четвртак, 24.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:47
МИЛУТИН ФОЛИЋ, ГРАДСКИ УРБАНИСТА

„Београд на води” неће бити Дубаи у Европи

Тај пројекат је у складу са светским концептом развоја метрополе, то је 21. век на делу. – Зидамо компактан град – густо насељене четврти које користе постојећу инфраструктуру и омогућавају пешачење, бициклирање...
Аутор: Далиборка Мучибабићпетак, 05.01.2018. у 13:10
Милутин Фолић (Фото Жељко Јовановић)

Лепши, млађи и плављи, све остало ће научити, био је један од првих коментара на вест да је градоначелник Синиша Мали јуна 2014. именовао тада тридесетпетогодишњег Милутина Фолића за градског архитекту. За чиновнике управе у почетку је био онај који је задужен за лепоту у граду, а поједини његови професори били су уверени да је он „мали који обећава”. Три и по године касније Фолић је добио награду „Најевропљанин” за метрополитенски урбанизам. Држи је у кабинету у Старом двору у близини радног стола на којем је скулптура патријарха Павла.

Шта вас је препоручило за то признање?

Људи који додељују награду препознали су пројекат ИМЕ (Идентитет – мобилност – екологија) који је урађен по моделу како се деценијама уређују Беч, Копенхаген, Љубљана и Будимпешта. Запала им је за око нова хијерархија у саобраћају где приоритет има пешак, бициклиста, градски превоз, аутомобил је на последњем месту. Допало им се и 20.000 квадрата нових пешачких зона, трг на Славији и Цветни трг, сређени парк Ушће и Пионирски парк, више од 100 урбаних џепова, километар Савске променаде са дрворедима, бициклистичким стазама, дечјим игралиштима и силасцима на реку.

Има ли смисла правити пешачке зоне, а да град са око два милиона становника још нема метро?

Пешачке зоне и метро нису уско повезани. Када завршимо обилазницу, растеретићемо део ауто-пута који прилази кроз град. Изградњом Топчидерског и тунела који ће повезати Савски и Дунавски амфитеатар, и подизањем новог Савског моста са већим капацитетом и друмског преко Аде Хује драстично ћемо смањити саобраћајне гужве у центру и загађење. Уз саобраћајне траке већ убацујемо бициклистичке стазе, дрвореде и хуманизујемо Београд. Правимо град за људе.

Како коментаришете то што прва линија метроа повезује практично две ливаде, Макишко поље и Аду Хују?

Метро ће да прође кроз град и повезаће делове који су данас густо насељени с тим да ће крајња одредишта бити два највећа потенцијала после „Београда на води”: индустријска зона уз Дунав, Ада Хуја и Макишко поље. То је модел по којем се данас пројектује метро свугде у свету.

Хоћете да кажете да се гради тако што се на празној локацији најпре постави инфраструктура и метро па градe куће за људе.

Апсолутно.

То није спорно, али највећи колапс је у центру града.

Праве га аутомобили, а саобраћајне анализе показале су да је најоптерећенији Булевар војводе Мишића. Логично је да се трансформише Савски амфитеатар у компактан град и да метро покупи путнике и смањи број аутомобила и да у његовом продужетку дамо шансу да се развију Ада Хуја и Макишко поље. Реч је о вредним локацијама и, када их продамо, можемо да започнемо да градимо метро. На станицама, уз јавно-приватно партнерство, у свету се подижу тржни центри, локали, садржаји од којих се зарађује. Тако се обезбеђују огромна средства за одржавање метроа. Он се готово нигде у свету не издржава само од продаје карата.

Јавност приговара да метро покрива Макишко поље само зато да би се будући Карићев „Тесла град” повезао са престоницом?

Ту локацију не бих везивао само за једног човека, многи су заинтересовани. Београд је постао атрактивна дестинација за улагање. Сада се гради милион квадрата, и то не само у „Београду на води”. Он је био мотор који је покренуо помаму за нашом престоницом.

Развој Савског амфитеатра јесте будућност Београда, али има ли за вас нешто погрешно у начину на који се он трансформише?

Основни правац развоја Београда је измештање индустријских зона из центра, што раде и Беч и Копенхаген. На тим локацијама зидамо компактан град – густо насељене четврти које користе постојећу инфраструктуру. Такав град омогућава пешачење, бициклирање, коришћење јавног превоза. Бесконачно ширење града изван природних граница, као што је било деведесетих година, доводи до апсурда да у центру имате запуштене површине, а људи живе сат времена колима од центра без могућности да им икада доведете сву инфраструктуру.

Шта вам говори то што су ваши професори малтене редом против таквог уређења десне савске обале?

„Београд на води” је у складу са светским концептом развоја метрополе, то је 21. век на делу. Мастер план за тај део града радио је најискуснији тим на свету амерички РТКЛ у сарадњи са холандским „Аркадисом” (заштита од вода), данским „Ковијем” (саобраћајно решење), компанијом SWA из Лос Анђелеса (уређење јавних површина) и бироом „Хаполд” (инсталације у складу са еколошким принципима). Сарађивали су са Урбанистичким заводом Београда, највећом кућом за планирање у Србији, тако да негативни коментари неких домаћих архитеката нису на месту.

Београд је постао атрактивна дестинација за улагање, гради се милион квадрата, и то не само у „Београду на води”. Он је покренуо помаму за нашом престоницом

Не мислите да је тај пројекат у сукобу са душом града, идентитетом, историјом?

Није у сукобу. Није срушио Косанчићев венац ни вредан део Савамале. Здања Београдске задруге и „Бристола” некада су биле супермодерне зграде попут куле од 168 метара у „Београду на води”. Уосталом, само се осврните на то шта је урађено претходних 30, 40 година, када су настајала дивља насеља без основне инфраструктуре.

Рецимо Нови Београд.

Он је подигнут пре 70 година. И девастиран је претходних 30 година уметањем објеката на зелене површине.

Нови Београд није бисер српске архитектуре?

Јесте бисер, али прошлог века. Треба да се заштити. Грађен је у ери такозваног аутомобилског урбанизма, а данас је саобраћајна хијерархија другачија, пешаци и бициклисти су на првом месту.

Али тамо је највише бициклистичких стаза.

Тамо их је било лакше увести због већих просторних могућности, али без изградње примарне бициклистичке мреже и у центру бицикл неће моћи да се користи као превозно средство.

 Значи, „Београд на води” неће бити Дубаи у Европи?

Апсолутно неће. Имате низ таквих пројеката у Европи.

Да није било „Београда на води”, никада Београд не би добио компанију СОМ која пројектује највише зграде на свету. Када распишемо конкурс, не јави се нико од тих светских имена.

Зашто? Мали су им наградни фондови?

И то. Можда им није интересантно да овде раде. Али, када их ангажује једна од највећих светских кућа за развој некретнина – „Игл хилс”, то је гаранција да ће бити изведено. Без страног инвеститора не бисмо могли да доведемо врхунске компаније, уз све поштовање према домаћим архитектама и урбанистима.

Смета вам њихова критика?

Не. Да је нема, сви бисмо мислили да смо генијални. Она нас враћа на земљу.

План је био да до 2018. буде 120 километара стаза за бициклисте. Сада их је само 20.

Циљ је да бицикл постане превозно средство и да са 0,7 процената, колико га људи данас користе, дођемо до пет, односно 10 одсто када грађани схвате да је јефтиније, здравије и брже превозно средство. Тренутно то није лако јер је огроман отпор оних који возе аутомобил и не желе да им се укидају паркинг места. То је онда и политичко питање за кога градимо, за оних 0,7 одсто бициклиста или за 25 одсто аутомобилиста. Желимо да људи који данас возе аутомобил пређу на бицикл.

Зашто бициклистичка стаза није предвиђена у обнови улица од Рузвелтове до Тадеуша Кошћушка коју најављујете за ову годину?

Ти пројекти су у изради, али некада се приоритети одреде на основу захтева већег броја људи. У анкети о томе шта недостаје Старом граду житељи су се жалили на недостатак паркинга и, упркос мојој жељи да имамо бициклистичку стазу, прагматична политика ће можда одредити другачије.

Имате ли утисак да је урбанизам пре политика, а не брига о јавном интересу?

Урбанизам јесте брига о јавном интересу. Желите да опоравите грађевинску индустрију, али морате да штитите јавни интерес и не дозволите да инвеститори униште град. Генералним урбанистичким планом између осталог забранили смо да се у кругу „двојке” зидају високи објекти.

Али дозволили сте кулу од 168 метара у „Београду на води”?

Не на Косанчићевом венцу, у Кнез Михаиловој улици, горњем и доњем Дорћолу. Ту су вредни објекти. Савски амфитеатар био је девастиран и железничку инфраструктуру замениће савремен компактан град, густ и висок који престоницу спушта на реку.

Ако после београдских избора добијете још један мандат, хоћете ли га прихватити?

Има много започетих и пројеката које треба завршити. Они ће подићи ниво квалитета живота у Београду.

Београд као Беч

На коју престоницу бисте волели да личи Београд?

На Беч. Кад год се Београд угледао на њега, развијао се правилно. Када је скретао са тог пута, губио је квалитет. Као што је Кнез Михаило по узору на Беч направио Београд који данас сматрамо центром града, не видим ниједан разлог да се не угледамо на аустријску престоницу. Она је годинама град са највећим квалитетом живота


Коментари20
215f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Redakcijo Politike, molim Vas ukinite komentare. Prosto previse vremena ljudi gube na pisanje komentara i zbog toga ispastaju drugi zbog toga. Ako pogledamo ovde imamo sve strucnjake i velike znalce koji komentarisu, skrecete im paznju sa velikih projekata na kojima rade.
Milisav
A zasto Beograd nebi bio; "Dubai u Evropi"?! Do sada ste od emiratskih Arapa toliko milijardi dolara pozajmili, da bi ste mogli i da napravite jedan!
Лазо
Пре свега ваља се сетити да је генерелни урбанистички план бачен под ноге! По њему, на делу градског простора Савски амфитеатар, није било предвиђено никакво становање, нити пословање, већ искључиво јавна намена - слободне површине намењене грађанима. Уместо тога, како рече С. Мали у емисији Инсајдер, остаће неких 12% слободног (неизграђеног простора) - паркинга, површина око пословних објеката, који свакако неће бити доступни, скоро никоме. О каквој метрополи је реч - Њујорк, наравно. Зашто не Рим, Бриж, Векше, пошто концепт са поменутим Бечом нема везе. Тамо постоји издвојени део града, као целина, који трпи модерну мегаломанију. Ту кулу је пројективао Азијат, не Србин! ЗАШТО америчке, данске, холандске компаније? Где смо ту ми као интелигенција, а не само радна снага! Сами себи импутирамо инфериорност, перманентно. Ко је изрекао смртну казну стиловима неокласицизма!? Али, то је УМЕТНОСТ која нема више погодне просторе ума да буде посађена! Цртају нам град они који нису чули за њега!
Milton
Mucno mi je bilo sta da komentarisem. Ali ipak bih pozvao sve postene ljude da samo uporede kako se uredjuju trotoari i ulice u Budimpesti, da ne govorimo o Londonu ili Parizu, pa ce lako i brzo videti da je vreme Folica vreme bofla, laznih obecanja, preskupo placenih materijala. Nije problem da gradaki arhitekta ima i 25 godina ako mu je glava puna sklada, preispitanih utisaka iz sveta, teorija, modernih koncepata. Ali jeste problem i da ima 35 ili 55 godina kada mu je glava puna splavova, krebecenja, nekretnina i kad je u drustvu ljudi koji kupuju diplome.
Ratko Petrovic
Svaki "arhitekta" koji je dozvolio da se izgradi ono stakleno ruglo kod biblioteke grada Beograda nije prošao pored arhitekte ni na ulici.
Mare
Projekat je uradjen 2001. godine. Tadasnja vlast je aminovala projekat.
Препоручујем 12

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља