четвртак, 27.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Заборављени зачинак, караманка, колачара ускоро на пијацама

Будући одржаваоци старих аутохтоних сорти воћа и винове лозе биће задужени за њихово очување, кажу у Министарству пољопривреде
Аутор: Јелица Антељ, Ивана Албуновићнедеља, 07.01.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Старе аутохтоне сорте воћа и винове лозе – багрина, зачинак, тамјаника, караманка, колачара... – ускоро ће добити нове „власнике”, па би потрошачи у будућности могли да се надају и већој понуди заборављених плодова. Такозвани одржаваоци, међу којима ће бити и локални пољопривредници, биће задужени за њихово очување, а сви који буду желели да саде ове сорте у сваком тренутку имаће могућност да саднице купују код овлашћених продаваца. Према информацијама Министарства пољопривреде реч је о пројекту вредном 800 хиљада евра који се финансира из ИПА фондова Европске уније, а спроводи се у сарадњи са Италијом, једном од водећих земаља у овој области.

– Старе, одомаћене сорте воћа и винове лозе се већ дуго само административно воде кроз базе и регистре, али највећи део њих и поред добрих тржишних предиспозиција, могућности производње у органској пољопривреди и другог, нису заузеле место које заслужују у производњи – кажу у Управи за заштиту биља Министарства пољопривреде.

Србија је, наводе, регионално изузетно интересантно тржиште. Сортимент биљне производње је стога јако широк и осим традиционалних сорти обухвата и најновије врсте створене у европским и светским оплемењивачким станицама али и домаћим институтима који и данас, поред велике конкуренције, заузимају значајно место на тржишту.

Професор Зоран Кесеровић, са Пољопривредног факултета у Новом Саду, каже да смо једно време имали колекције аутохтоних сорти у институтима и на факултетима.

– Не знам зашто није заживела банка гена у Батајници. Сигурно да је чување тог материјала од изузетног значаја за једну земљу. Не само за стварање сорти отпорних на главне проузроковаче болести и штеточина, већ и због тога што би оне могле да буду економски важне за поједине регионе. У Италији се, рецимо, од аутохтоних сорти воћа и поврћа праве препознатљиви брендови. Нажалост, ми смо многе такве сорте и воћа и винове лозе изгубили. Неке од њих су биле препознатљиве и кроз историју играле важну улогу, али данас у Србији нема организованих плантажа аутохтоних сорти воћа.

Караманка на поштанској марки
Србија је богата великим бројем старих аутохтоних сорти воћа које су се гајиле или се гаје на нашем подручју од давнина. Међу крушкама, поред старе лубеничарке бостанке, највише се садила караманка. То је посебна сорта крушке, веома старог порекла, а код нас је стигла из Мале Азије, из града Карамана по ком су јој и дали име. Нашла се и на поштанској марки..
Дрво караманке средње је бујно и може расти у висину и до 12 метара. Плод сазрева у другој половини августа, крупан је и тежак од 150 до 200 грама. Сочан је, ароматичан, слатко-накиселог укуса, у сушним годинама има опор укус.
Још један разлог због чега је караманка толико распрострањена је чињеница да је готово имуна на болести, мразеве, сушу, топлотне ударе и врућ ветар. Не захтева посебна третирања и погодна је за органску производњу. Тек на температури од -25,5 Целзијуса се смрзавају цветни пупољци.

– На пример, пожегача, која истина није наша већ одомаћена сорта, била је најбоља за производњу суве шљиве, пекмеза, џемова… Или будимка, која је ненадмашна за воћне концентрате и која би могла да се производи плански за прављење дечјих кашица. Али треба мењати свест људи како би схватили значај локалног производа. Апсурдно је да у Смедереву нудимо „тиквешку смедеревку” – истиче Кесеровић.

У Ирској или Француској, да би сачували богатство старих сорти, колекционисање су поверили приватницима или манастирским поседима који чувају и негују по десетак одабраних аутохтоних сорти истог или различитог воћа. Код нас је пројектом предвиђено да буде по један одржавалац.

– Планирана је и детаљна карактеризација, то јест описивање сорти, што је веома важно нарочито у контроли производње и промета садног материјала. Инвестиције у воћарско-виноградарској производњи су јако велике тако да ће јасним описивањем сорти произвођачи имати додатну сигурност за покретање производње – објашњавају у Министарству пољопривреде.


Коментари4
c9384
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јелена
Јабука колачара, будимка, кожара, једино су оне постојале код мог деде на селу , у којем сам проводила лета у детињству. Али авај, то дивно воће никад није могло да се нађе у нашим продавницама, како за време социјализма, тако и после њега. Сами смо криви. Те јабуке се и даље могу наћи по многим селима Србије, а институције би морале да их и заштите и прошире.
Nebojša Cvetković
Starinske sorte jabuke, kruške, šljive nije bilo potrebno prskati ili nešto posebno obrađivati i orezivati. Ali pojavile su se nove sorte sa zapada: '' ajdared, džonatan, delišes, greni smit.... '', čiji su plodovi krupniji,lepši- kao da su od stakla. Ove sorte zahtevaju obradu, đubrenje veštačkim đubrivom i prskanje različitim hemijskim preparatima i do 10 puta godišnje. Takav je slučaj i sa povrćem. Imamo domaće sorte paradajesa, paprike, kupusa, krompira... Tako je u Srbiji, sve je bolje što dođe sa zapada. Vraćanje na stare autohtone sorte je velika šansa za napuštena srpska sela. U ovaj posao moraju da se uključe pored ministarstva poljoprivrede i poljoprivredni instituti, poljoprivredni fakulteti.
odlična vest!
Hvala Italiji, koja razume značaj tradicije!
takinac u trsteniku
tamljanika, izuzetna sorta i neponovljivo vino, jedinstveno u svetu, probajte cim vam se ukaze prilika za to....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља