уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 09.01.2018. у 22:00 Ивана Албуновић / Јелица Антељ
ЕВРОПСКА УНИЈА ОГРАНИЧИЛА ИЗНОС МЕЂУБАНКАРСКИХ НАКНАДА

Плаћање картицама у Србији и даље папрено

Јавна расправа о Нацрту закона који регулише ову област (и усаглашен је са европским прописима) завршена је још у септембру, али се чека да дође на дневни ред Скупштине Србије
(Фото Л. Вулетић)

Последњих десет дана у радњама у ЕУ трговци радије прихватају платне картице. Од 1. јануара на снази је нова уредба којом Брисел покушава да олакша пословање трговцима али и смањи малопродајне цене. 

Реч је о Уредби 2015/751 којом је износ међубанковне накнаде на плаћање дебитним картицама знатно смањен и ограничен на максимално 0,20 одсто, а за кредитне картице на 0,30 одсто од вредности трансакције.  

Ту неправедну накнаду најчешће су плаћали купци, а да нису ни знали јер је често била укалкулисана у цену производа.

Сада би нова правила, по процени на нивоу уније, могла да донесе уштеду од око шест милијарди евра. Наравно, под условом да трговинске компаније ово растерећење пренесу и на ценовнике.  

Нажалост, грађани Србије још неће осетити те погодности, и даље ће плаћати ове провизије и десет пута више него потрошачи у ЕУ. Јавна расправа о Нацрту закона који регулише ову област (и усаглашен је са европским прописима) завршена је још у септембру. 

– Народна банка Србије је након тога сагледала пристигле примедбе и сугестије и окончала рад на закону. Његово усвајање зависи од тога када ће се наћи на дневном реду Скупштине Србије – кажу за „Политику” у НБС. 

Основни циљ овог закона, како наводе, јесте да се снижавањем међубанкарских накнада утиче и на снижавање трговачких провизија – оних које трговци плаћају банци која им је омогућила прихватање платне картице на продајном месту, с обзиром на то да међубанкарска накнада чини знатан део трговачке провизије. 

Превисоке банкарске провизије разлог су због којег мали трговци избегавају и да примају картице, јер би им ова накнада одузела добар део зараде. 

Посебно на трафикама, јер је маржа код појединих производа, као што су рецимо цигарете, мања од провизије коју би трговац морао да плати банци чији је ПОС терминал. Према нашем ранијем истраживању, на тржишту има више од 130 артикала на које је износ провизије на платни промет већи него што је зарада, односно рабат који добављач даје продавцу. Онда се трговцима не исплати и траже готовину уместо картице. Од сваке трансакције у радњи банка предузетнику наплати 2,5 одсто. То је најгоре на цигаретама и допунама, јер онда трговци улазе у минус.

„Јутарњи лист” преноси да су међубанкарске накнаде у Хрватској 2015. биле изнад један одсто, колико је тада износио просек за земље чланице ЕУ. За трансакције „маестро” картицама износиле су у просеку 0,82 одсто, а највиши трошкови наплаћивали су се за „виза” картице, и то 1,45 одсто по трансакцији. Међубанкарска накнада за „мастер кард” износила је од 0,97 до 1,37 одсто, и то је било знатно више од провизија које су потрошачи плаћали на подручју Француске, Италије или Холандије. 

Европска унија је земљама чланицама оставила на вољу да саме пронађу начин како ће одредбу спровести у домаће законодавство, прописујући једино да се то учини до 2018. године. Међутим, нова правила на подручју ЕУ не важе за пословне платне картице. Хрватски медији такође истичу да су европском уредбом изузете платне картице попут „дајнерса” и „америкен експреса” за које ће потрошачи и даље плаћати папрене накнаде. Како тврде поједини трговци у Хрватској, ови картичари су им зарачунавали и до 7,5 одсто по трансакцији, због чега су избегавали да их прихватају од купаца.   

Објашњење ЕУ је да ове компаније уопште немају међубанкарске провизије, већ такозване картичарске накнаде које (иако су често више од међубанкарских) нису предмет најновије уредбе. За разлику од „визе” или „мастер карда”, код којих се плаћање обавља преко четири странке – банке која издаје картицу, корисника картице, трговца и банке која је прихвата – код „америкен експреса” и „дајнерса” иста банка и издаје и прихвата картице, због чега не постоји међубанкарска накнада.

Коментари10
a2e57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bogdan
Ne znam odakle vam podaci o provizijama u EU. Ovdje u Italiji banke uzimaju od minimalno 0.8 % za debitne kartice do 3% (American Express ). Na to treba dodati instalaciju, mjesecnu ili tromesečnu naknadu i.t.d. Jedino koji stvarno imaju veliku korist i zarade su banke
Živko
To znači da kupci koji plaćaju gotovinom ne smeju da uđu u radnje gde se plaća karticama, jer zbog ukalkulisanih provizija bankama zbog POS terminala tamo je sve skuplje. Pa, to nije u redu. Pravednije bi bilo da onaj ko plaća gotovinom plaća manje. Gotovo je, ne ulazim više u radnje gde se plaća karticama.
kripto gevara
Zato ce im Bitkoin (ili neki drugi kripto) doci glave za koju godinu... Izdrzi narode srpski,revolucija je tek pocela!
Zeljko Bilbija
"Ту неправедну накнаду најчешће су плаћали купци, а да нису ни знали јер је често била укалкулисана у цену производа.". Nista tu nema nepravedno ni sakriveno, sve je ukalkunisano u cenu proizvoda. I naknada bankama kao i sve ostalo, plate, bolovanja, utroseni materijal, amortizacija, zdravstvedna i penziona osiguranja, topli obrok itd. I nista tu niko ne krije. Najnormalnije.
Milisav
Koga briga za kartice kada nema para 'leba da jede?!?!?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља