петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:28

Бадњак на огњишту, слама на поду

Божићне обреде чува Музеј „Старо село” да се вековна народна традиција не заборави
Аутор: Бранко Пејовићсубота, 06.01.2018. у 21:00
(Фотографије Музеј Старо село)
Бадњак наслоњен на стару српску кућу

Си­ро­гој­но – Оби­ча­ји од­вај­ка­да па и са­да: ку­ћа брв­на­ра, пра­ста­ра, а у њој ри­ту­ал дав­на­шњи. Под­ло­жен бад­њак на ог­њи­шту, сла­ма на по­ду, ма­ли­ша­ни пи­ју­чу, три кру­га око бад­ња­ка оби­ла­зе. Тр­пе­за по­ста­вље­на, пу­на је по­сне хра­не. Оби­ча­је про­во­де до­ма­ћин и до­ма­ћи­ца, а ве­ков­ном об­ре­ду при­су­ству­је ста­ро и мла­до.

Та­ко из­гле­да Бад­ње ве­че у Му­зе­ју „Ста­ро се­ло” у Си­ро­гој­ну, где се оби­чај­ним ри­ту­а­ли­ма то­ком бо­жић­них пра­зни­ка на­род­на тра­ди­ци­ја чу­ва. И то­ком Бад­ње ве­че­ри у му­зеј­ској брв­на­ри би­ће тог об­ре­да крај ог­њи­шта, уз мо­гућ­ност да и по­се­ти­о­ци му­зе­ја уче­ству­ју у оби­ча­ји­ма. 

– Ци­клус бо­жић­них пра­зни­ка оби­лу­је мно­штвом об­ре­да, са же­љом да се обез­бе­ди сре­ћа и на­пре­дак по­ро­ди­це, до­бра ле­ти­на, здра­вље сто­ке и жи­ви­не – ка­же Је­ле­на То­скић, му­зеј­ски са­вет­ник у „Ста­ром се­лу”. – Нај­зна­чај­ни­ји ри­ту­а­ли у на­ро­ду су ве­за­ни за по­ро­дич­но све­то др­во бад­њак, ко­ме се ука­зу­је по­што­ва­ње. За бад­њак се узи­ма хра­сто­во др­во ко­је ри­ту­ал­но се­че му­шка­рац ра­но на Бад­њи дан, оба­ве­зно са ру­ка­ви­ца­ма на ру­ка­ма. Др­во се оба­си­па зр­не­вљем жи­та, а по­том се­че са ис­точ­не стра­не. Бад­њак се ста­вља уз кућ­ни зид, ис­под стре­хе. До пр­вог мра­ка осло­њен је уз ку­ћу, а он­да се уно­си. До­ма­ћин се уку­ћа­ни­ма обра­ћа ре­чи­ма: „До­бро ве­че, че­стит бад­њак”, а уку­ћа­ни му од­го­ва­ра­ју: „Бог ти по­мо­гао, че­сти­ти бад­ња­че.” 

У ку­ћу се, опи­су­је Је­ле­на, за­тим уно­си сла­ма ко­ја се сим­бо­лич­но ве­зу­је за ро­ђе­ње Хри­ста. Уку­ћа­ни оби­ла­зе око ог­њи­шта док уз сла­му раз­ба­цу­ју бом­бо­не, ора­хе, жи­то, ко­је де­ца ве­се­ло уз пи­ју­ка­ње ску­пља­ју. На сла­му по­ста­вља се по­сна тр­пе­за у ко­јој су жи­то, по­га­ча, по­сне пи­те, па­суљ, ја­бу­ке, мед, ше­ћер...

– У му­зе­ју Бо­жић се не обе­ле­жа­ва по­себ­но, осим уоби­ча­је­ног по­здра­ва „Хри­стос се ро­ди! За­и­ста се ро­ди!” У се­лу и на­ро­ду за­др­жа­ни су оби­ча­ји да се на Бо­жић ме­си и је­де об­ред­ни пше­нич­ни хлеб зва­ни че­сни­ца. У њу се ста­вља­ју ра­зна сим­бо­лич­на обе­леж­ја за сре­ћу, здра­вље, бо­гат­ство ко­је уку­ћа­ни у свом пар­че­ту про­на­ла­зе. На бо­жић­ној тр­пе­зи, по­сле ви­ше­не­дељ­ног по­ста, мо­ра се на­ћи и пе­че­ни­ца, пра­се по­себ­но од­га­је­но и за тај дан при­пре­мље­но. Оби­ча­ји до­ла­ска по­ло­жај­ни­ка још увек су за­др­жа­ни на се­лу, као и сви оста­ли на­ве­де­ни еле­мен­ти бо­жић­них оби­ча­ја. Тре­ћег да­на Бо­жи­ћа из ку­ће се из­но­си сла­ма и сим­бо­лич­но ста­вља за во­ће у до­ма­ћин­ству или воћ­ња­ку – об­ја­шња­ва Је­ле­на То­скић.

На­род ка­же: „Ко­ли­ко се­ла, то­ли­ко и аде­та” (оби­ча­ја), па и код бо­жић­них об­ре­да има по­себ­но­сти. У ужич­ком кра­ју зна­ло се не­кад да у Ри­ба­ше­ви­ни на Бад­ње ве­че ка­ши­ке и ви­љу­шке ве­зу­ју цр­ве­ним кон­цем да пти­це не је­ду ле­ти­ну, Мо­кро­гор­ци су чу­ва­ли тра­ди­ци­ју да до­ма­ћин с бе­лим ру­ка­ви­ца­ма се­че бад­њак ка­ко би му жи­то би­ло бе­ло. При се­че­њу бад­ња­ка у Ло­па­шу код По­же­ге гле­да­ли су да он оба­ве­зно пад­не на дру­го др­во, „да се сре­ћа не би за­у­ста­ви­ла”, док су у ко­сје­рић­ком Су­бје­лу се­кли оно­ли­ко бад­ња­ка ко­ли­ко му­шка­ра­ца има у ку­ћи. У Ка­ра­ну су че­сни­цу ша­ра­ли с три ле­ско­ве гран­чи­це ко­је су ста­вља­ли у ам­бар да жи­то бо­ље ро­ди, у Ра­да­нов­ци­ма ма­за­ли ме­дом и ма­шћу од пе­че­ни­це...


Коментари2
64c96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavko Stanisavljevic - Strpcanin
Sve ove obicaje koje su u tekstu navedeni, praktikovali smo i mi na Ki M-i.Pisem o proslim vremenima.Otac je sa prvim mrakom unosio Badnnjak majka ga je zitom posipala a zatim bi otac stavio hrastov badnjak da polako na vatri gori a mi bi poredjani iza oca i majke(sedmoro dece)oponasali svu zivinu praveci tri kruga oko badnjaka da bi zatim posle molitve koju je otac "ocitao"poceli sa posnom ali ukusnom vecerom sedeci na slami.Rano pre zore majka je ustala da bi umesila "cesnicu"sa metalnim novcicem i kome bi zapao komad hleba sa "parom"znacilo je da ce cele godine biti pun para.Takodje se za Bozic cuvalo prasence i spremala pecenica.O polozajniku se unapred vodilo racuna,obicno je to bilo musko dete iz komsiluka koji je naucen bio sta ce reci domacinima po ulasku u kucu a za njegove lepe reci i zelje bivao je nagradjen.Mozda necete verovati ali mnoge obicaje za Bozic drzimo i u Kanadi. Slava na visini Bogu i na zemlji mir,medju ljudima dobra volja.Hristos se rodi, zaista se rodi.
Milos Krstic
Hvala na lepom i iscrpnom opisu obicaja i simbolike proslave Bozica. HRISTOS SE RODI! Mir na zemlji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља