четвртак, 04.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.01.2018. у 20:20 Д. Да­ви­дов Ке­сар

Седам деценија непрестано уз „Политику”

Тај­ну ду­го­веч­но­сти пен­зи­о­нер Ни­ко­ла Ђу­кић (90) из Бе­о­гра­да при­пи­су­је то­ме што је ак­ти­ван и ис­пи­ја ле­ко­ви­те ча­је­ве 44 го­ди­не
Верни читалац окружен успоменама (Фо­то М. Р. Б.)

Пен­зи­о­нер Ни­ко­ла Ђу­кић из Бе­о­гра­да има два раз­ло­га за сла­вље. Тач­но пре 90 го­ди­на, на да­на­шњи дан, Ни­ко­ла је ро­ђен у се­лу Кур­јак у Ли­ци, а у овој го­ди­ни овај ви­тал­ни де­ка обе­ле­жа­ва и се­дам де­це­ни­ја от­ка­ко је по­чео да чи­та „По­ли­ти­ку”. Ро­ђен­дан ће, ка­ко нам је об­зна­нио, за­по­че­ти на­те­на­не, ли­ста­њем нај­ста­ри­јег днев­ног ли­ста, без ко­јег не мо­же да про­ђе ни­је­дан дан у ње­го­вом жи­во­ту. 

– „По­ли­ти­ка” је би­ла и оста­ла про­зор у свет. Уз њу мо­гу да пра­тим шта се све до­га­ђа у све­ту, ре­ги­о­ну и код нас. Жао ми је што и да­ље не­ма­те то­ли­ко до­пи­сни­ка, али но­ви­не чи­там ре­дов­но. Не од­у­ста­јем ни под ста­ре да­не. Ипак је „По­ли­ти­ка” нај­бо­ља, јед­но­став­но не­за­ме­њи­ва – по­ру­чу­је сла­вље­ник и вер­ни чи­та­лац на­шег ли­ста.

Са ра­до­шћу се при­се­ћа не­ких, за ње­га за­ни­мљи­вих на­сло­ва ко­је су у „По­ли­ти­ку” трај­но ути­сну­ли но­ви­на­ри Ми­ро­слав Ра­дој­чић, Ђу­ка Ју­ли­ус, Ни­ко­ла Ле­кић, Ри­сто Ба­јал­ски, Жив­ко Ми­лић, Јуриј Густинчич...

– То су за­и­ста би­ли слав­ни до­пи­сни­ци. Се­ћам се на­сло­ва из 1952. ко­ји је Ра­дој­чић дао тек­сту ка­да је ма­ђар­ски фуд­бал­ски тим на „Вем­бли­ју” по­бе­дио Ен­гле­зе са шест пре­ма три: „Да­нас под по­тму­лим лон­дон­ским сун­цем на Вем­бли­ју про­па­да ен­гле­ска фуд­бал­ска сла­ва”. И Ни­ко­ла Ле­кић, до­пи­сник из Ри­ма, био је баш ду­хо­вит са на­сло­вом о јед­ном про­му­ћур­ном Ри­мља­ни­ну ко­ји је на јав­ном ве-цеу у Ри­му на­пи­сао: „Ве­ли­ке су па­пе, ве­ли­ки кра­ље­ви, а кад до­ђу ов­де сви су рав­ни ме­ни” – при­се­ћа се Ни­ко­ла. 

Док сла­ви свој 90. ро­ђен­дан у кру­гу по­ро­ди­це ко­ја, на сре­ћу, ни­је ма­ла, овај ви­тал­ни де­ка от­кри­ва шта га чи­ни ду­го­веч­ним, иако га жи­вот ни­је ни­ка­да ма­зио.

– При­ста­ли­ца сам фи­зич­ке ак­тив­но­сти. Сва­ки дан се кре­ћем, не гле­дам у кр­ште­ни­цу, а тру­дим се и да се хра­ним здра­во, ако је то уоп­ште мо­гу­ће у да­на­шње вре­ме. Ал­ко­хол ни­сам пио, а ду­ва­на сам се од­ре­као баш одав­но. Ипак, си­гу­ран сам да је тај­на мо­је ви­тал­но­сти у ча­ју. Пи­јем га сва­ко ве­че већ 44 го­ди­не. У жи­во­ту сам са­ку­пљао ле­ко­ви­то би­ље, а то ра­дим и дан-да­нас у око­ли­ни Ава­ле – ис­ти­че Ни­ко­ла и до­да­је да се у ње­го­вој шо­љи­ци на­ђе од три до се­дам ле­ко­ви­тих би­ља­ка, а нај­ви­ше су за­сту­пље­ни хај­дуч­ка тра­ва, кан­та­ри­он, мај­чи­на ду­ши­ца, бо­кви­ца, на­на, ма­тич­њак, под­бел и ка­ми­ли­ца. 

– То су уни­вер­зал­не биљ­ке, до­бре за сто­мак и плу­ћа, и тре­ба сва­ко да их пи­је – по­ру­чу­је он. 

Овај Ли­ча­нин про­вео је у Апа­ти­ну 56 го­ди­на, а од 2001. је си­лом при­ли­ка, због бо­ле­сти су­пру­ге Ми­це, по­стао и зва­нич­но Бе­о­гра­ђа­нин. У пен­зи­ју је оти­шао 1974, а у бра­ку био 57 го­ди­на. 

– Мла­ди тре­ба да зна­ју да, сем љу­ба­ви, брак под­ра­зу­ме­ва и раз­у­ме­ва­ње и по­што­ва­ње. У мо­јем ни­је би­ло не­су­гла­си­ца, во­ле­ли смо се и по­што­ва­ли. Та­ко тре­ба и мла­ђи да раз­ми­шља­ју, а не да бе­же од брач­не за­јед­ни­це и оба­ве­зе – уве­рен је Ни­ко­ла. 

По­што има и пре­ви­ше сло­бод­ног вре­ме­на, кра­ти га чи­та­њем. Сре­ћан је јер га очи до­б­ро слу­же и да­ље. Тре­нут­но је оку­пи­ран Са­ра­ма­го­вим књи­га­ма, увек се ра­до вра­ћа Гор­ком и До­сто­јев­ском, али је ње­гов пи­сац ипак био и остао Ле­њин.

– Ње­го­во де­ло „Др­жа­ва и ре­во­лу­ци­ја” за ме­не је ре­во­лу­ци­о­нар­на би­бли­ја. Иако не ве­ру­јем у Бо­га, про­чи­тао сам и Ста­ри и Но­ви за­вет, као и Ку­ран – ис­ти­че овај пен­зи­о­нер. 

До­не­дав­но је че­сто на­вра­ћао с дру­го­ви­ма у ка­фа­ну „Кор­ча­гин” и ка­фић СФРЈ, али по­што су ње­го­ви са­бор­ци оти­шли на веч­ни пут, са­да ка­же да не­ма с ким да иде та­мо. Ак­ти­ван је је­ди­но у Са­ве­зу бо­ра­ца Ср­би­је, јер је и сам био уче­сник НОБ-а, од сво­је 15. го­ди­не.

Коментари1
43e55
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nensi
Realno, ovaj deka je kupujuci Politiku iz svog dzepa za prethodnih 70 godina dao milion dinara. Srecan ti rodjendan citaoce!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља