субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 09.01.2018. у 21:31 Олга Јанковић

Уместо банатског вашара, светски самит сланине

​Идеја је да качаревачка „Сланинијада” буде организована квалитетније, да се избегнe вашарска димензија, а сељани – врате производњи меса
Изложба сухомеснатих производа на качаревакој „Сланинијади” (Фото: О. Јанковић)

Качарево – Качаревцима је изгледа дозлогрдило да њихову „Сланинијаду” зову банатски вашар сланине. После три деценије, задували су севером панчевачке општине неки другачији ветрови, па се челници села оглашавају да изворна намера једне од највећих и најдуговечнијих манифестација у Србији, која је прошле зиме заокружила три деценије, за све то време и није заживела.

То поткрепљују наводима да када су чланови истоименог туристичког друштва на челу са Милованом Ћировским, који данас живи у Паризу, покренули ову манифестацију, идеја је била да Качарево буде центар свињарства јужног Баната. Баш као током Другог светског рата, када је из Качарева у Берлин сваке године извожено по 100.000 товљеника, а у торовима било на стотине свиња, док кажу данас село има једног озбиљног произвођача мангулица и тек неколико десетина свиња у узгоју.

„Идеја је да ’Сланинијада’ буде организована на вишем квалитативном и културном нивоу и да се на тај начин представи читаво место, а не да манифестација буде промоција појединаца. Изворно, Качарево мора да буде на добитку, да приходује читаво место, како туристички, тако и привредно“, каже Бранко Бокун, председник скупштине Месне заједнице Качарево.

У том послу Качаревци су се удружили са панчевачком Туристичком организацијом, па би уз подршку града у овој реформској идеји, манифестација морала да постане препознатљив бренд сваког Качаревца који своје производе изнесе на тржиште, али и кроз пријем гостију и понуду. Кажу овде, интерес села мора да буде на првом месту и „нико не треба да се осети запостављен и прозван”, што је у претходном периоду „Сланинијада” отета од туристичког друштва, а само неколицина људи имала интерес од ове манифестације.

Њу од кад је света и века најпре најави, а за овдашње домаћине и отвори 29-новембарски свињокољ, који није изостао ни ове године. Нема дана, а ни дворишта у којем се не шуре и не транжирају товљеници, праве шваргле, крвавице, нижу метри домаће кобасице, пуше казани у којима цврче банатске бомбоне – чварци… и наравно одвајају најбољи комади за сланину који завршавају у пушницама.

Ништа се не ради, наглашавају овдашњи мајстори, на брзину. Шунке се суше и до две године, а ситнија месна галантерија два до три месеца, јер другачије се не може постићи квалитет на који су навикли гости њихове манифестације. Квалитет тражи и добар материјал, а колико произвођача толико и рецепата за банатску сапуњару, панчету, потрбушу и поребрушу димљену и барену, са млевеном паприком и прљеном кожицом, од гројника, адидаску… па су овде склони да савремену легенду о сланини, али и осталим димљеним „колачима”, припишу посвећености мештана који је проналазе у обичајима и начину живота: „Сланина је део ’светог тројства доброг здравља’” – она диже притисак, бели лук га снижава, док ракија масти разлаже”, па је за Банаћане сланина зими најбољи природни антибиотик.

А за почетак 31. издања светковине сланине по новим принципима прецизиран је и датум. Њене капије биће отворене 14. фебруара идуће године и имаће низ нових садржаја, тврде организатори, додајући да ће на првом месту, колико год је то могуће, бити избегнута вашарска димензија, годинама, а сељане – произвођаче требало би врати производњи меса, док организационе послове све више преузима подмладак села. Њихов посао ће надаље бити да традиционалној и дуговечној „Сланинијади” сем привредног, културног и образовног карактера, придодају и туристички, како за Качарево, тако и за Панчево, а не да се сведе на излагање и продају сланине и других ручних радова од меса.

Но, мораће кажу у „републици сланинара”, да се позабаве и стратешким питањима, па размишљају да након 31. „Сланинијаде” седну за сто с произвођачима и људима који желе да се баве сточарском производњом, како би се штале и обори испунили кравама, свињама, овцама и козама, а када остваре одређене резултате, жеља је да у село врате земљорадничку задругу.

Коментари2
36f5a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jounce
Bio sam pre tri godine i to je bilo opste razocarenje. Od parkiranja pa do cena. Narocita cena masti od mangulice koja je u Beogredu duplo jeftinija. O slanini i cvarcima nebih diskutovao jer su bili u standardu .
Beli
I jada ima toliko u Srbiji da se ne zna broj pa su sve one obesmisljene. Novo ime npr.SlaninaFest... i nova organizacija sa novim ljudima koji znaju posao.Poz.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља