При­вред­ни раст је у 2017. био не­што ни­жи од оче­ки­ва­ног, али се не мо­гу оспо­ри­ти ус­пе­си ко­ји су прет­ход­не го­ди­не по­стиг­ну­ти на еко­ном­ском пла­ну. По­ста­вље­не су со­лид­не осно­ве за да­ље убр­за­ње при­вред­не ак­тив­но­сти у 2018, пре све­га кроз од­лич­не ре­зул­та­те на пла­ну фи­скал­не кон­со­ли­да­ци­је, учи­нак у спро­во­ђе­њу струк­тур­них ре­фор­ми, као и кроз до­дат­но оја­ча­ну ма­кро­е­ко­ном­ску ста­бил­ност.

При­том као ва­жне по­твр­де оства­ре­ног на­прет­ка ви­дим по­зи­тив­не оце­не ММФ-а, не­дав­на по­ве­ћа­ња кре­дит­ног реј­тин­га, али и бо­љу по­зи­ци­ју на­ше зе­мље на свет­ским ли­ста­ма кон­ку­рент­но­сти. Ипак, убр­за­на им­пле­мен­та­ци­ја за­по­че­тих ре­фор­ми и кон­ти­ну­и­тет фи­нан­сиј­ске и ма­кро­е­ко­ном­ске ста­бил­но­сти би­ће ну­жни пред­у­сло­ви за одр­жив раст у на­ред­ној го­ди­ни, ка­же у ин­тер­вјуу за „По­ли­ти­ку” Дра­ги­ња Ђу­рић, пред­сед­ник Из­вр­шног од­бо­ра Ин­те­за бан­ке.

По­да­ци по­ка­зу­ју да се у 2017. го­ди­ни при­вре­да ни­је ви­ше за­ду­жи­ва­ла што ука­зу­је да ни­је би­ло ни но­вог ин­ве­сти­ци­о­ног ци­клу­са. Ка­кви са­да сиг­на­ли сти­жу из при­вре­де? 

Од по­ло­ви­не прет­ход­не го­ди­не бан­кар­ски сек­тор бе­ле­жи по­зи­тив­не тен­ден­ци­је у кре­ди­ти­ра­њу пред­у­зе­ћа, ко­је су пра­ће­не охра­бру­ју­ћим сиг­на­ли­ма у при­вре­ди. Ово је на­ро­чи­то уоч­љи­во у гра­ђе­вин­ској ин­ду­стри­ји, чи­ји раст на­го­ве­шта­ва же­ље­но убр­за­ње ин­ве­сти­ци­о­не ак­тив­но­сти. Оче­ку­јем и да ће не­дав­на од­лу­ка На­род­не бан­ке о сни­жа­ва­њу уче­шћа за стам­бе­не кре­ди­те у окви­ру др­жав­ног про­гра­ма из­град­ње по­вољ­них ста­но­ва да­ти до­дат­ни под­стрек сек­то­ру гра­ђе­ви­не, па та­ко и укуп­ној ин­ве­сти­ци­о­ној и при­вред­ној ак­тив­но­сти ове го­ди­не. Та­ко­ђе, тре­ба оче­ки­ва­ти и обим­на ула­га­ња у ин­фра­струк­тур­не про­јек­те и сек­тор енер­ге­ти­ке. Ми као бан­ка већ го­ди­на­ма под­сти­че­мо при­вре­ду кроз соп­стве­не про­из­во­де, али и кроз са­рад­њу са ме­ђу­на­род­ним фи­нан­сиј­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма, укљу­чу­ју­ћи ЕБРД, КФВ и Евр­оп­ску ин­ве­сти­ци­о­ну бан­ку, и у пот­пу­но­сти смо спрем­ни да по­др­жи­мо но­ви ин­ве­сти­ци­о­ни ци­клус. По­ред то­га, не­дав­но смо у са­рад­њи са Европ­ским ин­ве­сти­ци­о­ним фон­дом тр­жи­шту по­ну­ди­ли и „инов­фин” ду­го­роч­не ин­ве­сти­ци­о­не кре­ди­те ко­ји ве­ли­ком бро­ју пред­у­зе­ћа мо­гу омо­гу­ћи­ти да уз ре­лак­си­ра­на сред­ства обез­бе­ђе­ња до­ђу до по­вољ­них сред­ста­ва. 

Бан­ке у Ср­би­ји су се у овој го­ди­ни у ве­ли­кој ме­ри осло­бо­ди­ле не­на­пла­ти­вих зај­мо­ва ко­ји су ко­чи­ли ве­ћу кре­дит­ну ак­тив­ност. Да ли за­то мо­гу убу­ду­ће да бу­ду ма­ло „ши­ре ру­ке”? 

Сма­ње­ње ни­воа не­на­пла­ти­вих кре­ди­та до­дат­но је осна­жи­ло кре­дит­ни по­тен­ци­јал бан­кар­ског сек­то­ра, па се да­љим ра­дом на ре­ша­ва­њу овог пи­та­ња мо­гу оче­ки­ва­ти по­зи­тив­ни ефек­ти кроз кре­и­ра­ње до­дат­ног про­сто­ра за но­ве пла­сма­не. Ре­гу­ла­тор­на уна­пре­ђе­ња на ко­ји­ма ра­де Вла­да Ср­би­је и НБС, спро­во­ђе­ње на­ци­о­нал­не стра­те­ги­је, као и от­пис и про­да­ја ло­ших пла­сма­на сни­зи­ли су њи­хов удео на нај­ни­жи ни­во у по­след­њих де­вет го­ди­на, али на­ста­вак раз­ре­ше­ња овог про­бле­ма зах­те­ва по­бољ­ша­ње ра­да пра­во­су­ђа, бр­же ре­ша­ва­ње суд­ских спо­ро­ва, као и ефи­ка­сни­ји сте­чај­ни по­сту­пак укљу­чу­ју­ћи и уна­пред при­пре­мљен план ре­ор­га­ни­за­ци­је са ци­љем бо­ље за­шти­те пра­ва по­ве­ри­ла­ца. Ка­да је реч о Ин­те­за бан­ци же­лим да на­гла­сим да ви­сок удео про­бле­ма­тич­них кре­ди­та на тр­жи­шту ни­ка­да ни­је ути­цао на на­шу кре­дит­ну ак­тив­ност, ко­ју смо из го­ди­не у го­ди­ну по­ве­ћа­ва­ли у скла­ду са по­тре­ба­ма на­ших кли­је­на­та, а да при­том ква­ли­тет ак­ти­ве ни­смо под­ре­ђи­ва­ли кван­ти­та­тив­ном ра­сту. За­хва­љу­ју­ћи ни­зу пред­у­зе­тих ме­ра прет­ход­не го­ди­не до­дат­но смо уна­пре­ди­ли ква­ли­тет порт­фо­ли­ја и са­да још ак­тив­ни­је на­ста­вља­мо да на­ше ре­сур­се ста­вља­мо на рас­по­ла­га­ње гра­ђа­ни­ма и при­вре­ди. 

Као и сви бан­ка­ри си­гур­но пом­но пра­ти­те по­те­зе Европ­ске цен­трал­не бан­ке. Да ли је вре­ме ни­ских ка­ма­та про­шло или је мо­гу­ће да им се гра­ђа­ни и при­вре­да на­да­ју и убу­ду­ће?

Ре­лак­си­ра­на мо­не­тар­на по­ли­ти­ка НБС-а и по­вољ­не ка­ма­те на ме­ђу­на­род­ном тр­жи­шту ство­ри­ли су усло­ве да ка­мат­не сто­пе на кре­ди­те у на­шој зе­мљи пад­ну на исто­риј­ски ми­ни­мум, што је ре­зул­ти­ра­ло ра­стом кре­дит­не ак­тив­но­сти. На­ша оче­ки­ва­ња су да ће ди­нар­ске ка­мат­не сто­пе и у на­ред­ној го­ди­ни оста­ти ни­ске. Та­ко­ђе се не пред­ви­ђа­ју ни знат­ни­је про­ме­не у ка­ма­та­ма на евро­ин­дек­си­ра­не кре­ди­те, иако је ЕЦБ на­ја­ви­ла по­сте­пе­ни за­о­крет у сво­јој мо­не­тар­ној по­ли­ти­ци. То­ме у при­лог го­во­ри чи­ње­ни­ца да је еури­бор и да­ље у не­га­тив­ној зо­ни и да не­ће до­сти­ћи ни нул­ти ни­во пре кра­ја 2018. или по­чет­ка 2019. го­ди­не. 

Мо­дер­ни­за­ци­ја бан­кар­ства у елек­трон­ском сми­слу је да­ле­ко од­ма­кла. Ка­ко се као нај­ве­ћа бан­ка на тр­жи­шту бо­ри­те с тим иза­зо­ви­ма? Ко­ли­ко ула­же­те у ино­ва­ци­је? 

Пра­те­ћи по­тре­бе кли­је­на­та и раз­вој на­пред­них тех­но­ло­ги­ја, ми смо од­у­век пред­ња­чи­ли у ино­ва­ци­ја­ма. Би­ли смо пр­ва бан­ка ко­ја је гра­ђа­ни­ма по­ну­ди­ла услу­гу бес­кон­такт­ног мо­бил­ног пла­ћа­ња, омо­гу­ћи­ли смо им и апли­ци­ра­ње за од­ре­ђе­не про­из­во­де пу­тем Ин­те­за он­лајн сер­ви­са, а стал­не ин­ве­сти­ци­је у ал­тер­на­тив­не ди­стри­бу­тив­не ка­на­ле кон­стант­но нам до­но­се уве­ћа­ње бро­ја ко­ри­сни­ка и тран­сак­ци­ја пу­тем услу­га мо­бил­ног и ин­тер­нет бан­кар­ства. Ипак, су­штин­ски ис­ко­рак ка ди­ги­та­ли­за­ци­ји по­сло­ва­ња на­пра­ви­ли смо по­кре­та­њем све­о­бу­хват­ног про­јек­та уна­пре­ђе­ња ком­плет­ног опе­ра­тив­ног си­сте­ма бан­ке ко­ји под­ра­зу­ме­ва знат­на и ду­го­роч­на ула­га­ња и ко­ји ће нам омо­гу­ћи­ти да кли­јен­ти­ма по­ну­ди­мо са­вре­ме­не про­из­во­де и сер­ви­се и још ефи­ка­сни­ју услу­гу.