четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:01

Цена добра, следе уговорне финесе

Од умешности домаћих преговарача зависи какав ће конкретан уговор у марту бити потписан са француским „Вансијем” за концесионо управљање Аеродромом „Никола Тесла”
Аутор: Маријана Авакумовићпонедељак, 08.01.2018. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Како ће француски „Ванси” управљати београдским аеродром „Никола Тесла” у наредних 25 година, одлучиваће се у следећа два месеца. Чињеница је да је постигнута добра цена, од око 1,5 милијарди евра укупних инвестиција, али још све није готово и финиш и финесе тек следе. Да ли ће концесија бити успешна зависи понајвише од Владе Србије и услова које ће испреговарати пред потписивање уговора планираног за март.

Кључ лежи у детаљима, па зато треба бити опрезан.

Оно што ће се уговарати са концесионаром, јесте промет. Ако се тај услов не испуни концесионар може да тражи да га влада ослободи плаћања накнаде у буџет (од 4,3 до 16 милиона евра зависно од промета) или да држава њему плати надокнаду ако аеродром не буде имао задовољавајући промет путника и робе. 

Концесионар будимпештанског аеродрома имао је на пример клаузулу по којој не плаћа концесиону надокнаду у случају смањења промета или непрофитабилности аеродрома.

„Ванси” планира, како је саопштено, да београдски аеродром до 2024. године има 7,9 милиона путника, а 2030. године око 15 милиона путника. Тренутно има око пет милиона путника.

Ко је „Ванси”
„Ванси ерпортс” је део једног од највећих грађевинских конгломерата у свету, компаније „Ванси” и међу пет је највећих оператера аеродрома у свету са 130 милиона путника у 2016. години. Компанија „Ванси” је у 2016. имала приходе од 38 милијарди евра и добит од 1,9 милијарди евра.
„Ванси” управља са 13 аеродрома у Француској и 10 у Португалу, међу којима је и лисабонски са 22 милиона путника. Управља и са три међународна аеродрома у Камбоџи, шест у Доминиканској Републици, аеродромом у Сантјаго де Чилеу и три аеродрома у Јапану, која опслужују више од 40 милиона путника. Прошле године добио је на управљање аеродром Салвадор у Бразилу од 9,5 милиона путника и трећи аеродром у Јапану у граду Кобе.

Требало би подсетити да је концесија за ауто-пут Хоргош–Пожега пропала управо због тога што је концесионар тражио да му држава гарантује одређени број возила на делу ауто-пута између Љига и Пожеге. Исто су тражиле и кинеске компаније када је за овај део ауто-пута поново расписана концесија пре неколико година, захтевајући да им држава плаћа накнаду у случају мањка саобраћаја.

Вратимо се аеродрому. Влада Србије од концесионара може за узврат да тражи друге уступке. Рецимо, да национални авио-превозник „Ер Србија” задржи своју позицију, односно попуст који има на аеродромске таксе.

На преговарачком столу наћи ће се и статус „лоу кост” компанија. Питање је да ли ће концесионару бити у интересу довођење „лоукостера”, јер они не доносе профит, али су рецимо за развој туризма добродошли. Чињеница је да свуда у окружењу „лоу кост” компаније користе споредне аеродроме, сем у Будимпешти где су равномерно заступљене.

Али како је сва одговорност за концесију на влади, а не на концесионару, она мора да се избори за што боље услове.

Ако се зна да је концесионар на загребачком аеродрому, који је узео на управљање 30 година, таксе повећао 117 одсто, смањио број радника и број кашњења повећао 200 одсто. Ово је био проблем код концесије приштинског аеродрома, где је концесионар толико подигао таксе да је „Бритиш ервејз” обуставио летове из Лондона за Приштину.

Пословање „Вансија” је заиста импресивно  а Аеродром „Никола Тесла” ће бити један од, за сада, 37 аеродрома којима управља овај конгломерат.

За ово ће „Ванси” морати да плати једнократну накнаду од 501 милион евра, затим годишњу која ће се кретати од 4,3 до 16 милиона евра са пројектованим растом путника, као и да уложи 732 милиона евра током наредног четврт века у развој аеродрома.

„Ванси” је у обавези да обнови Терминал 1, сагради нови терминал, нову писту и прошири аеродромску зграду.

„Ванси” је у рангу светских компанија које располажу огромним буџетима и запошљавају врхунске правнике и економисте који сасвим сигурно знају како да се изборе за интерес своје компаније.

Подела ризика представља окосницу концесије. На терет приватног партнера обично иду рокови изградње и тржишни ризици, а држава на себе преузима дозволе за градњу и девизни ризик. 


Коментари9
ebe60
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dasa12
Iz ovog ugovora naša država će da izadje oštećena a aerodrom uništen. Gde može da se garantuje broj putnika, a onda ako nema putnika nema para u budžet. Uslovljavaju nas nečim nemogućim. Svako onda može biti koncesionar pod tim uslovima. Opet će neko da se ugradi u ovaj ugovor.
Дејан С. Михаиловић
Ко је договарао овакве услове? Како може да се гарантује одређени промет који зависи, не само од временских, економских и политичких услова, већ и од улагања и пословања концесионара? Изгледа да концесионар нема никакав ризик па је јасно како је постигнута повољна цена. Зар ништа нисмо научили од многобројних промашаја на изградњи путева?
Marko
Idealno bi bilo novce uložiti u izgradnju METROA koji je više nego potreban gradu i završetak Prokopa. Izgradnjom metroa, grad bi postao prava metropola, smanjilo bi se zagađenje, a fasade koje se obnove neusporedivo duže ostale čiste. Dakle, više stvari u jednom potezu.
Savan
Da se kroz finese ne istopi "dobra"cena.Kako smo počeli bučno hvalisati se postignutom crnom ,lako je moguce.
Aleksandar Mihailovic
Kada se govori o koncesijama i firmama koje ih imaju treba reći čije su te firme, da li stvarno privatne ili iza njih stoje velike zapadne države? Ako je već tako, zbog čega država Srbija javno priznaje da je nesposobna da vodi velike sisteme koji stvaraju profit? Zbog čega je država Srbija nesposobna u tome da joj JP, zlatne koke, nose zlatna a ne mućka jaja i prazne umesto da pune budžet? Ko je kriv, da li sistem ili alava i nesposobna partokratija? Ako je već neko kriv, zbog čega se nešto ne menja, zbog čega se i dalje terorišu penzioneri kako bi se pokrivale pljačke i iznošenje para iz JP? Da li će sutra čitava Srbija biti na aukcijskoj ili koncesijskoj prodaji? Što pre to bolje, dok nas još ima i dok još nešto vredimo. Kapitalne investicije, one koje donose profit, su jedino ozbiljno razmišljanje, ali, sve mi se čini da će ove pare otići u rijaliti izbora i igranke bez prestanka. Umesto reketiranja penzionera uvesti reketiranje poslanika i svih ministarstava, dok ne budu uspešni.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља