уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 05.01.2018. у 22:00 Јелена Стевановић
Дигитализација управе у ЕУ и Србији

Замисли живот без шалтерских службеника

Португалија је у пружању јавних е-услуга превазишла далеко развијеније чланице па би њено искуство могло да послужи и српској влади, која каже да јој је е-реформа приоритет
Услужни центар за дигитално несигурне грађане (Фо­тографије Ј. Сте­ва­но­вић)
Старији Португалци и даље више воле папир

Од на­шег спе­ци­јал­ног из­ве­шта­ча
Ли­са­бон – У град­ској че­твр­ти у бли­зи­ни ста­ди­о­на „Бен­фи­ке” отво­ре­на је „про­дав­ни­ца” јав­них услу­га. По сла­бој де­цем­бар­ској ки­ши, ред је по­чео да се фор­ми­ра пре осам са­ти, ка­да се у нај­за­пад­ни­јој европ­ској пре­сто­ни­ци тек раз­да­њу­је. У по­ла де­вет, „ло­жа до си­да­дао” отво­ри­ла је вра­та, а ко­ло­на се би­ла то­ли­ко оте­гла да је пре­пре­чи­ла ула­зе окол­них згра­да. 

„Ма­ло нас је сра­мо­та што сте ово мо­ра­ли да ви­ди­те, али за­и­ста ве­ли­ки број љу­ди сто­ји ов­де без ика­кве по­тре­бе. Мно­ге ства­ри због ко­јих су до­шли вр­ло се ла­ко мо­гу оба­ви­ти и од ку­ће”, ка­же ми Пе­дро Ди­јеш, ди­рек­тор Аген­ци­је за ад­ми­ни­стра­тив­ну мо­дер­ни­за­ци­ју (АМА), чи­ја се кан­це­ла­ри­ја на­ла­зи из­над ли­са­бон­ског цен­тра за гра­ђа­не.

Ни­је тре­ба­ло да за­тек­нем гу­жве јер Пор­ту­га­ли­ја спа­да у зе­мље са нај­бо­љом е-упра­вом у ЕУ.

Ди­јеш, мој во­дич кроз пор­ту­гал­ску ад­ми­ни­стра­тив­ну мо­дер­ни­за­ци­ју, ис­ти­че да 70 од­сто ди­ги­тал­но пи­сме­них гра­ђа­на и за­и­ста све ви­ше по­сло­ва са др­жа­вом оба­вља пу­тем ин­тер­не­та. По­рез се пла­ћа он­лајн. Лич­на кар­та се по­сле 50. го­ди­не жи­во­та (ка­да се ви­ше не ме­ња­ју би­о­ме­триј­ски по­да­ци) об­на­вља из фо­те­ље. До­ку­мен­та сти­жу на кућ­ну адре­су. Др­жав­не ин­сти­ту­ци­је раз­ме­њу­ју по­дат­ке па гра­ђа­ни не оби­ја­ју пра­го­ве раз­ли­чи­тих ми­ни­стар­ста­ва, оп­шти­на и аген­ци­ја да би при­ку­пи­ли „це­ло­куп­ну до­ку­мен­та­ци­ју”. Ни­је по­треб­но да би­ло ко­ме ша­ље­те или до­но­си­те ле­кар­ско уве­ре­ње јер Ми­ни­стар­ство здра­вља ауто­мат­ски до­ста­вља ре­зул­та­те над­ле­жни­ма за во­зач­ке до­зво­ле. Уки­да­ју се про­пи­си ко­ји гра­ђа­ни­ма и при­вре­ди за­гор­ча­ва­ју жи­вот – 250 њих у 2016. и 172 у 2017. За­то је ЕУ ода­ла при­зна­ње АМА за мо­дер­ни­за­ци­ју би­ро­кра­ти­је. У из­ве­шта­ју „Бе­ле­жник е-упра­ве”, Пор­ту­га­ли­ја је пре­те­кла да­ле­ко раз­ви­је­ни­је и бо­га­ти­је зе­мље по­пут Не­мач­ке или Фран­цу­ске. Од пре­суд­ног зна­ча­ја би­ла је – по­ли­тич­ка во­ља. 

„Вла­да је ши­ром зе­мље ор­га­ни­зо­ва­ла ску­по­ве и слу­ша­ла ми­шље­ња гра­ђа­на, при­вред­ни­ка, ци­вил­ног сек­то­ра и ло­кал­них вла­сти да би схва­ти­ла ко­је про­пи­се тре­ба да уки­не и ко­је услу­ге тре­ба да учи­ни до­ступ­ни­ма на ин­тер­не­ту”, ис­ти­че Ди­јеш.

И да­ље по­сто­је ства­ри ко­је се мо­ра­ју оба­вља­ти на шал­те­ру, али је др­жа­ва олак­ша­ла по­сао гра­ђа­ни­ма та­ко што је на јед­ном ме­сту, у цен­три­ма по­пут овог ли­са­бон­ског, об­је­ди­ни­ла број­не слу­жбе и услу­ге. За­то су они и на­зва­ни „про­дав­ни­ца­ма”. Исто­вре­ме­но је ди­ги­та­ли­за­ци­ја до­ве­ла до то­га да се не­ке  дру­ге оба­ве­зе ви­ше и не мо­гу оба­ви­ти дру­га­чи­је не­го елек­трон­ски. Шта то зна­чи за 30 од­сто ди­ги­тал­но не­пи­сме­них или не­си­гур­них? „Ло­жа до си­да­дао” по­сто­ји и због њих. Слу­жбе­ник по­пу­ња­ва елек­трон­ски фор­му­лар у њи­хо­во име. Ис­пред сва­ке стран­ке на­ла­зи се екран да би пра­ти­ла ка­ко се по­пу­ња­ва апли­ка­ци­ја и евен­ту­ал­но на­у­чи­ла ка­ко да сле­де­ћи пут то и са­ма ура­ди. А нај­ве­ћи број стра­на­ка у „ло­жи” су ми­гран­ти. Мно­ги не зна­ју је­зик или не­ма­ју ра­чу­нар. Под­но­се зах­те­ве за со­ци­јал­ну по­моћ и ис­пра­ве. Пор­ту­гал­ска лич­на кар­та ујед­но је и здрав­стве­на, по­ре­ска и књи­жи­ца со­ци­јал­ног оси­гу­ра­ња са ко­јом се при­ја­вљу­је­те на сај­то­ве е-упра­ве.  

„Тре­ба да уку­ца­те пин ко­ји до­би­ја­те уз лич­ну кар­ту, а он­да вам на број мо­бил­ног те­ле­фо­на сти­же и при­вре­ме­ни код, што је дво­стру­ки си­стем про­ве­ре. Ка­да по­твр­ди­те иден­ти­тет, има­те оп­ци­ју и да вр­ши­те упла­те, и то без елек­трон­ског пот­пи­са, јер сте пи­ном и ко­дом по­твр­ди­ли да иден­ти­тет”, об­ја­шња­ва Ди­јеш.

Сва­ка упла­та на ра­чун пор­ту­гал­ских прав­них и фи­зич­ких ли­ца по­ве­за­на је са је­дин­стве­ним фи­скал­ним бро­јем, чи­ме др­жа­ва по­ку­ша­ва да су­зби­је ута­ју по­ре­за. Гра­ђа­ни има­ју мо­гућ­ност да за тај број ве­жу и тро­шко­ве ко­је се од­би­ја­ју од по­ре­за по­пут шко­ла­ри­на и бол­нич­ког ле­че­ња. Об­ве­зни­ци та­да не до­ка­зу­ју да су има­ли тро­шко­ве, већ им се по­рез ауто­мат­ски ума­њу­је. Сту­ден­ти још не бри­ну о по­ре­зи­ма, али су као ге­не­ра­ци­ја ко­ја је од­ра­ста­ла уз ра­чу­на­ре нај­стро­жи кри­ти­ча­ри до­са­да­шњих до­ме­та ди­ги­та­ли­за­ци­је. На обли­жњем кам­пу­су Уни­вер­зи­те­та Ли­са­бон чу­јем при­ту­жбе да се ро­ко­ви за до­ста­ву до­ку­ме­на­та ни­ка­да не по­шту­ју и да сај­то­ви че­сто не ажу­ри­ра­ју ин­фор­ма­ци­је. 

„Ди­ги­та­ли­за­ци­ја је бо­ље спро­ве­де­на на уни­вер­зи­те­ту не­го у др­жа­ви. Ми­слим да ми је лак­ше да он­лајн до­би­јем док­то­рат не­го па­сош”, ка­же Ма­ну­ел, сту­дент док­тор­ских сту­ди­ја исто­ри­је. 

На ста­ни­ци ме­троа „Сту­дент­ски град”, ни­је нео­бич­но да пут­ни­ци очи­та­ва­ју кар­те пре­ко мо­бил­них те­ле­фо­на. Од „Си­да­ђе уни­вер­си­та­ри­ја”, жу­та ли­ни­ја во­ди ка  цен­тру Ли­са­бо­на, у ко­ји се по­след­њих го­ди­на слио ре­кор­дан број ту­ри­ста, па ра­сте по­тра­жња за ста­но­ви­ма за из­да­ва­ње. Пред­у­зет­ник Руи Мен­деш по­кре­нуо је би­знис ре­ста­у­ра­ци­је згра­да и углав­ном је за­до­во­љан на­прет­ком е-услу­га: „На ин­тер­не­ту мо­же­те да ре­ги­стру­је­те би­знис, иза­бе­ре­те име фир­ме и пла­ћа­те да­жби­не.”

А ако сте све­док или ве­штак, мо­же­те да се у суд­ни­цу укљу­чи­те и пу­тем ви­део-лин­ка. Ка­ко су ми об­ја­сни­ли у Ми­ни­стар­ству прав­де, „ва­лид­ни су и сни­мље­ни ис­ка­зи да жр­тве не би по­но­во про­ла­зи­ле кроз муч­на при­се­ћа­ња”. Ин­фор­ма­ци­је о су­ђе­њи­ма до­ступ­не су и пре­ко ин­тер­не­та, што сма­њу­је по­тре­бу да се стал­но од­ла­зи на шал­тер. Да ли је то мо­гу­ће и три хи­ља­де ки­ло­ме­та­ра ис­точ­но?

Из Ли­са­бо­на не­ма ди­рект­не ли­ни­је, а ка­да у Бе­о­град стиг­не­те  ка­сним ве­чер­њим ле­том пре­ко Ци­ри­ха, схва­ти­те да је у са­ли за па­со­шку кон­тро­лу то­ли­ко све­та да го­то­во не мо­же­те да при­ђе­те. Елек­тро­ни­ка би, ваљ­да, тре­ба­ло да убр­за ствар, али се ред ис­пред елек­трон­ског чи­та­ча спо­ри­је кре­ће од ре­до­ва ис­пред по­ли­цај­ки за шал­те­ри­ма. 

Упра­во за­то да би се по ми­ни­стар­стви­ма, аген­ци­ја­ма и по­шта­ма из­бе­гле ова­кве сли­ке, срп­ска вла­да је на­ја­ви­ла да јој је ди­ги­та­ли­за­ци­ја ад­ми­ни­стра­ци­је – при­о­ри­тет. Из­му­че­ни мр­цва­ре­њем не­љу­ба­зних би­ро­кра­та ко­ји их сто пу­та вра­ћа­ју по још је­дан па­пир, гра­ђа­ни Ср­би­је углав­ном су с ра­до­шћу до­че­ка­ли ту вест. Ка­ко то из­гле­да у прак­си? 

Око 800.000 љу­ди ре­ги­стро­ва­но је на пор­та­лу е-упра­ве где нај­че­шће под­но­се зах­те­ве за елек­трон­ске здрав­стве­не књи­жи­це и за­ка­зу­ју тер­ми­не за ва­ђе­ње лич­не кар­те и па­со­ша. У нај­по­пу­лар­ни­је услу­ге спа­да­ју и ре­ги­стра­ци­ја ауто­мо­би­ла, за­ме­на во­зач­ке до­зво­ле, увод у ви­си­ну по­ре­за и при­ја­ва но­во­ро­ђен­ча­ди из по­ро­ди­ли­шта. Пре­ми­јер­ка Ана Бр­на­бић не­дав­но је из­ја­ви­ла да ви­ше не­ће би­ти по­тре­бе за па­пир­ним и пот­пи­са­ним фак­ту­ра­ма и да ће се од 2018. и фир­ме осни­ва­ти он­лајн. На „Тви­те­ру” се по­хва­ли­ла и да је од­сад мо­гу­ће пла­ћа­ти кар­ти­ца­ма на пор­та­лу е-упра­ве, што је ве­ли­ка олак­ши­ца за гра­ђа­не ко­ји су до­сад гу­би­ли вре­ме по по­шта­ма и бан­ка­ма. 

Ипак, има тви­те­ра­ша ко­ји су пред­сед­ни­ци вла­де скре­ну­ли па­жњу да пла­ћа­ње кар­ти­ца­ма на кра­ју 2017. те­шко да мо­же да бу­де ве­ли­ко до­стиг­ну­ће. Пре­ма „Бе­ле­жни­ку е-упра­ве”, ко­ји је Ср­би­ју оце­нио ни­жим оце­на­ма од Пор­ту­га­ли­је, нај­кри­тич­ни­ја тач­ка у срп­ској е-упра­ви је тран­спа­рент­ност при­ли­ком до­ста­вља­ња до­ку­ме­на­та и об­ра­де по­да­та­ка. 

„Тре­ба бо­ље ин­фор­ми­са­ти гра­ђа­не о вре­ме­ну за до­ста­вља­ње до­ку­ме­на­та и ко­ри­шће­њу њи­хо­вих лич­них по­да­та­ка”, ка­жу у Европ­ској ко­ми­си­ји.

Ни­ко­ла Мар­ко­вић, пред­сед­ник Дру­штва за ин­фор­ма­ти­ку Ср­би­је, сма­тра да ни нај­ста­ри­ји гра­ђа­ни не тре­ба да се од­ри­чу мо­гућ­но­сти да ад­ми­ни­стра­тив­не по­сло­ве оба­вља­ју пу­тем ин­тер­не­та.

„Ако не­ма­ју ра­чу­нар или ин­тер­нет ко­нек­ци­ју, не­ка оду до нај­бли­жег удру­же­ња пен­зи­о­не­ра. На­ши слу­жбе­ни­ци има­ју не­при­ја­тељ­ски став пре­ма гра­ђа­ни­ма, али за пет до де­сет го­ди­на, они ће мо­ли­ти за кли­јен­те. Шал­те­ри ће не­ста­ти и то ће до­ве­сти до ра­ци­о­на­ли­за­ци­је јав­не упра­ве”, сма­тра Мар­ко­вић.

Ако се про­пи­си и пе­ча­ти уки­да­ју, до­ку­мен­та раз­ме­њу­ју по слу­жбе­ној ду­жно­сти, ства­ри по­јед­но­ста­вљу­ју и ра­де од ку­ће, за­и­ста би и тре­ба­ло оче­ки­ва­ти сма­ње­ње срп­ске ад­ми­ни­стра­ци­је. Или мо­жда не? Не­зва­нич­но – ди­ги­та­ли­за­ци­ја не­ће во­ди­ти ра­ци­о­на­ли­за­ци­ји упра­ве. Гра­ђа­ни Ср­би­је и да­ље ће из­др­жа­ва­ти исти број би­ро­кра­та. Ка­ко и за­што, не­мо­гу­ће је са­зна­ти од вла­ди­не Кан­це­ла­ри­је за ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је и елек­трон­ску упра­ву. Иро­нич­но, кан­це­ла­ри­ја за­ду­же­на за ди­ги­та­ли­за­ци­ју срп­ске др­жа­ве ме­сец да­на ни­је би­ла у ста­њу да од­го­во­ри на мој мејл. 

Коментари6
28904
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zofi
Kako bi bilo lepo prvo digitalno opismeniti 80 posto građana Srbije, naučiti ih da koriste kompjutere i svoje telefone, a tek onda ih prosvetliti da postoji i nešto što se zove elektronska uprava. Ipak, mislim da to u ovom trenutku nije moguće jer su to previše napredne tehnologije za nas.
Gliga
Zamisli život u kom ne moraš zamišljati život!
Братислав Рисимовић
Чим сам ушао у Општину одмах сам се умрежио у њихову е-управу. Тако сам постао главна веза између компјутера у приземљу и компјутера на 4. спрату. "Иди код Мице на 4-ти да ти парафира, па се врати на приземље да ти и ја парафнем, па онда идеш код Цице на 3. спрат да ти удари печат, па се вратиш у приземље да заведем, па онда опет на 4-ти,... итд, итд. Лифта нема, а и не треба у е-управи. Поздрав из Србије.
Боривоје Банковић
Технологија за то постоји већ деценијама. Сваки шалтер који има рачунар умрежен у систем може да врши СВЕ административне услуге из државне надлежности. Од издавања докумената, регистрације возила, овере па до регулисања пореза и доприноса. Као што и један документ може да замени личну карту, возачку дозволу и здравствену књижицу. Али на шта би то личило и како би онда армија партијских послушника музла државу сваког месеца и малтретирала народ? Актуелна председница владе прича бајке о томе како сања државу без шалтера, а још увек има грађана који су у законском року поднели захтеве за нове здравствене легитимације, а нису их добили.
Radoslav Jovanovic
Moraćete da idete i dalje u razmišljanju pa da zamislite svet bez zaposlenih (osim nekoliko neophodnih). E sad otvorite oči da vidite. Nema plata, penzija, milina. Sviđa vam se?
Bozidar Čortanovci
Šta je ovaj hteo da kaže..?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља