субота, 21.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Ове године нови круг провере доктората

У 2018. години наступа период нових акредитација, овог пута на државним и приватним универзитетима, када ће се утврђивати и то где су стечене докторске дипломе наставника
Аутор: Бранислав Радивојшачетвртак, 04.01.2018. у 21:44
Новица Коцић

Када бисмо правили ранг-листу одлука које су у 2017. години добилe подршку најшире јавности, одлука Комисије за акредитацију о оспореним докторским дипломама свакако би била међу првима на тој листи.

Чланове комисије Дубравку Јовичић, Мирољуба Миливојчевића, Шћепана Миљанића и председника Ћемала Долићанина питамо можемо ли и у 2018. очекивати наставак акције провере докторских диплома, а они кажу да није реч о некој ванредној акцији, него о редовном поступку поновне акредитације раније акредитованих високошколских установа. У том поступку, који се обнавља сваких пет година, у 2017. су највише учествовале високе струковне школе, и тада је откривено да је 95 наставника стекло докторску диплому у установи која за то није била акредитована.

Међутим, у 2018. наступа период поновних акредитација академских студија осам државних и десет приватних универзитета, на којима је и највећи број наставника. И њихове дипломе ће се проверавати, мада у комисији процењују да у овим установама неће бити много спорних доктората. Шћепан Миљанић прецизира: „Комисија не оспорава докторске дипломе ових наставника, већ констатује, на основу њихових диплома, али и других докумената, да не задовољавају услове у погледу квалификација које су неопходне да би неко био изабран у звање наставника”.

Комисија за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) недавно је за свој рад, укључујући и одлуке о преиспитивању доктората, добила подршку Националног савета за високо образовање, а на питање откуд баш сада, а не раније, таква акција Мирољуб Миливојчевић каже:

– Ми смо те дипломе контролисали и раније, али контрола није била тако прецизна.

Сад комисија има радну групу која се само тиме бави и базу докумената и података који нам помажу да лакше дођемо до истине.

У комисији, међутим, отклањају сваку помисао на то да би због оспорених доктората наставника биле под знаком питања и дипломе свршених студената. Ћемал Долићанин каже да сви студенти који су стекли дипломе на акредитованим студијским програмима треба да буду безбрижни јер је важно да је диплому издала акредитована установа.

На чињеницу да у Министарству просвете очигледно нису оберучке дочекали ово оспоравање докторских диплома, професорка Дубравка Јовичић каже да је могуће да у Министарству нису довољно упознати са обавезама комисије.

„Политикини” саговорници притом наглашавају да je провера диплома само део њених укупних активности, законом предвиђених, на акредитацији факултета и факултетских програма. Питамо их зато да ли је комисија за акредитацију одговорна за пад квалитета нашег високошколског образовања и школовање кадрова који друштву нису потребни.

Дубравка Јовичић каже да се о том паду квалитета може говорити ако се има у виду чињеница да су се наши приватни универзитети углавном фокусирали на гране образовања које им доносе профит. То су разних факултети за менаџмент и све оно што не тражи велика улагања у наставу.

Шћепан Миљанић притом напомиње да смисао рада комисије за акредитацију није да забрањује акредитацију, него да помаже установама да се акредитују и раде, али у складу с прописима. А да ли се тиме на нивоу државе формирају установе које образују кадрове (менаџере и сл) непотребне овом друштву, то је већ питање, на пример, за Национални савет за високо образовање и друге институције.

Оспоравају компетентност наставника а не диплома

Како чланови комисије за акредитацију коментаришу став да само Министарство просвете може да оспори докторате?

Кажу да комисија не оспорава веродостојност диплома нити их поништава, јер то и није њена надлежност. Међутим, онима која имају дипломе доктора наука комисија само оспорава компетентност да буду наставници у делатности високог образовања јер су им докторске дипломе издале високошколске установе које нису задовољавале законске услове за то (нису имале одлуку о акредитацији докторских студија, односно решење о испуњености кадровских, просторних и техничких услова за обављање магистарских студија по ,,предболоњским” законима о универзитету).


Коментари5
cb0df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tanja
Nastavnici nisu kompetentni da budu profesori sa doktoratom ako fakultet na kojem su odbranili doktorsku disertaciju nije imao resenje o ispunjenosti kadrovskih, prostornih i tehničkih uslova za obavljanje magistarskih studija. Pri tome su ti isti profesori kompetentni da obavljaju isti posao sa magistraturom ali nisu kompetenti da doktoratom. Na osnovu cega bi sud u Strazburu doneo presudu o kompetentnosti nastavnika?..Na osnovu tehničkih i prostornih uslova za obavljanje magistrasrkih studija....
Љубиша мр Вуковић
Дате ' формулације' везане за валидност и веродостојност ' датих научних папира' могу настати једино у Србији. Имаш папир ("научно звање") али немаш верификовану легитимацију да можеш да држиш наставу студентима. Овде су у колизији три категорије из система квалитета ( ИСО 9000: 2015) и то: ' валидација, верификација и следљивост' и системска асоцијативност датих категорија. Афористичари имате ново поље за инспирације.
Profesor dr Dragan Pavlovic, Pariz
Претпоставимо да та комисија утврди да је неки професор на неком универзитету стекао докторат у институцији која није била акредитована да даје такве докторске дипломе. Онда ће та државна комисија огласити такву диплому неважећом за обављање државних послова. Наравно мора се претходно донети закон који забрањује да такви наставници раде на таквим пословима у држави (што би било такође мешање у аутономију универзитета, али сад државног) , али то се неће односити на приватне универзитете. Она чак може, али пошто јој закон да ту моћ (!), да забрани да те личности могу да користе звање доктор наука у Србији. Ту се то завршава. Наставници са приватних универзитета ће и даље моћи да обављају послове које обављају сем ако њихов универзитет не прихват одлуку те комисије - што би ме чудило - јер универзитет је СУВРЕН и АУТОНОМАН. Једном речју ово је поново покушај општег напада на аутономоју универзитета у начелу. Занима ме ко стално покушава да уништи и подјарми универзитете у Србији? Ко?
Miljana
Naslov je zlonameran, tendenciozan i tabloidan. Naime, svake godine, u dva ciklusa, idu i akreditacije i reakreditacije, zavisno od toga da li ustanova prijavljuje novi program ili reakredituje stari . Tada se i proveravaju fakulteti i visoke skole, u odnosu na to da li ispunjavaju standarde koji su zakonom propisani. Javnost s pravom ocekuje da, posle svega sto je pocinila u prosloj godini, sadasnja KAPK i njeni recenzenti vise nece imati priliku da sude bilo kome. U suprotnom, armija advokata ce se dobro ovajditi, a mi cemo iz svojih dzepova placati obestecenja kao i toliko puta do sada.
Jeremija
U Srbiji doktora i generala ko u SAD.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља