понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:25
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: ЈЕРУСАЛИМ

Верско средиште света

Предиван град културе, уметности и историје, који испод тешких рана вековних сукоба, политичких превирања и људске патње, скрива сву своју духовну лепоту, али и овај стварни, свакодневни живот
Аутор: Душица Милановићсубота, 06.01.2018. у 08:15
Поглед на свети град (Фото Душица Милановић)

Одувек ми је био сан да посетим Јерусалим, још из дана док сам студирала књижевност и ишчитавала Библију, замишљајући сва та библијска места тако значајна за светску историју и за нашу, православну, веру.

Лет до Тел Авива је око три сата, слећемо на аеродром „Бен Гурион”. Ако питате стручњаке која је најсигурнија ваздушна лука на свету, велика већина без задршке, одговориће да је то баш овај. Чекао нас је аутобус који је нас ходочаснике повезао пут митологије, ка Јерусалиму.

Брдо Армагедон и градић Назарет

Успут смо прошли поред брда Армагедон, и много значајних места коришћених у филмовима и књигама.

Први град који смо посетили јесте предивни градић Назарет у којем је живео Исус цео свој век, до тридесет треће године, мада је рођен у Витлејему јер су му се родитељи ту затекли.

Посетили смо прекрасну цркву Благовести, посвећену Архангелу Гаврилу, то јест светој Марији где извире лековита вода, коју је млада Марија свакодневно носила до колибе у којој су живели. Потресла ме је атмосфера унутар овог светог места док је наш свештеник Никола из Требиња читао пригодну молитву из Јеванђеља.

На месту колибе где је Исус Назарећанин живео, на пећини, подигнута је сасвим нова, велелепна црква позната и по томе што је подигао Ватикан, а мозаике унутар и ван цркве поклониле су скоро све католичке цркве из целог света.

Јерихон је најстарији град на свету, око десетак хиљада година. Познат је по пећини у Гори четрдесетници.

Свето место за три монотеистичке вере: хришћанство, јудаизам и ислам

Као круна путовања био је Јерусалим, предиван град културе, уметности и историје. Верско средиште света које испод тешких рана вековних сукоба, политичких превирања и људске патње скрива сву своју духовну лепоту, али и овај стварни, свакодневни живот.

Јерусалим је јединствен по томе што означава свето место за три монотеистичке вере, хришћанство, јудаизам и ислам. Зидине старог града опасују простор на којем је зачета читава данашња јеврејска, хришћанска и муслиманска цивилизација. На том месту налазе се најзначајнији историјски споменици као и места на којима су се, по предању, одиграли догађаји описани у светим књигама – Библији и Курану.

Исусов страдални пут

У старом граду су Исусов страдални пут, Голгота, Црква Христовог Васкрсења, Исусов гроб, Зид плача, а наш водич, теолог Драган Вукић, о сваком споменику има прекрасну библијску причу, легенду која плени пажњу.

Манастир Часног крста
Западно од старог Јерусалима налази се манастир Часног крста, на месту где је расло дрво од којег је сачињен крст који је носио Исус. Дрво је део дрвета живота које је расло у рају... У овом манастиру свети Сава српски подигао је конаке на својем првом ходочашћу 1229. године.

Унутар Старог града, тик уз Зид плача може се поред осталог видети још и Купола на стени, смештена на брду Морија, и представља најстарију исламску грађевину на свету, која доминира градом, поред које је џамија Ал Акса која је једна од најпознатијих муслиманских светиња, одакле се по предању, у сну, вазнео Мухамед. На камену постања, по предању, према јеврејској традицији са тог места свет се проширио у свој данашњи облик, одатле је Бог покупио прах да створи првог човека Адама, ту су Каин и Авељ понудили жртве, а и Аврам је принео на жртву свог сина Исака.

Незамисливо је шетати улицама Јерусалима а не прошетати се улицом Јафа. Сваки корак у овој улици, као уосталом и у целом Јерусалиму, представља ходање кроз историју. Јафа је широка улица а завршава се на тргу преко којег прелази нови мост који је дело шпанског архитекте Калатраве.

Модеран и чист град
Јерусалим је модеран град. Чист, уредан... Од 1993. на снази је уштеда енергије и то уредбом владе. Зато су израелски кровови крцати соларним панелима, па то издалека понекад, у свим својим одсјајима, изгледа нестварно, а зграде делују недовршено.Статус града је под великим несугласицама, од примирја 1949. године између Израела и Јордана такозвана Зелена линија пресеца град. Након победе у Шестодневном рату 1967. године Израел контролише цели град те га званично присваја, нарочито од када га је недавно председник САД прогласио главним градом Израела.Станарина у милионском Јерусалиму је врло висока, кажу нам Израелци да на станарину троше и до пола плате, гробно место у самом граду је и до милион долара. Јерусалим је сигуран град. Камера има на стотине, свих врста, усмерених на сва подручја. Чак су нам због тога говорили да се налазимо у најсигурнијем граду на свету. Војника наоружаних до зуба има на сваком кораку. Туристе не дирају.

Једно од најпосећенијих места је остатак Соломоновог храма, Западни зид, нама познатији као Зид плача. Јевреји из целог света долазе да се моле испред овог зида остављајући поруке на хартији у пукотинама зида, где се на отвореном налази библиотека пуна заветних књига.

Опчинила ме је блистава светлост града, лепота прастарих тврђава и зидина које опасују стари град и високе палме које красе прелепе авеније. Ту су, можда, најлепше капије на свету, има их једанаест, и свака има своју причу и симболику. Кроз Лављу капију, коју је изградио Сулејман Величанствени, долази се до Улице Долороса, којом је Христ ходао од места где је осуђен на смрт па све до Цркве Светог гроба, што на арапском значи и црква распећа. Њу је подигао Константин Први Велики, након што је увео хришћанство у Римско царство као званичну веру, 326. године.

Он је послао своју мајку Јелену да нађе место распећа где је и пронашла Часни крст. Верници из целог света ту организују процесије и заједно се моле ходајући Христовим стопама. Исусов гроб је циљ ходочасника. До овог светог места долази се од Плоче Помазања на којем је било положено Исусово тело скинуто са крста.

Центар хришћанског света

Тим путем је Исус ходао од места суђења до места распећа, ту је четрнаест станица, девет на самом путу и пет унутар цркве светог гроба, где су подигнуте четири цркве. Уједно је то најсветије место за хришћане у светом граду јер је ту Христ и разапет и васкрсо. Храм Васкрсења Христовог јесте црква која се налази на брду Голгота и сматра се центром хришћанског света.

Исусов гроб или Кувукија састоји се из три дела: од улаза у капелу Анђела на којем се налазе редови великих свећњака и кандила. На средини капеле је камена ваза у којој се налази део камена који је поломио Анђео када је отварао гроб Исуса Христа, а тај камен служи као престо у литургијама. Из капеле Анђела улази се у Едикуле, гроб Исуса Христа. У Исусовом гробу и у капели Анђела свакодневно се врше литургије и то три пута дневно, прво Богослужење имају Грци, затим Јермени и на крају католици.

Храмовна гора са Куполом на стени  (Фото Душица Милановић)

Свака црква је хришћанска али и подељена на католичку и православну.

Ко дође у Јерусалим, неизоставно се пење и на Сионску гору. Ту посећује кућу, Сионску Горницу, у којој се одржала Тајна вечера – последња вечера, која је некада била црква, потом џамија а данас је то место обиласка свих поклоника свете земље.

На Маслиновој гори у Гетсиманском врту, ходочастили смо базилику Агонију или Цркву свих, која чува камен на којем се Исус молио и знојио крвавим знојем уочи хапшења.

Елеона, елион на грчком значи маслинова гора, или црква Оче наш, на Маслиновој гори издиже се над пећином у којој је Исус последњи пут сакупио апостоле, пре вазнесења, и научио их молитви Оче наш. Молитву је добио од самог Господа па је пренео човечанству у чему се и састоји њена велика снага, смисао и тајна јер је тиме постала универзална Божја реч. У порти цркве, на више језика света, исписана је Господња молитва, две су за нас посебно значајне, једна је на српском а друга на црквенословенском језику.

У Зиду плача се по обичају остављају цедуљице са молитвама па сам и ја замолила Бога да помири завађене народе и претвори Јерусалим у град мира, како се иначе и зове. После су ми зналци објаснили да молитве у Зиду плача вреде једино Јеврејима.

Сусрет са патријархом Теофилом Трећим

Патријарх Теофил, Петар Зец и аутор текста Душица Милановић са ходочасницима

Имала сам срећу да нас прими патријарх Теофил, захваљујући теологу Драгану Вукићу, и да чујем реченицу о којој сам после дуго размишљала – да долазак у свету земљу јесте повратак кући. Теофила је пре 12 година јерусалимски Свети синод изабрао за 141. патријарха Светог града Јерусалима и целе Палестине, Сирије, обале Јордана, Кане, Галилеје и Светог Сиона. У Патријаршији где нас је примио представила сам се патријарху и поставила му питање – где је данас место српске православна цркве у Јерусалиму. Рекао ми је да је наша црква значајна, поменуо је светог Саву али и то да је у кроз историју наша црква била заступљенија него сада, због политичке ситуације која баш и није на нашој страни. Рекао да се увек радује нама ходочасницима и поклонио ми иконицу свете Марије са Исусом.


Коментари1
c17b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dubravka gazikalovic
Lepo informativno i jezgrovito predstavljanje svetog grada Jerusalima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља