петак, 22.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 06.01.2018. у 12:00 Јована Рабреновић
ИНТЕРВЈУ: ДРАГИЊА ЂУРИЋ, председник извршног одбора банке Интеза

Камате ће и ове године остати ниске

Од средине прошле године из привреде стижу охрабрујући сигнали, поготово из грађевинске индустрије, што наговештава жељено убрзање инвестиционе активности
(Фо­то Бан­ка Ин­те­за)

При­вред­ни раст је у 2017. био не­што ни­жи од оче­ки­ва­ног, али се не мо­гу оспо­ри­ти ус­пе­си ко­ји су прет­ход­не го­ди­не по­стиг­ну­ти на еко­ном­ском пла­ну. По­ста­вље­не су со­лид­не осно­ве за да­ље убр­за­ње при­вред­не ак­тив­но­сти у 2018, пре све­га кроз од­лич­не ре­зул­та­те на пла­ну фи­скал­не кон­со­ли­да­ци­је, учи­нак у спро­во­ђе­њу струк­тур­них ре­фор­ми, као и кроз до­дат­но оја­ча­ну ма­кро­е­ко­ном­ску ста­бил­ност.

При­том као ва­жне по­твр­де оства­ре­ног на­прет­ка ви­дим по­зи­тив­не оце­не ММФ-а, не­дав­на по­ве­ћа­ња кре­дит­ног реј­тин­га, али и бо­љу по­зи­ци­ју на­ше зе­мље на свет­ским ли­ста­ма кон­ку­рент­но­сти. Ипак, убр­за­на им­пле­мен­та­ци­ја за­по­че­тих ре­фор­ми и кон­ти­ну­и­тет фи­нан­сиј­ске и ма­кро­е­ко­ном­ске ста­бил­но­сти би­ће ну­жни пред­у­сло­ви за одр­жив раст у на­ред­ној го­ди­ни, ка­же у ин­тер­вјуу за „По­ли­ти­ку” Дра­ги­ња Ђу­рић, пред­сед­ник Из­вр­шног од­бо­ра Ин­те­за бан­ке.

По­да­ци по­ка­зу­ју да се у 2017. го­ди­ни при­вре­да ни­је ви­ше за­ду­жи­ва­ла што ука­зу­је да ни­је би­ло ни но­вог ин­ве­сти­ци­о­ног ци­клу­са. Ка­кви са­да сиг­на­ли сти­жу из при­вре­де? 

Од по­ло­ви­не прет­ход­не го­ди­не бан­кар­ски сек­тор бе­ле­жи по­зи­тив­не тен­ден­ци­је у кре­ди­ти­ра­њу пред­у­зе­ћа, ко­је су пра­ће­не охра­бру­ју­ћим сиг­на­ли­ма у при­вре­ди. Ово је на­ро­чи­то уоч­љи­во у гра­ђе­вин­ској ин­ду­стри­ји, чи­ји раст на­го­ве­шта­ва же­ље­но убр­за­ње ин­ве­сти­ци­о­не ак­тив­но­сти. Оче­ку­јем и да ће не­дав­на од­лу­ка На­род­не бан­ке о сни­жа­ва­њу уче­шћа за стам­бе­не кре­ди­те у окви­ру др­жав­ног про­гра­ма из­град­ње по­вољ­них ста­но­ва да­ти до­дат­ни под­стрек сек­то­ру гра­ђе­ви­не, па та­ко и укуп­ној ин­ве­сти­ци­о­ној и при­вред­ној ак­тив­но­сти ове го­ди­не. Та­ко­ђе, тре­ба оче­ки­ва­ти и обим­на ула­га­ња у ин­фра­струк­тур­не про­јек­те и сек­тор енер­ге­ти­ке. Ми као бан­ка већ го­ди­на­ма под­сти­че­мо при­вре­ду кроз соп­стве­не про­из­во­де, али и кроз са­рад­њу са ме­ђу­на­род­ним фи­нан­сиј­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма, укљу­чу­ју­ћи ЕБРД, КФВ и Евр­оп­ску ин­ве­сти­ци­о­ну бан­ку, и у пот­пу­но­сти смо спрем­ни да по­др­жи­мо но­ви ин­ве­сти­ци­о­ни ци­клус. По­ред то­га, не­дав­но смо у са­рад­њи са Европ­ским ин­ве­сти­ци­о­ним фон­дом тр­жи­шту по­ну­ди­ли и „инов­фин” ду­го­роч­не ин­ве­сти­ци­о­не кре­ди­те ко­ји ве­ли­ком бро­ју пред­у­зе­ћа мо­гу омо­гу­ћи­ти да уз ре­лак­си­ра­на сред­ства обез­бе­ђе­ња до­ђу до по­вољ­них сред­ста­ва. 

Бан­ке у Ср­би­ји су се у овој го­ди­ни у ве­ли­кој ме­ри осло­бо­ди­ле не­на­пла­ти­вих зај­мо­ва ко­ји су ко­чи­ли ве­ћу кре­дит­ну ак­тив­ност. Да ли за­то мо­гу убу­ду­ће да бу­ду ма­ло „ши­ре ру­ке”? 

Раст пла­сма­на и де­по­зи­та
За­до­вољ­ни смо ре­зул­та­ти­ма ко­је смо по­сти­гли прет­ход­не го­ди­не, у ко­јој смо ре­а­ли­зо­ва­ли по­ста­вље­не ци­ље­ве и по­но­во се из­дво­ји­ли као во­де­ћа бан­ка на тр­жи­шту. Ви­сок ква­ли­тет по­ну­де ко­ја пра­ти зах­те­ве кли­је­на­та омо­гу­ћио нам је да у пр­вих 11 ме­се­ци уве­ћа­мо пла­сма­не за ви­ше од 13 од­сто у од­но­су на исти пе­ри­од 2017, уз зна­тан раст кре­ди­та гра­ђа­ни­ма, као и пред­у­зет­ни­ци­ма и ма­лим и сред­њим пред­у­зе­ћи­ма. Са дру­ге стра­не, у истом пе­ри­о­ду уве­ћа­ли смо де­по­зит­ну ба­зу за ви­ше од пет од­сто, што го­во­ри о ви­со­ком ни­воу по­ве­ре­ња ко­је нам ука­зу­ју на­ши кли­јен­ти. Оства­ре­ни ре­зул­та­ти све­до­че о по­све­ће­но­сти на­ше ма­тич­не гру­пе тр­жи­шту Ср­би­је и о уве­ре­њу на­ших ак­ци­о­на­ра да Ин­те­за бан­ка мо­же да пру­жи зна­тан до­при­нос да­љем уна­пре­ђе­њу ква­ли­те­та жи­во­та гра­ђа­на и ја­ча­њу еко­но­ми­је кроз по­др­шку пред­у­зет­ни­ци­ма и ма­лим и сред­њим пред­у­зе­ћи­ма ко­ји су глав­ни но­си­о­ци при­вре­де на­ше зе­мље.

Сма­ње­ње ни­воа не­на­пла­ти­вих кре­ди­та до­дат­но је осна­жи­ло кре­дит­ни по­тен­ци­јал бан­кар­ског сек­то­ра, па се да­љим ра­дом на ре­ша­ва­њу овог пи­та­ња мо­гу оче­ки­ва­ти по­зи­тив­ни ефек­ти кроз кре­и­ра­ње до­дат­ног про­сто­ра за но­ве пла­сма­не. Ре­гу­ла­тор­на уна­пре­ђе­ња на ко­ји­ма ра­де Вла­да Ср­би­је и НБС, спро­во­ђе­ње на­ци­о­нал­не стра­те­ги­је, као и от­пис и про­да­ја ло­ших пла­сма­на сни­зи­ли су њи­хов удео на нај­ни­жи ни­во у по­след­њих де­вет го­ди­на, али на­ста­вак раз­ре­ше­ња овог про­бле­ма зах­те­ва по­бољ­ша­ње ра­да пра­во­су­ђа, бр­же ре­ша­ва­ње суд­ских спо­ро­ва, као и ефи­ка­сни­ји сте­чај­ни по­сту­пак укљу­чу­ју­ћи и уна­пред при­пре­мљен план ре­ор­га­ни­за­ци­је са ци­љем бо­ље за­шти­те пра­ва по­ве­ри­ла­ца. Ка­да је реч о Ин­те­за бан­ци же­лим да на­гла­сим да ви­сок удео про­бле­ма­тич­них кре­ди­та на тр­жи­шту ни­ка­да ни­је ути­цао на на­шу кре­дит­ну ак­тив­ност, ко­ју смо из го­ди­не у го­ди­ну по­ве­ћа­ва­ли у скла­ду са по­тре­ба­ма на­ших кли­је­на­та, а да при­том ква­ли­тет ак­ти­ве ни­смо под­ре­ђи­ва­ли кван­ти­та­тив­ном ра­сту. За­хва­љу­ју­ћи ни­зу пред­у­зе­тих ме­ра прет­ход­не го­ди­не до­дат­но смо уна­пре­ди­ли ква­ли­тет порт­фо­ли­ја и са­да још ак­тив­ни­је на­ста­вља­мо да на­ше ре­сур­се ста­вља­мо на рас­по­ла­га­ње гра­ђа­ни­ма и при­вре­ди. 

Као и сви бан­ка­ри си­гур­но пом­но пра­ти­те по­те­зе Европ­ске цен­трал­не бан­ке. Да ли је вре­ме ни­ских ка­ма­та про­шло или је мо­гу­ће да им се гра­ђа­ни и при­вре­да на­да­ју и убу­ду­ће?

Ре­лак­си­ра­на мо­не­тар­на по­ли­ти­ка НБС-а и по­вољ­не ка­ма­те на ме­ђу­на­род­ном тр­жи­шту ство­ри­ли су усло­ве да ка­мат­не сто­пе на кре­ди­те у на­шој зе­мљи пад­ну на исто­риј­ски ми­ни­мум, што је ре­зул­ти­ра­ло ра­стом кре­дит­не ак­тив­но­сти. На­ша оче­ки­ва­ња су да ће ди­нар­ске ка­мат­не сто­пе и у на­ред­ној го­ди­ни оста­ти ни­ске. Та­ко­ђе се не пред­ви­ђа­ју ни знат­ни­је про­ме­не у ка­ма­та­ма на евро­ин­дек­си­ра­не кре­ди­те, иако је ЕЦБ на­ја­ви­ла по­сте­пе­ни за­о­крет у сво­јој мо­не­тар­ној по­ли­ти­ци. То­ме у при­лог го­во­ри чи­ње­ни­ца да је еури­бор и да­ље у не­га­тив­ној зо­ни и да не­ће до­сти­ћи ни нул­ти ни­во пре кра­ја 2018. или по­чет­ка 2019. го­ди­не. 

Мо­дер­ни­за­ци­ја бан­кар­ства у елек­трон­ском сми­слу је да­ле­ко од­ма­кла. Ка­ко се као нај­ве­ћа бан­ка на тр­жи­шту бо­ри­те с тим иза­зо­ви­ма? Ко­ли­ко ула­же­те у ино­ва­ци­је? 

Пра­те­ћи по­тре­бе кли­је­на­та и раз­вој на­пред­них тех­но­ло­ги­ја, ми смо од­у­век пред­ња­чи­ли у ино­ва­ци­ја­ма. Би­ли смо пр­ва бан­ка ко­ја је гра­ђа­ни­ма по­ну­ди­ла услу­гу бес­кон­такт­ног мо­бил­ног пла­ћа­ња, омо­гу­ћи­ли смо им и апли­ци­ра­ње за од­ре­ђе­не про­из­во­де пу­тем Ин­те­за он­лајн сер­ви­са, а стал­не ин­ве­сти­ци­је у ал­тер­на­тив­не ди­стри­бу­тив­не ка­на­ле кон­стант­но нам до­но­се уве­ћа­ње бро­ја ко­ри­сни­ка и тран­сак­ци­ја пу­тем услу­га мо­бил­ног и ин­тер­нет бан­кар­ства. Ипак, су­штин­ски ис­ко­рак ка ди­ги­та­ли­за­ци­ји по­сло­ва­ња на­пра­ви­ли смо по­кре­та­њем све­о­бу­хват­ног про­јек­та уна­пре­ђе­ња ком­плет­ног опе­ра­тив­ног си­сте­ма бан­ке ко­ји под­ра­зу­ме­ва знат­на и ду­го­роч­на ула­га­ња и ко­ји ће нам омо­гу­ћи­ти да кли­јен­ти­ма по­ну­ди­мо са­вре­ме­не про­из­во­де и сер­ви­се и још ефи­ка­сни­ју услу­гу. 

Коментари6
31859
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Ciga hvali svoga konja.
Dejan R.Tošić
Iz kog razloga se neprestano vrši zamena teza i pravo popara u glavama građana? Država Srbija njena Vlada i NBS emituju državne devizne obveznice sa kamatom od 6 % na godišnjem nivou.U isto vreme kada američki FED i Evropska centralna banka emituju obveznice sa prinosom od 0,5 % do 1 %. Kakva je to sprdnja da se kaže da će kamate ostati na niskom nivou ? Za građane koji štede,kamata na štednju je niska,i za devizna i za dinarska oročena sredstva,to je tačno. Ali šta to vredi što građani štede " a ima ih malo " kada NBS emituje dežavne devizne obveznice sa prinosom od 6 % .Iz kog razloga se iznose ovakve izjave u javnost ? Razlog je jednostavan.! Da bi se ostalo na mestu " visokih stručnjaka " koji primaju nezaslužene zarade od 350.000 dinara na mesečnom nivou. To je razlog intelektualne laži koja prkosi i struci i moralu i nehaje za demografsku i finansijsku propast celokupnog društva,zarad samo jednog ličnog motiva " da primaju svoju nezasluženu zaradu i sačuvaju benificije".
Dejan R.Tošić
Republički Budžet se za 10 % kreditira i finansira iz kredita koje daju "domaće banke",to je blizu 900.miliona evra i to po kamatama od 3 % do 5 % na godišnjem nivou,a takođe vlada emituje državne devizne obveznice u iznosu od 900.miliona sa prinosom od 6 % ,koje opet kupuju "domaće banke ",ko sve to plaće ? Građani Srbije kroz visoke kamate na potošačke kredite,i minimalne kamate na oročenu štednju.Kome to odgovara ? 30 Banaka u Srbiji ostvare čist godišnji profit od 600.miliona evra.Znači to je profit koji se plaća kroz dividendu članovima Upravnih i Izvršnih odbora odnosno akcionarima. Da li postoji finansijski izlaz iz začaranog kruga ? Ne,nema svetla na kraju tunela,finansijska pijavica je sastavni deo celokupnog finansijskog i poreskog sistema u državi. Uzročno posledična veza koja sigurnim putem vodi društvo u demografsko i finansijsko izumiranje.Ima li ikoga u kabinetu min.finansija i u kabinetu guvernera NBS ? Gde vam je moral ? Jel zaista to što radite najbolje što možete.
aleksa
Vidi se da banke u Srbiji krpe kraj s krajem.
Koko Šinjel
Uvek me obraduju vesti da su evro i dolar pali u odnosu na srpski dinar!
Radovanka
Fraze,fraze,fraze ... I opet navodjenje nebitnih podataka. Opet fiskalni uspeh (naplata i progon gradjana za dug od 2000 din....itd) , pohvala od MMF-a (gaulajtera) i sve tako nesto... Termin "privredni rast nesto nizi od ocekivanog"= najgori u regionu i Evropi....Slucajno danas pogledah kad mi istice minus pa da trazim novi pa procitah da mi je kamata na nedozvoljeni oko 45%,a na dozvoljeni minus oko 27%. A umirem od smeha na one neke EKS kamatne stope, pa one druge ...pa one trece. A gospodju ne kritikujem jer zarad profita svoje banke ja bih mozda jos "jace" pricala.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља