петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58
ИСТОЧНА СТРАНА

Нова фаза путинизма

Зашто Наваљном бранити кандидатуру када су му шансе за успех на нивоу статистичке грешке? Одговор је можда у томе што ће он на наредним изборима већ имати 47 година и политичко искуство за свако поштовање. На страни власти сличан кандидат није истакнут, нити се назире ко би то могао бити
Аутор: Слободан Самарџијанедеља, 07.01.2018. у 22:00
Путин након предаје председничке кандидатуре изборној комисији (Фото Бета)

Редовни председнички избори у Русији, најављени за март, увелико привлаче пажњу међународне јавности. Али не због уобичајене дилеме: ко би у наредном шестогодишњем мандату могао да води највећу државу? Останак Владимира Путина у Кремљу се ни у којој варијанти не доводи у питање. Али зато мало ко верује да ће године до марта 2024. и тадашњих избора протећи без озбиљних промена. Уосталом, и сама Русија је узрочник многих актуелних дешавања на глобалном плану, а то мора или да се оправда, или да се – плати.

Путинизам (период којим се означава владавина садашњег шефа државе) прошао је кроз неколико развојних фаза. На самом старту (2000) требало је ослободити се наслеђа Бориса Јељцина и апатије у коју је пред крај 20. века запала Русија. То је био главни циљ првог Путиновог председничког мандата. Потом је уследило време опоравка економије велике државе. Трећи период донео је и садашњи резултат: Русија је поново постала незамењива глобална сила.

Садашњи председник ужива практично неподељену подршку бирачког тела, победа у марту му је суђена. Али шта следи после пребројавања изборних гласова и проглашења победника? Да ли ка (никада сигурној) будућности наставити истим путем у уверењу да је садашњи политички курс правилно усмерен, па и непромењив, или ће бити потребно тражити другачија решења, спремати за њих нове људе, прилагођавати се… И у којој мери?

А прва дилема се већ појавила: зашто, наиме, опозиционом активисти Алексеју Наваљном (41) бранити да истакне сопствену председничку кандидатуру када су му шансе на било какав успех на нивоу статистичке погрешке? Одговор је можда у томе што ће он на наредним изборима (2024) већ имати 47 година, уз које иде и политичко искуство за свако поштовање.

На страни власти сличан кандидат, за сада, није истакнут. А када ће се то десити, и ко би то евентуално могао да буде, не могу да назру ни најбољи познаваоци руске политичке сцене. Управо стога, пред председником у последњем мандату пре свега је задатак стварања атмосфере у којој би долазак евентуалног наследника био довољно убедљив и са најмање потреса, уз недвосмислено указивање на наставак путинизма. На унутрашњем плану циљ је свакако даље јачање економије и обезбеђивање таквог стандарда грађана који би испуњење постављених економских циљева учинио могућим, без значајнијих социјалних потреса. Укратко, управо оно што је Путину и обезбедило успешно вођење државе током протеклих 18 година.

Али, понављамо, све наведено мора бити обезбеђено у новим глобалним условима. У годинама након одласка првог руског председника Бориса Јељцина много шта се мењало. Све указује на то да је време у којем је Америка била доминантна сила заувек окончано. Како на економском, тако и на војном плану. Никли су нови центри моћи, распоређени широм наше планете, посебно на Далеком истоку.

У Москви су свега поменутог и те како свесни и своју политику воде оним интензитетом који у највећој мери може да предупреди већину могућих инцидената. Чак је и рат у Сирији вођен са посебном пажњом и на просторима на којима Американци или нису желели, или нису могли посебно да се истичу. Даље од тога се није ишло. Слично је и у Украјини, пре тога у Грузији. Комбинација силе и (вечитих) преговора. На економском плану тактика је слична: обезбедити за себе што повољнији положај, али без изазивања гнева једнако моћних. У том смислу и повремене и селективне санкције, „зарађене” због дешавања у Украјини, могу да се поднесу. Некадашњи хладни рат који је деценијама тињао између Русије и САД тако се полако преселио на компјутерске друштвене мреже и испаде појединих светских политичара, или оних који би да се у то друштво уплету.

Али, све наведено не осигурава престо за Путиновог наследника. Реч је о много деликатнијем послу у који би морао да буде укључен неко као већ поменути Наваљни. Јер јасно је да су предстојећи мартовски избори пре свега нека врста „модне ревије” за неког будућег шефа државе. Свако ко мисли да би у председничку трку могао да се укључи касније у старту је осуђен да каска за осталима. То објашњава и сва настојања садашње власти да опозиционог лидера, који тренутно може да рачуна на једва два одсто бирачких гласова, на сваки начин уклоне из председничке трке.


Коментари28
17826
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dmitriy
Mnogo i dobrih godina gospodinu Putinu. On je pravi ruski kralj i nema drugih.
Милорад
Путин је Бог наше планете. Шта треба да дозволи Русија? Да ли је неком потребан други Борис Јелцин? Мало ми је чудно описивање блатење Путина. Да ли бих Наваљни као председник једног највећег Континента наше Планете могао да предузме овакво крупне светске кораке и да остане Русија као што ју је Путин направио? Наваљни је по његовом понашању жељан не да буде Председник већ да буде Милијардер у Доларима. Наваљни бих уназадио Русију горе него пијани Борес Јелцин. Докле је Јелцин и Корбачов водили Русију, свака шуша је се очешала и исмејавала Русију. И упрово тако бих исто направио овај Наваљни играч који је предходно проневерио неколико милиончића у Доларима на штету Русије. Сада Вас питам: Да ли је овај Наваљени био подоман за Вас Председник Русије? Нећу да прићутим ни Путину. И Путин има милионе у Доларима и све је у Руским Банкама. Заслужио је да има он има своју месечну Плату 1.7 Милиона Долара. Слажем се и заслужио је јер је најјача Русија па Кина па Америка Трећа пореду.
Rajko Lepi
Povrsno si u pravu rodjeni, ne sagledavas sustinu. Jeljcin (ne Jelcin) je zasluzan sto se Rusija oslobodila djavola, tj komunizma( a zaboravljas na okolnosti kakve su bile u sssr u .... ), a zasluzan je i sto je dosao Putin.. Ne bih se ukljucivao u dalju analizu tvog komentara, nema smisla polemisati sa tobom....Medjutim, tvoje povrsno i ostrasceno razmisljanje me i nije navelo da odgovaram, vec jedna izuzetna nepismenost koja bode oci. Zato te molim da uzmes casove srpskog jezika. Naravno , ne bih da neko pomisli da sam protiv Putina, posebno zato sto je zasluzan za uspostavljanje ravnoteze u svetu i nesumnjive podrske Pravoslavnoj crkvi i nasem narodu. Ziveo Putin, zivela Rusija
Препоручујем 5
Оливера Радић
Мени само није јасно откуда толика потреба да се са стране меша у политички систем Русије? Шта брига господина Самарџију (или било кога) ко ће би ти председник Русије! Да ли су у Русији новинари оцењивали наше председничке кандидате? Нису. И још нешто господине Самарџија - Русија је правна земља у којој се дословно поштује закон, не може овако и онако. Можца сте Ви научили на такво понашање, али тамо не може. Тамо је то криминал. Тамо Наваљни не може да изађе на изборе, па лично га Путин кандидовао, јер је осуђени криминалац због корупције и утаје пореза. Не знам у којој земљи је могуће да осуђени криминалац води државу, али у Русији то не може, па трескао се запад до неба. Ту је јасно. И још нешто да Вам појасним око Путиновог наследника.... Путин није човек, Путин је систем и то снажне конзервативне државе и њеног апарата (а не ко што овде неко лупета глупости да је амерички човек). Али добро је што западњаци не схватају да се овде ради о пројекту, а не о једном човеку.
Вићентијевић
У Русији нећете наћи ниједан једини текст у државним медијима о проценама кандидата на било чијим изборима. Ми који пратимо видимо чак нападно игнорисање објављивања било каквих "аналитичких" коментара о изборима. Поготову, о Србији... понекад преносе текстове београдских званичних медија, извештаје о резултатима гласања и како је све протекло. Нема никаквог мешања, оцена ко је какав и зашто учествује или не учествује, а још мање да се коментарише рад изборне комисије (која прима кандидатуре и на крају проглашава резултате). Тако да само помињање Наваљног у тексту битно одступа од праксе руског не мешања у изборе у другим земљама. Кандидатуру Наваљног су уредно примили у Централној изборној комисији, погледали пријаву и одбили је због тога што је кривично осуђени још је на издржавању условне казне (иначе по истом делу рођени брат му је у затвору на издржавању казне). Он се жалио суду, суд је по хитном поступку одбио његову жалбу, он се жалио Врховном суду који је опет одбио жалбу.
Препоручујем 26
Оливера Радић
@Rada Велика је разлика да ли је Путин креатор "путинизма" или је Путин плод "путинизма". У питању је ово друго и то западњаци не схватају, а то је не схвата ни аутор. Или да будем јаснија, да није Путин, био би неко други истог модела. "Путинизам" су створили тврда струја у службама на челу са Јевгенијем Примаковим, РАН и РПЦ. @svetlana Видимо западњачки "демократски" систем на примеру прве демократије света у САД (где се више не зна ни ко кога вређа, а камоли ко управља чиме и где је полиција на улицама у 2017 убила 1000 људи) и на примеру Немачке где не могу пола године да се договоре како да формирају владу, па ће владу да формира и кус и рогат (иако је Меркелова пуних 12 година апсолутни бог и батина!?!?). А Ви се кончано решите да ли је Путин амерички "ђак" или није. Јер ако, по Вама, јесте (скоро да Ви знате Путинов број рачуна у банци) онда је руски недостатак система копија америчког недостатка система. Онда нису ништа гори од западњака. Понављам, по Вама.
Препоручујем 27
Прикажи још одговора
Nikola Nesic
Putinova Rusija samo pravi neizvesnost šta posle. Jer svaka diktatura i period apsolutne vlasti samo potiskuje probleme društva, ali ih ne rešava. Dakle jednog dana, posle, treba imati odovor šta ako se vlasti nekim prevratom dočepa individua ili grupa koja će potisnuti Putinov materijala ispoljit na spolja, a ne ka samima sebi, kao što je bio uglavnom slučaj sa Rusijom. Šta ako opet taj neki umisli da Rusiji pripada deo istočne Evrope ili pribaltičke Republike? Da treba povratiti Ukrajnu ili sve one republike koje su se otrgle od ruske hegemonije? SAD sigurno prave scenarije kako pomoći susedima i rusima posle Putina, ali šta ako prevrat bude nepredvidiv i silovit kao pre sto godina?
Nikola Nesic
Pa zašto onda 3 milona rusa spokojno žive u SAD. Condoleezza Rice je upozorila da Rusija koristi prirodne resursurse da kreira politiku, i da to nije dobro za njih ( Rusiju). Madeleine Albright nije nikada tako nešto komentarisala, niti ima dokaza za izjavu tipa da je Sibir preveliki i prebogat za jednu naciju, ali se to rado pripisuje, kao i da je Hruščov udarao cipelom u UN. Mi srbi volimo mitove i rado ih kreiramo. Za Libiju i Siriju zaista je vrlo verovatno da su Gadafi i Asad tvorci haosa i nereda, više nego uticaji spolja. Čitati o dolaski i odražavanju na vlasti, o žrtvavama i prognanim, ali ako hoćete i o Lockerbie-u.
Препоручујем 3
Marko Pavlovic
"SAD prave scenario kako posle Putina da pomognu Rusima i susedima"? SAD zadnjih dvadeset godina prave scenario kako da uniste Rusiju a za narod ih nije briga. U Libiji i Siriji su intervenisali zbog "naroda" tih zemalja, pa gde je sad taj narod. Mislim da je Medlin Olbrajt jednom prilikom izjavila da nije posteno sa Rusi samo koriste resurse iz svoje zemlje jer ih imaju mnogo i da bi bilo posteno da ih podele sa svetom. Eto kako razmisljaju lesinari iz SAD establismenta, hoce tudje milom (obojenim revolucijama) ili silom (sankcijama ili neopravdanim vojnim akcijama)
Препоручујем 26
Sasa Trajkovic
I posle Tita Tito... bila je jedna od zabluda Jugoslavije. Inače tako svojstvena Slovenima naglašenog kolektivizma a ne ZAPADNOG INDIVIDUALIZMA. To je kulturološki ali i civilizacijska razlika zapada i istoka a Rusija je i jedno i drugo. Dakle i posle Putina Rusija!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља