понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:49

Есперантисти света у Крагујевцу

На есперанто ће бити преведена драма „Игре бројева” Мирка Демића и изведена крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама
Аутор: Бране Карталовићуторак, 09.01.2018. у 13:30
Са­ша­ Пи­ли­по­ви­ћ­ испред­ споменика­ у­ Шумарицама

Крагујевац – Читава 2018. биће посвећена обележавању два века од како је, одлуком кнеза Милоша Обреновића, Крагујевац проглашен за престоницу модерне Србије, а један од догађаја који ће у низу дешавања свакако заузети посебно место јесте и 91. Светски конгрес есперантиста који ће од 5. до 12. августа бити одржан у овом граду. У организацији крагујевачког глумца Саше Пилиповића, коме су подршку пружили град и овдашња туристичка организација, у срцу Шумадије ће се током лета окупити око 200 есперантиста са свих континената.

„Језик наде”
Есперанто је добио назив по једном од псеудонима којима се служио оснивач овог језика Лазар Лудовико Заменхов – др Есперо, а први велики конгрес есперантиста на простору СФРЈ одржан је 1956. у Београду. Отворио га је учесник НОР-а Ђуро Пуцар Стари, каже Пилиповић, наводећи да се у годинама после Другог светског рата есперанто учио и у неким школама. За политичаре и друштвене раднике тада су организовани курсеви „језика наде”.

Званичан назив 91. Светског конгреса есперантиста је „Есперанто – културни мост између Крагујевца и света”, а биће организован под мотом „Откријмо Србију”. Учесници конгреса говориће о месту есперанта у модерним средствима комуникације, а чланови Центра за неговање традиционалне културе „Абрашевић” и Пилиповићеве колеге из ансамбла Књажевско-српског театра потрудиће се да им дочарају културне особености наше земље. Помоћ крагујевачким организаторима пружиће и председник Светске организације наставника есперанта, Чачанин Радојица Петровић.

Одлука да се ново окупљање есперантиста одржи у Крагујевцу донета је на светском конгресу који је 2017. одржан у Сеулу, где је Саша Пилиповић на достојан начин представио не само свој град већ и Србију, баш као што је то учинио и у Нитри у Словачкој 2016, када је са пријатељем Георго Хандзликом из Пољске на есперанту извео драмску представу „Кредит” популарног каталонског писца Жордија Галсерана. За госте и своје суграђане, Пилиповић ће у Крагујевцу приредити не мало изненађење.

Пр­ви­ уџ­бе­ник ­на ­Бал­ка­ну ­на­пи­сао ­је­ 1908. ­Јо­ван­ П.­ Јовановић

– На есперанто ћемо превести драму „Игре бројева” нашег књижевника Мирка Демића и извешћемо је крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама. Ова драма је играна 2017. године у оквиру Великог школског часа, централне манифестације октобарских комеморативних свечаности – подсећа наш саговорник.

У башти хотела „Крагујевац”, где ће есперантисти одсести, Крагујевчани ће током седмодневног конгреса сваке вечери бити у прилици да посматрају занимљив културно-забавни програм који су припремиле Пилиповићеве колега из Литваније, Шведске, Француске и Пољске. Наш саговорник се, иначе, есперантом бави пуних 30 година, још од 1987. када је са групом загребачких глумаца у главном граду Хрватске на есперанту извео „Инсекте” Карола Чапека. Пилиповић је на првом програму загребачког радија водио и емисију на есперанту која је укинута 1991, после 40 година емитовања.

Есперанто у САД
Пре Другог светског рата, америчка армија је објавила књигу фраза у есперанту, са циљем да се оне користе у војним играма са замишљеним противником. Такође, Америчка радиорелејна лига је 1924. усвојила есперанто као међународни помоћни језик. Намера је била да се есперанто устали међу радио-аматерима као средство комуникације, али је тај пројекат пропао.

Есперанто је настао 1887, када је Пољак јеврејског порекла, лекар Лазар Лудовико Заменхов написао први уџбеник за овај језик заснован на латинском. Највише речи преузето је из романских језика, а словенски језици чине око 10 процената есперанта, каже Пилиповић, оснивач и председник крагујевачког удружења „Есперо”, данас једини професионални глумац у свету који позоришне представе игра на „језику наде”.

У борби за културни простор, есперанто је изгубио битку са енглеским језиком, али није престао да постоји као средство комуникације. Данас у свету има око 1,5 милиона есперантиста, а први уџбеник за овај језик који се појавио на Балкану написао је 1908. Јован П. Јовановић. О овом заборављеном Крагујевчанину, који је од 1910. до 1914. водио град, Пилиповић ће покушати да направи кратки документарни филм који би требало да буде приказан публици током 91. Светског конгреса есперантиста.


Коментари4
93add
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirjana iz Beograda
Sta vam to smeta - dragi administratore u vezi svih naroda sveta i mitologije. Nasim starima - babe, dede /prababe i pradede/ su dozivljavali u svom zivotnom veku mitoloske stvari. Nije sve u materijalnom svetu koji vlada danas. Nase telo pokrece velika energija, koju zovemo dusa i bez nje je telo mrtvo - duhovno /dusevno/ - postaje marioneta koja se krece po direktivi gospodara ovog materijalistickog sveta i radja svetska zla, kao sto su ratovi koji donose masovna ubijanja u ljudskom rodu i pakao na ovoj mucenoj nasoj planeti. Arizona
Milan Grbić
Ovo me podseća na jugoslovenski film "Već viđeno".
Nikola
Esperanto sam imao čast da učim u Šestoj beogradskoj gimnaziji, sad već davne 1995. godine, na dopunskim časovima koje nam je držao profesor ruskog jezika, Branko Despotović. Koristim ovu priliku da ga ovom prilikom pozdravim i zahvalim mu se na svim naporima koje je ulagao da ovaj jezik zaživi i među omladinom, kao i da pružim veliku podršku svim esperantistima u zemlji i svetu! Hvala i Politici na ovom iscrpnom članku! Saluton!
Димитрије Јаничић
Есперанто је почео да се гаси у Србији. Баш зато је добро што се светски конгрес радника есперантиста одржава у Крагујевцу у коме је учитељ, познати пчелар и каснији градоначелник града превео и објавио први уџбеник међународног језика. Данас, када су есперантисти повезани преко интернета, када је број есперантиста у свету све већи, код нас ова активност јењава, јер се све претворило у профит, а јер је помоћ заједнице за ову дивну идеју пољског лекара изостала. Неке земље (Кина, Јапан, Литванија, Хрватска) помажу есперантисте, јер је есперанто користан језички мост преко кога се лакше могу упознати књижевности "малих" народа и обезбедити да нашу књижевност и културу други упознају преко есперанта као "језичког моста". Надајмо се да ће овај међународни скуп помоћи да се мало више људи, поготово младих, позабави међународним језиком као најлакшим и најправеднијим начином споразумевања, сигурни да неће подлећи обећањима "великих" језика који у ширењу свјих језика виде економски интерес.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља