субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:07

Уметност која је процветала у сеобама

Аутор: М. Ву­ли­ће­вићсубота, 06.01.2018. у 21:00
Не­по­зна­ти зо­граф, Исус Хри­стос, (око 1730) – де­таљ

Се­о­бе Ср­ба на се­вер, у Угар­ску, у Гор­њу зе­мљу, за со­бом су оста­ви­ле пра­во­слав­не хра­мо­ве упе­ча­тљи­ве ле­по­те, ко­ја као да је пр­ко­си­ла нај­ве­ћим те­шко­ћа­ма. Цр­кве у Сен­тан­дре­ји, Бу­дим­пе­шти, Је­гри, ма­на­сти­ру Срп­ском Ко­ви­ну, ма­на­сти­ру Гра­бов­цу, Сто­ном Бе­о­гра­ду, Ба­ји, Се­ге­ди­ну, све­до­че о кул­тур­ном и умет­нич­ком жи­во­ту на­шег на­ро­да, о ба­рок­ним за­ду­жби­на­ма ко­је је у бо­га­то илу­стро­ва­ној и лук­су­зно по­ве­за­ној мо­но­гра­фи­ји „По­ме­ни дав­них се­о­ба, зна­ме­ња срп­ске по­ве­сни­це” (Пра­во­слав­на реч) ове­ко­ве­чио ака­де­мик Дин­ко Да­ви­дов. Да­ви­дов за­па­жа да је ду­хов­ни успон срп­ског на­ро­да у Гор­њој зе­мљи за­тим на­ста­вљен и у спи­са­тељ­ству, у књи­га­ма штам­па­ним у Ти­по­гра­фи­ји пе­штан­ског Уни­вер­зи­те­та у Бу­ди­му, по­себ­но у вре­ме осни­ва­ња Ма­ти­це срп­ске у Пе­шти. 

– Све је на­ста­ја­ло бла­го­да­ре­ћи се­о­ба­ма. Овај спис је при­лог том при­се­ћа­њу на вре­ме ко­је ни­је из­гу­бље­но, као што ни срп­ско при­су­ство у овим кра­је­ви­ма ни­је би­ло уза­луд­но. Оста­ла је ба­шти­на као нај­леп­ше све­до­чан­ство, укра­ше­но де­ли­ма не­за­бо­рав­них ли­ко­ва срп­ске књи­жев­но­сти и умет­но­сти – пи­ше Дин­ко Да­ви­дов. 

Цр­кве­на умет­ност фру­шко­гор­ских ма­на­сти­ра за­у­зи­ма по­себ­но ме­сто у овом де­лу, али је опи­са­но и њи­хо­во стра­да­ње у вре­ме Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске. Ма­на­стир Кру­ше­дол био је се­ди­ште об­но­вље­не Бе­о­град­ско-срем­ске ми­тро­по­ли­је, по­став­ши ујед­но и по­ро­дич­ни ма­у­зо­леј Бран­ко­ви­ћа.

–Тек осни­ва­њем Кру­ше­до­ла и по­то­њих ма­на­сти­ра, Срем је за­пра­во по­стао зе­мља де­спо­то­ва, део Ра­шке. На тај на­чин је ма­на­сти­ру Кру­ше­до­лу од­ре­ђе­на ми­си­ја нај­од­го­вор­ни­јег пре­но­си­о­ца, уисти­ну на­ста­вља­ча срп­ских тра­ди­ци­ја и ду­хов­но­сти у Сре­му – пи­ше Дин­ко Да­ви­дов, ко­ји у овом де­лу пра­ти и суд­би­не зо­гра­фа, ико­но­пи­са­ца, те пу­те­ве срп­ског ико­но­сли­кар­ства 18. сто­ле­ћа. 

По Да­ви­до­ви­ће­вим ре­чи­ма, срп­ско по­зно­ви­зан­тиј­ско сли­кар­ство до­жи­ве­ло је на про­сто­ру Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је сво­је нај­по­зни­је го­ди­не, а но­ви­је, пред­ба­рок­но, на зо­граф­ским ико­на­ма, ис­по­љи­ло је сво­ју мла­дост. Да упра­во зо­граф­ске ико­не пред­ста­вља­ју ве­ро­до­стој­не кул­тур­но­и­сто­риј­ске спо­ме­ни­ке и умет­нич­ка де­ла ко­ја су увек са­вре­ме­на. Те ико­не би­ле су и по­тре­ба ра­се­ље­ног на­ро­да, јер су по на­ло­гу па­три­јар­ха Ар­се­ни­ја III Чар­но­је­ви­ћа и нај­ма­ње срп­ске на­се­о­би­не има­ле цр­кви­це са­гра­ђе­не ма­кар и од бр­ва­на, а њи­ма су би­ле по­треб­не ол­тар­ске ико­не. Пре­ма по­да­ци­ма Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је, пре­ма по­пи­су из 1733. го­ди­не, у 110 цр­ка­ва срем­ске ар­хи­ди­је­це­зе би­ло је 2.297 ико­на, пре­ма че­му се за­кљу­чу­је да их је у чи­та­вој Кар­ло­вач­кој ми­тро­по­ли­ји би­ло бар де­сет хи­ља­да.


Коментари3
80be3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Топалов
ИСТОРИЈА "ПО СЕЋАЊУ" Након, што ми је наш поп СПЦО Српски Елемир, показао једну свеску, из које ми је читао "порекла" појединих породица-одакле су дошли, отишао сам у Архив Града Зрењанина, где сам, од стручног лица, добио одговор, да су то попови писали "по сећању", 1911.!!! Поздрав из Баната!
Radomir Istoricar i Geograf
Ova prica je samo mit popova koji ne poznaju nasu istoriju, jer nije nikada napisana. Ta davna vremena ne pripadaju Keltskim Srbima jer su se oni u istoriji pojavili tek 1878 godine na Berlinskom Kongresu. Znaci, cela prica je izmisljena od donih popova po bogomoljama pravoslavlja.
Zoran Matejić
Mislim da ste jedino u pravu da SRPSKA ISTORIJA NIJE NIKADA NAPISANA. Po meni, jos dugo ce nas narod morati da luta, sve dok ne dobije svoju, definitivnu i istinitu istoriju, od SRPSKIH ISTORICARA NAUCNIKA!
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља