недеља, 13.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Зашто су затваране жене у 19. веку

После 119 година поново објављен „Албум Женског одељења Пожаревачког казненог завода”, који садржи исповести „опасних” осуђеница. – Зашто је баба Марта завршила на робији?
Аутор: Мирјана Сретеновићнедеља, 07.01.2018. у 22:00
Једна од затвореница: Савета Стокић (Фото Из књиге „Затворенице”)

Некада красан и примеран грађанин, супруг Марте Илић, родом из  Дубравице, одао се пићу, па у пијанству не зна више шта ради. Чим би се испразнило буренце побринуо би се да опет буде пуно. Комшије су с подсмехом шаптале како Марту муж бије „ко вола у купусу”.

Једном, док је њен Јанко спавао, паде јој ужасна мисао.

– Да га убијеш – то јој сину кроз главу, па се трже и сва стресе.

– Не, не могу – помисли. – Ал’ чим се пробуди он ће тебе – нешто јој шане.

– Па нек буде, боље ја њега него он мене, рече у себи и диже се. Узе секиру и замахну. Имала је тада 55 лета и осуђена је на 20 година робије. С мирном савести и чудном резигнацијом издржавала је своју казну.

Ово је једна од прича из књиге „Затворенице – албум Женског одељења Пожаревачког казненог завода” коју је 1898. објавио Милутин А. Поповић, а сада, после 119 година књига поново излази у јавност захваљујући приређивачу, др Светлани Томић, и издавачкој кући Лагуна.

Албум садржи 35 исповести затвореница, фотографије, табеле са статистиком њихових злодела и представља важно сведочанство једног времена.

– Жене из прошлости Србије вршиле су различите преступе: од убиства мужа до чедоморства и тровања. Чиниле су злочине против власти и владара, кривотвориле новац, организовале пљачке, скривале хајдуке, биле хајдучице. Разбијале су стереотипне представе о женама у српском друштву 19. века, па у том смислу књига представља противтежу идеализованим интерпретацијама женског лика тог периода. Књига открива трагичне приче о подређеном положају жена, њихову економску зависност од мужева и синова, као и жељу да успоставе контролу над својим животом – истиче Светлана Томић.

Милутин А. Поповић, о којем нема довољно података у литератури, није једини који је писао о затвореницама. О њима су писали и домаћи писци попут Јанка Веселиновића и Милке Алексић Гргурове, али и страни путописци Густав Раш и Феликс Каниц који је при опису Пожаревачког женског затвора запазио бројност Ромкиња.

Албум доноси приче о женама које су починиле кривично дело због потребе да се заштите и одбране, у доба када нису постојале „сигурне куће” где би могле да нађу склониште од насиља. Коме је могла тада да се пожали 14-годишњакиња коју је стрина за два дуката и прасе продала једном старцу?

– Као да поново можемо чути питање које је француски писац Александар Дима Син поставио 1880. године: „Да ли жене које убијају чине прелаз према женама које гласају?” Да ли се зато неке од затвореница могу видети као део борбе за добијање права на достојанствен живот и слободу избора у животу? Димина књига „Жене које убијају и жене које гласају” објављена је у Србији већ 1881. у преводу адвоката Миленка Сандића – наводи Светлана Томић.

Према њеним речима, затвори у Србији почетком 19. века били су импровизоване мучионице. Осуђеници су затварани у куле и подруме, а жене у просторе укопане у земљу. Најпре су спавале на даскама мало издигнутим од пода, а Густав Раш седамдесетих година 19. века пише да је пожаревачки затвор имао светле собе са дрвеним столицама и да су затворенице могле да се баве везом, штрикањем, ткањем ћилима.

– У Америци је први затвор за жене био изграђен 1835. у Њујорку. Недуго затим и у Европи, у Великој Британији и Ирској, у Даблину, 1836. отворен је Гренџгорман. Охајо је био прва америчка држава која је у свом главном граду Коламбусу 1837. изградила простор за осуђенице, припојен мушком затвору – каже Светлана Томић.

У албуму је наведено да је од 1861. до 1897. код нас било осуђена 1. 361 сељанка и 285 варошанки. То су углавном биле удате жене од 25 до 40 година. Жене које су починиле убиство дуго су биле изложене злостављању. Било је и оних које су убиле насилника и у затвору се осећале слободније него напољу. Често би певале и песмом мењале затворски простор дисциплине.

– У 19. веку било је и политичких осуђеница. У Америци је Мери Стјуарт упамћена као прва жена осуђена на смрт 1865. јер је учествовала у завери убиства председника Линколна. Јелисавета Андрић је 1859. ухапшена на граници јер је свом супругу Александру, уреднику српског листа „Световид” у Бечу, помагала да пребаци штампарске реквизите за Земун. У Србији је Јелена Илка Марковић затворена јер је 1882. покушала да изврши атентат на краља Милана Обреновића, пуцајући из пиштоља у Саборној цркви у Београду – наводи Светлана Томић. И додаје да, уколико ову књигу доживимо као сензацију, нисмо много одмакли у борби против зла и неправде. На ову тему, подсетимо, поглед из данашње визуре нуди представа „Трпеле” Београдског драмског позоришта, у режији Бобана Скерлића, настала на основу аутентичних исповести жена – жртава насиља, које су усмртиле своје злостављаче. 


Коментари9
1305b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
Pa lepo, ako te žena vara, ubiješ je. Ako te muž bije, ubiješ ga. Samo bez dvostrukih aršina i standarda. Nije na ovom svetu niko bolji od od onog drugog. Jer mi pripadamo pre svega okolini, roditelju, partneru, Bogu. A tek onda sebi.
Милица
Саберите се.
Препоручујем 12
belen
©Svetlana Vaš komentar pokazuje tipičnu konfuziju i haotičnost mišljenja. Ako muž maltretira ženu Vi smatrate da je u redu da ga ona ubije, ne mora baš sekirom, može da ga otruje. Stari Indusi su imali običaj sati kod kojega se žena spaljivala prilikom sahrane muža, kažu da je običaj uveden da bi se sprečilo masovno trovanje muževa od strane žena. Ako žena ubije muža to je opravdano jer za to uvek postoji opravdani razlog a ako muž, ne daj bože, udari ženu, to je samo zato što je on nasilnik jer ne postoji mogućnost da je žena kriva za bilo šta?! Pa još navođenje da se u arapskom svetu žene „čuvaju, poštuju i neguju“ pokazuje Vaše potpuno (ne)razumevanja stvarnosti. Reče Frojd da je više od 40 godina ispitivao, proučavao žene i nije uspeo da ustanovi šta je to što one stavno hoće. Hoćete li Vi npr.Norvešku ili arapski svet?
Sasa Trajkovic
Uopšte NE shvatam tu vrstu poitičke korektnosti koja beskompromosno forsira ove teme u medijima a pritom samo raspaljuju seksistčke komentre i tenzije u muško ženskim odnosima. Iako se slažem sa Svetlanom ipak smatram da smisao nije u propagiranju feminizma jer je on politički vezan za kasne 90 te godine prošlog veka već da se radi o svesnoj i namernoj destrukciji BRAKA kao osnovnog stuba društva i nukleusa jedne države jer bez BRAKA nema ni porodice a bez porodice ni društva samo divlja anarhija nekih slobodoumnih linberalnih jedinki što vodi u totalnom haosu... Pravo nasilje NAD porodicom vrše upravo ONI krijući se iza neo liberalnog koncepta društva ili salonskog feminizma jer propagiraju MUŠKARCA kao nasilnika a ŽENU kao žrtvu i gle ironije ali i cinizma stvorili su SUPSTITUCIJU za BRAK " sigurne kuće " voleo bih da jednom za svagda shvatimo da je jedina sigurna kuća i za muškarca i za ženu lep i harmonični BRAK a onda bi priče o NATALITETU - beloj kugi bile davna prošlost.
svetlana
Sirota žena, da ga je otrovala, a mogla je bez problema nego što ga je sekirom ubila, pa, opet zbog iste budale robovala narednih 20 godina, samo na drugoj lokaciji. Zašto se Zorana sa svojim ženama Slavicom Djukić Dejanović i ostalom družinom, predstavljaju se javnosti da su mnogo zabrinute za ženama, ne udruže i održe predavaje popovima pogotovo, Irineju i Amfilohiju pa im na osnovu ovakvih pisanih zapisa i ovakvim slučajevima, i što je najcrnje, isti problemi dešavaju se i dan danas u Srbiji izmedju bračnih parova kao i u 19.veku. Ovo je posao za popove da edukuju ljude, kada vide da je djavo uzeo pod svoje, kako oni već znaju da se izraze. Očigledno da su oni gori od djavola. Ma da se bar trunka jedna može nazreti u njihovim govorima da osudjuju ili edukuju ovaj muški svet, manje bi bilo i danas ovakvih istih slučajeva kao što je doživela ova ženica u 19.veku. Arapi su to uradili preko Kurana, zato se njihove žene i poštuju i čuvaju i neguju.
svetlana
bodili, jeste čitali Kuran, - Ili možda Bibliju, Novi zavet?
Препоручујем 0
bodili
SVETLANA: ".. su to uradili preko Kurana, zato se njihove žene i poštuju i čuvaju i neguju". Dali Vi to gospodjo Svetlana provocirate ili pravite sprdnju? Cuvane i negovane zene koje budu kamenovane zbog najbezazlenijih stvari, cuvane i negovane zene u S. Arabiji tek od nedavno smeju da voze automobil same. Cuvane i negovane zene "preko Kurana" ne smeju na ulicu da izadju bez pratnje muza ili nekog muskog clana najuze porodice. Mislim, draga Svetlana da bi ipak bilo da niste uopste komentarisali
Препоручујем 12
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља