namjeru da Vam poželim sreću, zdravlje, veselje, puno roda i poroda, vječiti mir među Vama i svima oko Vas sa Vama. Za obične ljude, sve nevolje su zajedničke samo je sreća individualna, želim Vam PUNO individualne sreće... Molim Svevišnjeg Boga da svi ljudi postupaju po porukama Poslanice Njegove Svetlosti Patrijarha,
david
O kakvoj dusi i srcu vi pricate? Fizicko prisustvo vojske,policije i drugih drzavnih organa to je potrebno. A kao sto vidite vasa 'svetosti' sve to je ukinuo vas Aleksandar Vucic 'presveti'. Svaki treci dan se sastajete sa njim,pa o cemu razgovarate pobogu? Ne brani se teritorija i narod dusom i srcem, zna se kako se to radi.
Ђорђе Кукић
Tериторија се једино брани душом и срцем . Полако , све је то наше било и наше ће остати . Када прође пут свиле и гасоводи све ће то бити једноставно и решено . Мир Божји, Христос се роди !
Препоручујем 7
Игор Г.
Религија је штака за лошу државу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља