субота, 11.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 07.01.2018. у 22:00 Јелена Церовина

Посета Лаврова у години дипломатских јубилеја

Од првих корака у обнови државности Србије, Русија, с којом ове године обележавамо 180 година дипломатских односа, више него било која друга велика сила била је присутна у нашој спољној политици, оцењује Срећко Ђукић
Споменик руском цару Николају Другом у Београду (Фото Ж. Јовановић)

Дипломатија Србије ове године обележиће неколико јубилеја – сто осамдесет година дипломатских односа с Русијом, век са Чешком, девет деценија с Аргентином, осамдесет година с Бразилом, седамдесет пет година с Кубом. Недавно су прослављене још две округле годишњице седамдесет година односа с Индијом и двадесет пет година од обнављања дипломатских веза с Израелом.

На јубиларну годишњицу, 24. фебруара, у Београд долази руски министар спољних послова Сергеј Лавров. За велики део српске јавности нема дилеме да би се ти односи могли у једној речи описати као „пријатељство”. Историчари и аналитичари указују на то да су две земље у дугој дипломатској историји имале и успона и падова.

„Од првих корака у обнови српске државности у Првом српском устанку до данас, Русија је објективно више него било која друга велика сила била присутна у српској спољној политици. Она је, за разлику од рецимо Француске, Немачке, Британије, Аустрије или Америке, била нека константа. Код нас постоје људи који Русију доживљају као да је она све и свја, да без ње ништа не би било могуће постићи. А други опет покушавају да њену улогу и помоћ Србији до краја минимизирају. Русија се, када је Србија у питању, али и остале земље, руководила мером својих интереса и могућности”, каже за „Политику” Срећко Ђукић, бивши дипломата.

Приликом сусрета с Владимиром Путином, у децембру прошле године у Москви, Александар Вучић је рекао да је Србија захвална Русији и Путину на три ствари: „Што је у јулу 2015. уложила вето у СБ УН на предлог резолуције о Сребреници, због чега Срби немају жиг геноцидне нације на челу. Друго, што само због подршке Русије Србија има могућност да се бори за Косово и Метохију политиком мира, а треће зато што је Србија добила подршку да као војно неутрална земља, која не жели у било који савез, укључујући НАТО, обнови авијацију и очува неутралност”, објаснио је председник Србије, али је и додао да смо ми „један од ретких народа који се праведно односи према нашим руским пријатељима” и да „поносни српски народ никада неће увести санкције Русији”.

Руски председник је, истовремено, поручио да је његова земља заинтересована за стабилизацију односа на Балкану и да ће наставити да пружа подршку Србији и њеној територијалној целовитости. Србија је једна од малобројних држава с којима Русија има споразум о стратешком партнерству. После више одлагања, тај документ су у мају 2013. потписали Владимир Путин и тадашњи председник Србије Томислав Николић.

Овдашњи критичари руске политике према Србији, али и српске према Русији, често говоре о покушају Москве да се геостратешки позиционира на Балкану, примењујући такозвану „меку моћ”. Неки, поготово они ближи Вашингтону, иду тако далеко да је сматрају реметилачким фактором у овом региону.

Ђукић, међутим, каже да је Москва после распада СССР-а напустила Балкан јер је и сама била „на коленима” јер није могла да изађе на крај ни са својим проблемима. У минус политици Москве према Београду он уписује гласање у Савету безбедности за санкције против Југославије, гласање за оснивање Хашког трибунала, као и то што није могла да заустави агресију на Југославију. Она, оцењује Ђукић, у тим тренуцима није имала могућности, ни интерес да то ради.

У блиставе тренутке заједничке историје он уписује долазак више од 4.500 руских добровољаца у Србију у време Првог српско-турског рата 1876. као и време Другог светског рата и антифашистичке борбе. Руски званичници, како каже, често су истицали да је Југославија одиграла одлучујућу улогу у заустављању „немачких фашистичких хорди 1941. јер је устанак овде привукао немачке дивизије које тако нису отишле на источни фронт”.

Неки, како каже Ђукић, сматрају и да је Србија једини ослонац Русије на Балкану. „Ми имамо подударност узајамних српско-руских интереса. Русији је Србија потребна таман онолико колико је и Србији потребна Русија данас. Увек су у односима између држава национални, државни интереси изнад емоција, традиције, историјских веза. Наравно да све ово има своју вредност код заузимања коначног става, али ови моменти не могу бити приоритет и доминантни у дефинисању односа две земље”, сматра Ђукић.

За разлику од Русије која се у српској јавности, без обзира на повремене турбуленције у односима две државе, доживљава као један од малобројних међународних пријатеља и ослонаца, у историји српско-америчких односа памте се и негативни моменти. Како је то недавно подсетио Ивица Дачић Србија је 100 година после стратешког партнерства и заједништва из Првог светског рата дошла у ситуацију да је ратовала с Америком.

Од постављања првог америчког амбасадора у некадашњој Краљевини Србији прошло је 136 година, а бивши амбасадор Србије у Вашингтону Иван Вујачић каже да је Београд од тада имао два лоша периода са САД. „Имали смо озбиљан сукоб с Американцима у годинама после Другог светског рата, у време кризе око Трста, од 1945. до 1948. и за време Милошевића до 5. октобра 2000. Сви остали периоди су били добри. Морате се сетити да је овде Вудро Вилсон имао улицу. Били смо савезници у Првом и Другом светском рату”, каже Вујачић.

Каже и да то што се, и поред тврдњи званичног Београда и Вашингтона о пријатељству, у јавности ти односи не доживљају као сјајни, сведочи да овде постоји двоструки однос према Америци.

„Један је званични, по коме ти односи никада нису били бољи, што није сасвим тачно, а други да нам раде о глави. Оно што историјски оптерећује односе Србије и Америке јесте бомбардовање, Нато интервенција и признање независности Косова. Ти односи су делимично поправљени после 5. октобра. Независност Косова су Американци међу првима признали и то је један од разлога озлојеђености у народу према САД које траје и данас”, каже Вујачић и закључује да су сада односи две државе „нормални, рутински”.

Јелена ЦеровинаАнтрфиле

Скот: Век откада се застава Србије завијорила испред Беле куће

Србија и Сједињене Државе имају одличан, дуготрајан однос. Били смо међу првим земљама које су успоставиле дипломатске односе с независном Србијом, 1882. Током и након Првог светског рата, председник Вудро Вилсон је снажно подржавао Србију, а ове године прославићемо 100-годишњицу његове одлуке да се српска застава вијори над Белом кућом, подсећа амбасадор САД Кајл Скот за „Политику”.

„Наше нације су стајале раме уз раме у борби против фашизма у Другом светском рату, а наше јако партнерство наставило се након рата, с тим што су Сједињене Државе пружиле различите врсте помоћи, а наше две земље развијају снажне културне везе. Наставили смо са традицијом, обезбеђујући готово милијарду долара помоћи Србији за протеклих 15 година. И једни и други, наставићемо да радимо на нашу заједничку корист”, наводи Скот.

Додаје и да је „Србија прогласила интеграцију у ЕУ као њен стратешки циљ, а Сједињене Државе су отворено и доследно подржавале Србију у тим напорима. Амерички програми помоћи Србији фокусирани су на реформе које ће помоћи да она испуни критеријуме за придруживање ЕУ – а то ће побољшати живот српског народа кроз јачање владавине закона и повећањем могућности.”

„Задовољавајући ове критеријуме за приступање ЕУ, Србија ће усвојити и спровести политике које промовишу просперитет земље и јачају вредности ЕУ. Наше партнерство укључује блиску сарадњу са српским званичницима ради јачања демократских институција, унапређења правосудне реформе, борбе против корупције, побољшања пословног окружења и изградње капацитета српске војске кроз заједничку обуку и вежбе. Поносни смо на дугогодишње партнерство с грађанима Србије и радујемо се наставку сарадње у будућности”, указује Скот.

Коментари9
a15c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рус Михаил
@Bosko. Ma kakvi ruski interesi vezani za Srbiju devedesetih godina (a i druge regione u svetu), kad je Rusija sama bila pod jakim pritiskom Zapada i prakticno, za razliku od danasnje Rusije, bila bespomocna u svojoj spoljnoj politici. Kakvi "proruski izdajnici" mogli racunati na nekakve "interese" Rusije u ono vreme? Samo coravi politicari nisu mogli uociti tada da od te Rusije nema nikakve politicke, akamoli vojne vajde. Ponavljam, da ne bi se raspao SSSR (velika vojna sila), tragedije na prostorima tadasnje Jugoslavije ne bi bilo, jer vojni konflikti takvih razmera (a pogotovu u Evropi) bi narusavali globalnu ravnotezu i odnose izmedju dve supersile - SSSR-a i SAD. Ali istorija je istorija. Ona ne zna za gramaticki konjunktiv. Desi se ono sto se desi. Srbija nije usla u EU i NATO ne zbog Rusije. Potrazite prave razloge za to. Rusija nije mogla to da spreci ni tada, a nece i sada, postujuci interese Srbije. A dobre prijateljske odnose sa jednom od vodecih drzava ipak nesto znace.
Мирослав Јовановић
Русија је била кључни помагач Србије много пута у историји. Нпр. 1830. Милош не би успио да испослује полу-независност Србије без вишегодишњих руских притисака на Турску. Па онда српско-турски ратови 1876-1878. - док се није укључила Русија у другом, врло рђаво смо прошли у првом. Снажна Русија = снажна Србија.
Рус Михаил
@Bosko. Ako mislite na rat u Jugoslaviji (tacnije protiv Srbije) devedesetih godina, do njega ne bi doslo, ako ne bi se raspao SSSR (cija kicma je bila Rusija). Znaci da je Rusija bila do tada brana za Srbiju, jer NATO je iskoristio tadasnju slabost Rusije, a Jugoslavija (ciji stozer je bila Srbija) kao takva nije bila potrebna Zapadu.
Bosko
@ Rus Da nisu proruski izdajnici bili na celu Srbije (a mnogi su dobili azil u Rusiji i zavrsili kao pocasni gradjani npr. Mira Markovic, Kadijevic, B. Milosevic) Srbija bi usla u EU i NATO i do rata i sukoba ne bi ni doslo, ovako, braneci ruske interese izgubismo i narod i teritoriju.
Данило
Бошко, није Србија зауставила ширење НАТО, али, Русија преко Србије "купује време". Да нису Немци упали у хаос на Балкану мало пре би стригли до Стаљинграда. Кад би заратила Русија са Турском намигне Србима на Балкан, Срби дигну устанак, Русија потпише мир са Турском у коме нема Срба, Турци свом силом на Србе. У Русији се у свим црквама слижи молебан за страдални Српски народ??? Све јасно ко дан, документовано историски. Да би Србија изашла из тзв. руске хипнозе мора се направити озбиљна студија српско - руских односа и због кога су на српској земљи западне силе у једном веку створиле две албанске државе, а не овако...коло води Васа, коло се таласа...
Рус Михаил
Pasus iz clanka "Rusija je objektivno vise nego bilo koja druga velika sila bila prisutna u srpskoj spoljnoj polittici" ( da dodam - vekovima), potvrdjuje, bez obzira na sve nijanse, prirodnu povezanost nashi zemalja. To je cinjenica!
Bosko
@Rus Mihail Jeste cinjenica. Rusi su nas, kako dodajes -vekovima, kad god im je to bilo u interesu zloupotrbljavali i koristili kao monetu za potkusurivanje, u svojim preganjanjima sa Zapadom. Evo i u poslednjem ratu, posluzili smo kao brana daljem sirenju NATO na Istok (sto je samo u ruskom interesu) a mi stradasmo, izgubismo i na hiljade ljudi i teritoriju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља