субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:46

Паре од концесије уложити у инфраструктуру

У буџет ће се слити 417 милиона евра, а на Влади Србије је да седне и да размишља како да тај новац на најбољи могући начин искористити, каже Зорана Михајловић
Аутор: Маријана Авакумовићуторак, 09.01.2018. у 19:15
Министарка Михајловић у обиласку аеродрома (Фото Танјуг/Р. Прелић)

У наредна два месеца потписаћемо уговор са концесионаром београдског аеродрома „Никола Тесла” француском компанијом „Ванси ерпортс”, а од дана потписивања уговора, у року од шест месеци, треба да се заврши и финансијска конструкција за концесију, најавила је Зорана Михајловић министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

„Ако желимо да се аеродром развија инвестиције су неопходне. Да смо га оставили без концесије, са нивоом улагања од 49 милиона евра, колико је инвестирано у протекле четири године, требало би нам 60 година да достигнемо 732 милиона евра, колико је планирано улагање у аеродром у наредних 25 година”, рекла је Михајловићева обилазећи Контролу летења Србије и Црне Горе и новоизграђени Терминал 1 на аеродрому.

Инвестирање у аеродром, као тренутно најбрже растући аеродром у региону доноси добро Србији, каже она, и не само знање, већ и инвестиције, већи број путника и изградњу писте.

ЈАТ je имаo губитак од 76 милиона евра, десетак ваздухоплова, 26 дестинација и око 1.520 запослених, подсећа Михајловићева, а преноси Танјуг.

Данас, каже, „Ер Србија” остварује профит и има двадесетак авиона, 36 дестинација и запошљава око 2.600 људи.

Министарка је нагласила да неће бити отпуштања запослених на аеродрому на шта се, каже, већ обавезала француска компанија „Ванси”. Сва права и обавезе радника ићи ће из колективног уговора.

Директор Аеродрома „Никола Тесла” Саша Влаисављевић подсетио је да је 600 људи добило уговор за стално или на одређено време. Ту треба додати 340 људи из „Ер Србије” који су дошли и то је укупна бројка у једној години од око 1.000 људи. „Капацитет аеродрома пре само четири године не би могао да прими овогодишња 5,34 милиона путника. Дигли смо капацитет са пет на седам милиона путника. Профит аеродрома је пре само четири године био свега 125.000 евра, а профит на крају 2017. је између 28 и 29 милиона евра”, подсећа Влаисављевић уз напомену да је за четири године достигнут профит већи од 100 милиона евра и он износи, каже, као профит свих аеродрома у региону заједно.

Подигнути су, додаје, укупни приходи 45 одсто, број путника је каже, на крилима „Ер Србије” повећан 51 проценат, карго, роба и пошта повећани су 217 одсто за четири године, а вредност акција је, закључује, са 350 до 400 динара, на данашњи дан скочила на 1.720 динара.

Министарка Михајловић сматра да би новац од концесије могао да иде за развој инвестиција и враћање кредита.

„У буџет ће се слити 417 милиона евра, а на Влади Србије је да седне и да размишља како да тај новац на најбољи могући начин искористити. Мој став је да увек треба да иде за развој и инвестиције, а за то сам и да враћамо камате на кредите који су били неповољни и узети у неким претходним периодима”, каже Михајловићева.

Милан Ковачевић, консултант за инвестиције, замера влади што није унапред направила анализу где ће уложити паре.

– Не би било добро да новац буде употребљен за повећање пензија и  плата у јавном сектору – упозорава Ковачевић.

Он се слаже са министарком да би најбоље било да се искористи за враћање дугова или изградњу ауто-путева. Чак предлаже влади да размисли о инвестирању у оснивање развојне банке или фонда.

И за Љубодрага Савића, професора Економског факултета, приоритет би био ослободити се неких кредита, узетих по високим каматама. Друга могућност је инвестирати у капиталне пројекте. Он подсећа да су у прошлости прављене грешке, које не би смеле да се понове.

Када је 1997. године 51 одсто „Телекома” продато италијанском СТЕТ-у и грчком ОТЕ-у новац је, каже, потрошен за исплату пензија. Сума није била мала – 1,5 милијарди марака (922 милиона долара).

Ни новац од продаје „Мобтела” (1,5 милијарди евра) није боље искоришћен. Део је отишао на враћање дуга ММФ-у од 900 милиона долара. Направљен је Национални инвестициони план (НИП), али ниједна капитална инвестиција није направљена.


Коментари14
d69ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan seljak
nema za bedgradski poljoprivredni kombnat stotinsk miliona, ali ima višestruko više za dzadu prema albaniji. aferim.
Vesa D
..JAT je izgradjivao decenijama aerodrome čirom juge a u ostalom i i u prestonici i koja nosi ime naseg omiljenog naucnika .Otuda pošto ima para ihahaj stime su se stekli svi uslovi i da penzionerima i radnicima JAT-a Jat-TEHNIKA i AIR Serbia / na polutku/ isplate zaostale akcije koji se sude sa drzavom evo udjose i u petu leto i što bi rekao naš narod da se nejure dalje ćorava posla//
Мила
месечни приход аеродрома је 45 милиона евра а продат је за 20 милиона месечно. Изгледа да напрдњаци нису ишли у школу па им математика није јача страна; или је нешто друго у питању?
Marija Bruštulin
Strepim da prosječna Srpkinja nije u stanju da slijedi modu ove ministarke. Eventualno ako Kinezi kopiraju tu modnu kuću pa daju "Sve po jedan evro"...
Jeremija
Nemaj straha, umiri se draga, od utvare to ti srce zebe.... Što bi rekao S. Jesenjin.
Препоручујем 3
deki
Hheheh...eto,covek koji prvi put cita ovu vest,rekao bi bravoooo...ovo je nestvarno..ali stvari su naravno potpuno drugacije nego kao sto su predstavljene,naime sve je krenulo od air serbi-e, tj. jat-a, i to davnih godina kada je to preduzece rasparcano i tako je ostao samo jat kao prevoznik,koji na kartu od npr. 100 evra, dobija samo 10 evra,i propada sa ciljem,nagomilava gubitke i onda dolazi spasilac,koji kaze prvo otplatite sve dugove,dajte mi subvencije,pa cu doci da malo nasminkam avione,nazovem ih po Djokovicu i idemo za Ameriku,oprostite mi dugove prema aerodromu,NIS-u itd i sve ok...pitanje je zasto to nije uradjeno sa jat-om nego sa etihadom? shvatate o cemu pricam? sve je to i jat mogao da bude i jos bolji,ali nije odgovaralo mesetarima. I danas bi imali mnogo vecu cenu za aerodrom a mozda i sami sa njim upravljali, imali profi menadzment itd a ne radili sa etihadom koji samo sto zna jeste da izvlaci novac iz jat-a i za nekoliko godina odlazi odavde,ostavljajuci unisten jat.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља