субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:07

Лажна боловања због депресије и стреса

Особи која добије психијатријску „Ф” дијагнозу и оде на боловање аутоматски треба да се одузму дозвола за оружје и возачка дозвола
Аутор: Данијела Давидов-Кесарчетвртак, 04.01.2018. у 22:00

Око 11 одсто људи било је на боловању прошле године из потпуно неоправданих разлога, показују резултати контроле коју је урадио Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО). Од јануара до октобра прошле године покренута су 1.322 поступка контроле привремене спречености за рад на захтев послодавца (708 случајева) и матичне филијале (445 случајева).

Међутим, у Министарству здравља кажу да је ово само почетак ригорознијих контрола и да ће у овој години доћи до детаљније провере отварања боловања због дијагноза на које се здрави људи најчешће „извлаче”. Често су то депресија, стрес на послу, болови у леђима, вртоглавица…

На наше питање како стати на пут одласку на лажно боловање, у РФЗО-у кажу да са њиховог становишта постоји проблем са боловањима људи који се налазе на лечењу у дневној болници за психијатријске болести, с обзиром на то да такво лечење траје јако дуго.

„Смањење броја случајева привремене спречености за рад могуће је повећаним надзором над радом ових установа и прописивањем дужине трајања лечења у дневној болници”, тврде у РФЗО-у.

За већу контролу рада лекара који су у позицији да индикују боловања залаже се и доцент др Ивана Сташевић-Карличић, вршилац дужности директора Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”. Она објашњава да треба кориговати критеријуме који се тичу процедуре давања боловања и успоставити строже механизме санкционисања лекара који злоупотребљавају своју позицију.

Што се пацијената тиче, др Сташевић-Карличић каже да их треба едуковати да схвате да је њихов здравствени картон судскомедицинска документација и да постоје ситуације у будућности када им лажне дијагнозе могу знатно одмоћи у неким важним животним ситуацијама.

– Дијагноза је увек лекарска тајна и остаје између лекара и пацијента. Боловања са основом дијагнозе тешке депресије, као и других које нису психијатријске, имају моралну и етичку димензију. Све лажне дијагнозе које служе злоупотреби за потребе регулисања радног односа, одговорност су и лекара и пацијента. Постоје јасни дијагностички критеријуми и скале за брзу процену, чији скор јасно детектује обољење. Ту су и критеријуми на основу којих се пацијенту саветује одсуство с посла за време болести. Али, на савести лекара јесу и дијагноза и препорука. Постоји могућност да лекар свесно у медицинској документацији опише све симптоме који одговарају дијагнози, а да их пацијент уопште нема – тврди др Сташевић-Карличић.

Време лечења психијатријских болести је различито, зависно од тежине болести. Када лекари процене да више нема потребе да човек буде на боловању, он се аутоматски враћа на посао, без обзира на то због које је психијатријске болести био на боловању.

– Свако мишљење лекара да више нема потребе за боловањем значи да је та особа у потпуности спремна да се врати на посао. Ако то није случај, запослени се шаље на процену радне способности, што је домен установа које се баве медицином рада – додаје др Сташевић-Карличић.

Према мишљењу проф. др Александра Миловановића, директора Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић”, највише се вара на дијагнозама које су тешко проверљиве, попут анксиозности и депресије, али и вртоглавице. Његов предлог је да особи која добије психијатријску „Ф” дијагнозу и оде на боловање аутоматски треба да се одузму дозвола за оружје и возачка дозвола, све док се не заврши процес лечења. То би, сматра он, аутоматски смањило злоупотребу одласка на боловање, јер људима тешко пада чињеница да не могу да возе.

– Након тога требало би урадити ревизију способности те особе, да ли може нормално да обавља свој посао, да вози аутомобил и да има дозволу за оружје. Сигуран сам да би то многе одвратило од одласка на лажно боловање јер би их мрзело да пролазе те процедуре. До 2006. године другостепене комисије које одлучују о боловањима налазиле су се код нас, али су онда пресељене у РФЗО, што по мом мишљењу није добро. Овако испада да се функционише по систему „кадија те тужи, кадија ти суди”. Много би боље било уколико бисмо се ми са медицине рада тиме поново бавили – појашњава др Миловановић.

За краћа боловања, до 30 дана, грађани се код лекара најчешће претварају да имају проблема са боловима у трбуху, појашњава др Весна Јањушевић, директорка београдског Дома здравља „Стари град”. Ако су вешти, пацијенти могу да „исфолирају” и болове у леђима, али и да „преваре” тестове на основу којих се може утврдити присуство болести. Искуства лекара показују да људи који страхују за свој посао и они којима значи сваки динар од плате не иду на боловање чак ни онда када су стварно болесни, али да се зато онима који имају додатне послове и не живе само од плате – изостајање са посла исплати.

У неким државама постоје посебне комисије које обилазе запослене док су на боловању и уколико их не пронађу у болници или код куће, могу да предложе послодавцу и давање отказа „лажном” болеснику. Има случајева да послодавци ангажују чак и детективске агенције да им у томе помогну.

Више изостајања због повреда и душевних поремећаја

У првих девет месеци 2017. године 213.281 особа у Србији је била на боловању. Дијагнозе које су спречавале одлазак на посао у прошлој години донекле се разликују у односу на претпрошлу. Током 2017. за око пет одсто мање у односу на 2016. годину отварала су се боловања због одржавања трудноће, а нешто више се остајало код куће због душевних поремећаја, болести мишићно-зглобног система, повреда и тровања...

Преглед и документација

У РФЗО-у објашњавају да лекарске комисије оцењују привремену спреченост за рад дужу од 30 дана. Оцена се доноси на основу непосредног прегледа и медицинске документације, у складу са медицинско-доктринарним стандардима за утврђивање привремене спречености за рад. На наше питање да ли је могуће да се одлазак на боловање одобрава и када то није оправдано, у овој институцији напомињу да свако неоправдано одобравање привремене спречености за рад повлачи и одговорност стручно-медицинског органа за такво поступање. Међутим, нису прецизирали о каквим је тачно казнама реч.

Сезонски послови

Министар здравља др Златибор Лончар недавно је изјавио да у смедеревској железари постоји појава да, када крену сезонски радови, „напрасно велики број радника” отвара боловање и да постоји индиција да нису испуњени услови за боловање, већ да они иду да обављају сезонске радове.

– Желимо да проверимо те налоге. Урадиће се контрола и ниједан радник неће ни најмање бити оштећен, ко год има разлога да буде на боловању, апсолутно ће бити, али онај ко нема разлога за боловање, мораће да се врати на посао – истакао је Лончар.

И министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић недавно је нагласио да ће се проблем боловања решавати са Министарством здравља и да ће сви који злоупотребљавају боловања бити санкционисани.


Коментари15
20b77
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nena
Sjajan predlog, da se posle dijagnoze oduzme vozacka dozvola i dozvola za oruzje, a dusevni bolestnik i dalje moze da bude direktor i vlasnik firme i svoje psiholoske traume leci izivljavanjem nad zaposlenima
Anad
Posle ovih zadnjih ratova od devedesetih, embarga, bombardovanja, bez posla, bez novca, gledajci, kolektivno, Srbija je u depresiji. Ljudi su kratkog fitilja, depresivni, loseg raspolozenja i bezvoljni. Nazalost, ne ide se kod psihijatra, vec kod gatara, vidovite Verice, vidovite Zorke, Klepatre...Cula sam da i mnogi ljudi iz sveta se obracaju gatarama i traze pomoc. Iskreno, jedanput sam nazvala jednu "vidovitu", javio mi se njen muz i rekao mi da uplatim 100.- eura i da posle nazovem njegovu suprugu, kad je nvac legao. Razgovor ce trajati 15 minuta....Naravno, da nisam nazvala! Ko pati od depresije, hitno kod psiholga i na terapiju. Neki izlaz ce se naci...Ovako, mnogi nece ici na posao, bolesni , nadrndani, bezvoljni i potencialni ubice ili samoubice. Posao, moze i da saceka. Ipak, zdravlje je najvece bogastvo.
Radoslav Jovanovic
Niko se ne seti da komentarise kako oni znaju šta je lažno bolovanje. Depresija je ozbiljna bolest u svetu i leči se. Kakva je korist od dolaska na posao ako nisi u stanju da radiš? Ako si teško bolestan budeš otpušten. Sve ostalo je za njih lažno bolovanje?
Marija
Ima i onih koji kriju dijagnozu,idu sa lekovima na posao,nisu produktivni koliko su nekada bili...Da li je i to resenje...Surovo je drustvo,surovo...Ako ste u vezi (nebitno kakvoj ) sa ljudima koji preko partije vedre i oblace,nema zime.Ako niste za posao koji se placa (rad) 40 000 , sedecete na laksem mestu za 60 000.Kazem sedecete i znam sta govorim.
Marija
@svetlana Nisam cula da depresivni,koji na poslu cute i rade,gutaju knedle,preznojavaju se i gledaju svoja posla,prave smetnje drugima.Mrzovoljni,lenji,razdrazljivi su zdravi koji prebacuju svoj deo posla na kolege...samo misle na platu,niko nista ne sme da ih pita...Cesto su i dousnici,poltroni,neretko pruzaju i usluge....za bolje mesto na poslu.Ima li vecih bolesnika od njih?Ima li vecih trovaca radne sredine,i celog drustva?
Препоручујем 26
svetlana
A šta ste hteli sa time da kažete surovo je društvo, surovo? Valjda misleći na ove bolesne, koliko zdravi znaju biti surovi prema bolesnima. Pa gospodjo Marija i ovi bolesni pod lekovima što dolaze na posao, znaju biti veoma surovi na poslu. Zato bih ja rekla, da ovi što su bolesni uništavaju zdrave na poslu. GDe ćete goru situaciju na poslu kada ne možete od ovih depresivnih, normalno posao da obavljate, a posao zahteva da medjusobno saradjujete. Mrzovolja, lenjost, razdražljivost, pravljenje bespotrebnih scena na poslu kako bi skrenuli panju na sebe, to su odlike ovih koji su depresivni i neostvareni u svom životu, i oni su ti koji truju zdravu okolinu na poslu, i otežavaju da posao lakše prirode za rešavanje, zbog depresivnih, odvija se otežano. Ovi depresoivni su ti koji onemogućavaju efikasnost u poslu.
Препоручујем 5
rade
Ko ne zna sta je depresija kao bolest,ne kao izraz loseg raspolozenja ne zna kakvo je to tesko stanje.Ko boluje od toga tesko njemu.A sto se tice laznih bolovanja njih ima verovatno na bazi raznoraznih obolenja i to je posebna tema.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља