субота, 17.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 05.01.2018. у 22:00 Миленко Пешић

Краљеви, председници и министри на стазама Светог Саве у Јерусалиму

После византијских царева, први православни владар-ходочасник био је Милан Обреновић, а у новије време Свету земљу су посетили Борис Тадић, Томислав Николић, Вук Драшковић, Ивица Дачић и Александар Вулин
Патријарх Теофил уручио je одликовање јерусалимске патријаршије Томиславу Николићу 2013. године (Фо­то Танјуг)
Ивица Дачић поклонио се звезди са четрнаест кракова која по предању означава место рођења Сина Божјег (Фото Принтскрин)
Александар Вулин уписао се у књигу утисака јерусалимске патријаршије и обишао Храм Васкрсења Христовог (Фото Министарство одбране)

Ка­да се на Бо­жић про­шле го­ди­не у ви­тле­јем­ској цр­кви Иви­ца Да­чић по­кло­нио зве­зди са че­тр­на­ест кра­ко­ва ко­ја по пре­да­њу озна­ча­ва ме­сто ро­ђе­ња Си­на Бо­жи­јег, из­над ње­го­ве гла­ве се ши­ри­ла тре­пе­ра­ва све­тлост. Ме­ђу кан­ди­ли­ма, ко­ја стал­но го­ре из­над овог све­тог ме­ста, на­ла­зи се и шест од фи­ли­гран­ског сре­бра ко­ја су Цр­кви Хри­сто­вог ро­ђе­ња да­ри­ва­ли срп­ски хо­до­ча­сни­ци 2009. го­ди­не.

Ово уздар­је Бо­гу са­мо је још је­дан до­каз не­пре­ки­ну­тих ду­хов­них ве­за ко­је спа­ја­ју Ср­бе са Све­том зе­мљом, а њих је Све­ти Са­ва иза­ткао по­хо­де­ћи нај­све­ти­ја хри­шћан­ска ме­ста пре осам ве­ко­ва.

Са­ви­ним сто­па­ма ко­ји је у два на­вра­та, 1229. и 1234. го­ди­не пу­то­вао у Је­ру­са­лим, кре­ну­ли су и мно­ги срп­ски хо­до­ча­сни­ци.

Да „пе­то је­ван­ђе­ље” ка­ко је Све­ту зе­мљу на­звао фран­цу­ски фи­ло­зоф и пи­сац Ер­нест Ре­нан има при­влач­ну моћ по­ка­зу­је да су на по­кло­ње­ње нај­ве­ћим хри­шћан­ским све­ти­ња­ма осим епи­ско­па, мо­на­ха и вер­ни­ка ишли и срп­ски др­жав­ни зва­нич­ни­ци. Та­ко су је­ру­са­лим­ске све­ти­ње об­и­шли и краљ Ми­лан Обре­но­вић, пред­сед­ни­ци Бо­рис Та­дић и То­ми­слав Ни­ко­лић, али и ми­ни­стри Вук Дра­шко­вић, Иви­ца Да­чић и Алек­сан­дар Ву­лин.

Иако ста­ри сло­вен­ски ру­ко­пи­си на гла­го­љи­ци на­ђе­ни у ма­на­сти­ру Све­те Ка­та­ри­не на Си­на­ју на­го­ве­шта­ва­ју да ве­зе на­шег на­ро­да са Све­том зе­мљом по­ти­чу још из вре­ме­на све­те бра­ће Ки­ри­ла и Ме­то­ди­ја, пр­ви кон­так­ти са Све­том зе­мљом ус­по­ста­вља­ју се још у вре­ме ве­ли­ког жу­па­на Сте­фа­на Не­ма­ње. Не­ма­њин син, ар­хи­е­пи­скоп Са­ва ни­је пу­то­вао у Је­ру­са­лим са­мо као хо­до­ча­сник Гро­ба Го­спод­њег. Ње­го­ва ми­си­ја је има­ла и ди­пло­мат­ску уло­гу – да срп­ској др­жа­ви и ар­хи­е­пи­ско­пи­ји на чи­јем че­лу је био обез­бе­ди да бу­де пре­по­зна­та и при­хва­ће­на у ко­лев­ци хри­шћан­ства.

Све­ти Са­ва, ка­ко опи­су­ју ње­го­ви ха­ги­о­гра­фи До­мен­ти­јан и Те­о­до­си­је, ни­је са­мо да­ри­вао цр­кве по та­да­шњој Ју­де­ји и Па­ле­сти­ни већ је ку­пио и два  ма­на­сти­ра. У Акри на мор­ском при­ста­ни­шту од Ђе­но­вља­на ку­пу­је ма­на­стир Све­тог Ге­ор­ги­ја, a од Са­ра­це­на ма­на­стир Све­тог Јо­ва­на Бо­го­сло­ва на Си­о­ну.

Нај­ве­ћи успех Све­тог Са­ве у Је­ру­са­ли­му је био то што је ус­пео да од му­сли­ма­на от­ку­пи и у по­сед хри­шћа­на вра­ти „гор­њу со­бу” у ко­јој се на Ве­ли­ки Че­твр­так по је­ван­ђе­љу од­и­гра­ла Тај­на ве­че­ра. Пре­да­ње ка­же да је Све­ти Са­ва за „гор­њи­цу” у ко­јој је Исус Хри­стос пре­тво­рив­ши хлеб у сво­је те­ло, а ви­но у сво­ју крв за­пра­во уста­но­вио Све­ту тај­ну при­че­шћа дао то­ли­ко злат­ни­ка ко­ли­ко је тре­ба­ло да се пре­кри­је под у овој про­сто­ри­ји.

По­чет­ком 14. ве­ка срп­ски краљ Ми­лу­тин у Је­ру­са­ли­му је устро­јио и дру­ги срп­ски ма­на­стир Све­тих Ар­хан­ге­ла Ми­ха­и­ла и Га­ври­ла ко­ји се пр­ви пут исто­риј­ски по­ми­ње у по­ве­љи ца­ра Ду­ша­на из 1350. Ма­на­стир у ко­јем је игу­ма­на по­ста­вља­ла Пећ­ка па­три­јар­ши­ја на­ла­зио се не­да­ле­ко од нај­ве­ће све­ти­ње у Је­ру­са­ли­му Цр­кве Све­тог гро­ба. О Ар­хан­гел­ском ма­на­сти­ру ко­јим су Ср­би упра­вља­ли ско­ро три ве­ка бри­ну­ли су сви вла­да­ри до про­па­сти срп­ске сред­њо­ве­ков­не др­жа­ве од ца­ра Ду­ша­на и ње­го­вог си­на Уро­ша, пре­ко кне­за Ла­за­ра, до де­спо­та Сте­фа­на Ла­за­ре­ви­ћа. 

Све­ту зе­мљу су по­хо­ди­ли и Са­ви­ни на­след­ни­ци на тро­ну ар­хи­е­пи­ско­пи­је Са­ва Дру­ги, Јо­а­ни­ки­је Пр­ви и Jевстатије Пр­ви. У Је­ру­са­лим је пу­то­вао и па­три­јарх Ар­се­ни­је Тре­ћи Чар­но­је­вић пре Ве­ли­ке се­о­бе Ср­ба из­ме­ђу 1682. и 1683. го­ди­не. 

Кнез Ми­лош Обре­но­вић ни­је од­ла­зио на ха­џи­лук у Све­ту зе­мљу, али оста­ло је за­бе­ле­же­но да се у ле­то 1835. го­ди­не у то­ку зва­нич­не по­се­те сул­та­ну Мах­му­ту Дру­гом у Ца­ри­гра­ду су­срео и са је­ру­са­лим­ским па­три­јар­хом Ата­на­си­јем Тре­ћим. По­гла­ва­ру је­ру­са­лим­ске цр­кве, срп­ски кнез уру­чио је за то вре­ме из­да­шан при­лог од пет сто­ти­на хи­ља­да гро­ша на­ме­њен Цр­кви Све­тог гро­ба.

Пр­ви пра­во­слав­ни вла­дар ко­ји је по­сле ви­зан­тиј­ских ца­ре­ва по­се­тио Је­ру­са­лим био је краљ Ми­лан Обре­но­вић. По­што се фор­мал­но од­ре­као пре­сто­ла у ко­рист си­на Алек­сан­дра, краљ Ми­лан је у про­ле­ће 1889. го­ди­не по­се­тио Је­ру­са­лим. Ње­гов ађу­тант Ми­ха­и­ло Ра­шић у сво­јим пут­нич­ким бе­ле­шка­ма бе­ле­жи да се краљ Ми­лан при­че­стио на Вас­крс те го­ди­не ме­ђу де­сет хи­ља­да по­кло­ни­ка од ко­јих су ве­ћи­на би­ли Ру­си. 

Од Дру­гог свет­ског ра­та два па­три­јар­ха су од­ла­зи­ла у Све­ту зе­мљу Гер­ман 1959. го­ди­не и Па­вле два пу­та 1995. и 2000. Пред­сед­ник Ср­би­је Бо­рис Та­дић је при­ли­ком по­се­те Изра­е­лу у но­вем­бру 2005. у то­ку јед­ног по­по­дне­ва об­и­шао све­ти­ње у Је­ру­са­ли­му и имао су­срет са је­ру­са­лим­ским па­три­јар­хом Те­о­фи­лом Тре­ћим. Вук Дра­шко­вић је био пр­ви ми­ни­стар са­мо­стал­не Ср­би­је ко­ји је по­сле рас­па­да др­жав­не за­јед­ни­це СЦГ по­се­тио Изра­ел у но­вем­бру 2006. Та­да­шњи шеф ди­пло­ма­ти­је осим са­стан­ка са изра­ел­ским зва­нич­ни­ци­ма на­шао је вре­ме­на и да оби­ђе нај­ве­ће све­ти­ње у Је­ру­са­ли­му. 

То­ми­слав Ни­ко­лић, као пред­сед­ник Ср­би­је у скло­пу зва­нич­не по­се­те Изра­е­лу и Па­ле­сти­ни, кра­јем апри­ла 2013. го­ди­не, об­и­шао је Цр­кву Све­тог Гро­ба, ма­на­стир Све­тих Ар­хан­ге­ла, али и Цр­кву Ро­ђе­ња Ису­са Хри­ста у Ви­тле­је­му. Па­три­јарх Те­о­фил je на Ве­ли­ку Сре­ду уру­чио од­ли­ко­ва­ње је­ру­са­лим­ске па­три­јар­ши­је срп­ском пред­сед­ни­ку и по­ру­чио: „До­шли сте у Је­ру­са­лим и као по­ли­тич­ки ли­дер и као хо­до­ча­сник”. За­хва­љу­ју­ћи на при­зна­њу То­ми­слав Ни­ко­лић је по­ру­чио да „у ове да­не по­след­ње не­де­ље Ве­ли­ког по­ста са­мо је Бож­ји знак мо­гао да нас до­ве­де на ово све­то ме­сто”.

Иви­ца Да­чић два пу­та је оби­ла­зио хри­шћан­ске све­ти­ње. Пр­ви пут кра­јем ок­то­бра 2009. го­ди­не ка­да је као ми­ни­стар по­ли­ци­је по­се­тио Изра­ел и том при­ли­ком у прат­њи све­ште­ни­ка об­и­шао све­та ме­ста у Је­ру­са­ли­му. Као шеф срп­ске ди­пло­ма­ти­је Да­чић је про­шле го­ди­не у Ви­тле­је­му при­су­ство­вао и бо­жић­ној ли­тур­ги­ји ода­кле је гра­ђа­ни­ма Ср­би­је по­же­лео мир, здра­вље и по­ро­дич­ну сре­ћу.

У Изра­е­лу је 2017. го­ди­не бо­ра­вио и ми­ни­стар од­бра­не Алек­сан­дар Ву­лин, ко­ји је 25. ју­ла у Тел Ави­ву пот­пи­сао спо­ра­зум о вој­ној са­рад­њи са овом зе­мљом, али је део по­се­те про­вео и у раз­го­во­ру са је­ру­са­лим­ским па­три­јар­хом. Об­и­шао је и Храм Вас­кр­се­ња Хри­сто­вог где је  це­ли­вао пло­чу ми­ро­по­ма­за­ња, али и да се по­кло­ни на Гол­го­ти ме­сту где је Исус Хри­стос ра­за­пет. 

У књи­гу ути­са­ка је­ру­са­лим­ске па­три­јар­ши­је ми­ни­стар Ву­лин је упи­сао: „У Све­том гра­ду срп­ски на­род има ду­бо­ке ко­ре­не. Не­из­мер­на за­хвал­ност Ва­шој све­то­сти што чу­ва­те успо­ме­ну и бу­ди­те на­ду.”

Коментари1
f53bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko
Koferc esamo kontaminira gde kod dodje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља