понедељак, 15.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:36

Нови рекорд Пореске управе

Ова „најважнија државна служба” у 2017. наплатила је 1.136 милијарди динара, што је три одсто више у односу на претходну годину
Аутор: Александар Микавицауторак, 09.01.2018. у 15:20
(Фото Д. Јевремовић)

Пореска управа је у 2017. години наплатила више од 1.000 милијарди динара јавних прихода, што је 35 милијарди више него годину раније, изјавила је за РТС директорка Пореске управе Драгана Марковић. Према њеним речима, раст наплате остварен је код свих врста пореза, док у номиналном износу, са 572 милијарде динара, предњачи наплата доприноса.

Економисти тврде да се у Србији у сивој зони пословања сваке године створи око 11 милијарди евра, а да држава од те суме не наплати најмање 300 милиона евра на име пореза и доприноса.

Зато су прошла и 2018. за све владине ресоре, године борбе против сиве економије. Један од стратешких приоритета кабинета премијерке Ане Брнабић је да се тај проценат неопорезаног бруто домаћем производа, са 30,1 одсто у 2015. години, у 2021. сведе на 26,7, а на дужи рок на средњоевропски просек од око 20 процената.

Према речима директорке Пореске управе, ова „најважнија државна служба” је у 2017. наплатила тачно 1.136,4 милијарде динара, што је три одсто више у односу на претходну годину. Највеће повећање наплате остварено је код пореза на добит, и то чак од 40 одсто, што је још једна потврда да привреда све успешније послује. Притом је, каже, наплаћени бруто ПДВ у 2017. од преко 300 милијарди динара достигао рекордни износ. – Од увођења овог пореског облика до данас, први пут је Пореска управа наплатила 301,2 милијарде динара – казала је Марковићева. – Истовремено је враћено 215 милијарди динара, што је 40 милијарди динара више него у претходној години.

Директорка Пореске управе је истакла да је Пореска полиција била усмерена на рано откривање предузећа која помажу регуларним привредним субјектима у избегавању плаћања пореза. Реч је о такозваним генераторима сиве економије, односно о „перачким и фантомским предузећима”.

У току 2017. Пореска полиција је открила 125 оваквих фирми, а Сектор за контролу је извршио 18.265 контрола, а у 30 одсто случајева су пронађене неправилности. Том приликом је откривено 16 милијарди динара нових прихода.

Марковићева је јавности саопштила и да је у прошлој години Пореска полиција поднела 1.560 кривичних пријава против 2.000 лица за 1.700 кривичних дела, а лишено је слободе 116 лица.

Она је подсетила да је од 1. јануара ове године Пореска управа омогућила пореским обвезницима да у потпуности подносе пријаве електронским путем.

Из Бироа за информисање Пореске управе је нашем листу речено да је у акцијама сузбијања нелегалног промета дувана и дуванских прерађевина и осталих акцизних производа, Пореска полиција у сарадњи са другим државним органима лане одузела више од 30 тона дувана у листу и више од девет тона резаног дувана, 2,1 милион паклица цигарета и више од 5.600 литара нафте и деривата. За нелегални промет, производњу и кријумчарење акцизних производа поднето је 405 кривичних пријава.

Учестало је и нелегално рекламирање и продаја посредством интернета. Од лица која су се бавила том недозвољеном работом, инспектори Пореске полиције привремено су одузели робу без документације о пореклу вредну 34,4 милиона динара и поднели 10 кривичних пријава.


Коментари2
a7e9b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Иван
Имам радњу, која, поред мене, има и двоје запослених. Укупан месечни расход ми је око 145.000. Приходима на бело, остварим око 50-70.000, приходима на сиво још око 100-150.000 месечно. Пошто имам сервис рачунара, продам гро предмета преко интернета и то су углавном делови од половних рачунара које немам како да убацим на сатање јер њих људи доносе са запада и продају је за кеш. Та роба и не може да се оцарини. Ако би ми неко одузео право да имам тај "сиви" део прихода то би аутоматски значило и затварање радње јер не бих имао одакле више да плаћам за нас троје доприносе, пореез и плате. Тако да би држава имала 3 радника на бироу аутоматски. Прича да је у привреди боље, ја не могу да је оспорим јер немам статистичке податке испред себе. Могу само да напишем, да знам много људи (на десетине) који раде сличан (мали породичан) посао и да не знам ни једног, који тврди да данас послује боље него пре 2, 5 или 10 година. Ни једног!
perica
Ovo navedeno je 3 kamiona robe za godinu dana.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља