Када бисмо правили ранг-листу одлука које су у 2017. години добилe подршку најшире јавности, одлука Комисије за акредитацију о оспореним докторским дипломама свакако би била међу првима на тој листи.

Чланове комисије Дубравку Јовичић, Мирољуба Миливојчевића, Шћепана Миљанића и председника Ћемала Долићанина питамо можемо ли и у 2018. очекивати наставак акције провере докторских диплома, а они кажу да није реч о некој ванредној акцији, него о редовном поступку поновне акредитације раније акредитованих високошколских установа. У том поступку, који се обнавља сваких пет година, у 2017. су највише учествовале високе струковне школе, и тада је откривено да је 95 наставника стекло докторску диплому у установи која за то није била акредитована.

Међутим, у 2018. наступа период поновних акредитација академских студија осам државних и десет приватних универзитета, на којима је и највећи број наставника. И њихове дипломе ће се проверавати, мада у комисији процењују да у овим установама неће бити много спорних доктората. Шћепан Миљанић прецизира: „Комисија не оспорава докторске дипломе ових наставника, већ констатује, на основу њихових диплома, али и других докумената, да не задовољавају услове у погледу квалификација које су неопходне да би неко био изабран у звање наставника”.

Комисија за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) недавно је за свој рад, укључујући и одлуке о преиспитивању доктората, добила подршку Националног савета за високо образовање, а на питање откуд баш сада, а не раније, таква акција Мирољуб Миливојчевић каже:

– Ми смо те дипломе контролисали и раније, али контрола није била тако прецизна.

Сад комисија има радну групу која се само тиме бави и базу докумената и података који нам помажу да лакше дођемо до истине.

У комисији, међутим, отклањају сваку помисао на то да би због оспорених доктората наставника биле под знаком питања и дипломе свршених студената. Ћемал Долићанин каже да сви студенти који су стекли дипломе на акредитованим студијским програмима треба да буду безбрижни јер је важно да је диплому издала акредитована установа.

На чињеницу да у Министарству просвете очигледно нису оберучке дочекали ово оспоравање докторских диплома, професорка Дубравка Јовичић каже да је могуће да у Министарству нису довољно упознати са обавезама комисије.

„Политикини” саговорници притом наглашавају да je провера диплома само део њених укупних активности, законом предвиђених, на акредитацији факултета и факултетских програма. Питамо их зато да ли је комисија за акредитацију одговорна за пад квалитета нашег високошколског образовања и школовање кадрова који друштву нису потребни.

Дубравка Јовичић каже да се о том паду квалитета може говорити ако се има у виду чињеница да су се наши приватни универзитети углавном фокусирали на гране образовања које им доносе профит. То су разних факултети за менаџмент и све оно што не тражи велика улагања у наставу.

Шћепан Миљанић притом напомиње да смисао рада комисије за акредитацију није да забрањује акредитацију, него да помаже установама да се акредитују и раде, али у складу с прописима. А да ли се тиме на нивоу државе формирају установе које образују кадрове (менаџере и сл) непотребне овом друштву, то је већ питање, на пример, за Национални савет за високо образовање и друге институције.

Оспоравају компетентност наставника а не диплома

Како чланови комисије за акредитацију коментаришу став да само Министарство просвете може да оспори докторате?

Кажу да комисија не оспорава веродостојност диплома нити их поништава, јер то и није њена надлежност. Међутим, онима која имају дипломе доктора наука комисија само оспорава компетентност да буду наставници у делатности високог образовања јер су им докторске дипломе издале високошколске установе које нису задовољавале законске услове за то (нису имале одлуку о акредитацији докторских студија, односно решење о испуњености кадровских, просторних и техничких услова за обављање магистарских студија по ,,предболоњским” законима о универзитету).