четвртак, 18.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:47

Буџет Србије очаравајући, раст БДП-а разочаравајући

Да би Србија достигла стопу раста од пет, шест одсто неопходно је да се укупне инвестиције, са садашњих једва 18 одсто, повећају на 25 процената БДП-а
Аутор: Аница Телесковићуторак, 09.01.2018. у 22:00
Родна година утиче на раст БДП-а (Фото А. Васиљевић)

Србија је земља која истовремено има јаку валуту и слабу привреду, рекордне стране инвестиције и најнижи привредни раст у региону, импресивне фискалне резултате и депресиван животни стандард, ниску стопу незапослености и мали раст продуктивности. Овај скуп крајности и парадокса заправо је најбољи опис српске економске стварности, у којој је обећана просечна плата од 500 евра и даље недостижан свети грал.

И док се у овдашњој стручној јавности води полемика да ли ћемо тај праг пристојног животног стандарда прескочити ове или тек за неколико година, суштина је да просечан Србин неће живети као просечан Европљанин бар још неколико деценија. На то указује анализа Светске банке, према којој ће, ако дуплира стопе привредног раста, наша привреда стићи европску тек за 20 година.

Притом, аналитичари ове међународне финансијске институције рачунају да ће Србија, ако се раст настави по стопама од три одсто, Европу стићи тек за 50 година. Званична статистика недавно је објавила процену да је раст бруто домаћег производа у 2016. години износио 1,9 одсто. То је најнижи привредни раст у региону, уколико не рачунамо Македонију, која је због политичке кризе имала пад економске активности.

Буџет за прошлу годину био је скројен на основу претпоставке да ће раст износити три одсто, а председник Александар Вучић очекивао је и веће стопе раста. На крају године као епилог имали смо очаравајући буџет и разочаравајући привредни раст. Кривци за то идентификовани су већ у првој половини године. Још тада, упркос бројим оспоравањима, било је јасно да само од бога и Милорада Грчића, в. д. директора ЕПС-а, зависи хоће ли Србија остварити планиране стопе раста. Пад производње у енергетици и пољопривреди надлежни су углавном правдали лошим временским условима: мразом и сушом. Ако су и у региону владали мање-више исти временски услови, како то да је просечан раст у нашем комшилуку био чак 4,5 одсто? И како Србија може да дуплира своје стопе раста да би полако могла да пристиже земље централне и источне Европе?

За Данка Брчеревића, главног економисту Фискалног савета, суша и мраз су изговори. Јер, чак и да се ови привремени фактори искључе (енергетика и пољопривреда), наш раст прошле године износио би свега 2,8 одсто, што је и даље далеко испод регионалног просека, који је у 2017. износио 4,5 одсто.

– Ако оцењујемо економску политику, онда јесте велики успех што је макроекономска стабилност постигнута. Међутим, то јесте неопходан, али не и довољан услов за веће стопе привредног раста. Упркос макроекономској стабилизацији, која се огледа у ниској инфлацији, стабилном курсу и суфициту у буџету, наш раст је и даље међу најнижима у региону. У последњих пет, шест година привредна активност у Србији порасла је за нешто више од пет одсто, док су привреде земаља централне и источне Европе истовремено порасле за више од 15 одсто, а Румунија је, на пример, имала раст од чак 25 одсто – каже Брчеревић.

То једноставно указује да морају да се спроведу и реформе које ће подстаћи инвестиције које утичу на повећање привредног раста, додаје наш саговорник.

– Када је о амбијенту за инвестирање реч, упркос напретку на референтним листама, ми и даље најлошије стојимо када је реч о поштовању уговора и другим индикаторима који су везани за владавину права – подсећа Брчеревић.

Економисти већ имају рачуницу. Да би Србија дуплирала стопе раста неопходно је да се укупне инвестиције са садашњих једва 18 одсто повећају на 25 одсто БДП-а. Тек тада би могао да се оствари годишњи привредни раст од око пет одсто.

Ниске инвестиције од око 18 одсто БДП-а указују да је наш инвестициони амбијент неповољан – каже Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета. – За одржив економски напредак потребно је да укупне инвестиције у наредним годинама расту за 10 одсто брже од раста БДП-а, док не достигну око 25 процената свега створеног у једној години. Било би пожељно да удео страних и јавних инвестиција буде по пет процентних поена, а приватних 15 одсто. Страна улагања су већ на том пожељном нивоу. Чак и изнад тога. Док је код домаћих инвестиција неопходно да се њихов удео повећа са 10 на 15 одсто. То што су домаће приватне инвестиције ниске, а страна улагања висока, највероватније указује на то да је привредни амбијент много бољи за стране, него за домаће инвеститоре. Можда је то тако јер су странци велики корисници субвенција, држава им помаже да премосте бирократске препреке и уједно су заштићени од нефер и нелојалне конкуренције – закључује Арсић и додаје да би удео државних улагања требало да се повећа са садашњих 3,5 на пет одсто. 

Добра киша мења све

Да у Србији једна фирма може да помрси рачун, ове године сведочи пример ЕПС-а. Због пада производње у области електричне енергије у првом тромесечју раст је био мањи од очекиваног. Ово није први пут да једно предузеће утиче на резултат целе привреде. Својевремено су одлазак „Ју-Ес стила” и његов лош пословни резултат утицали на привредни раст у 2011. години. Такође, инвестиције „Фијата” и НИС-а су, 2013. године, повећале српски БДП.

Да и временске прилике могу знатно да утичу на резултат, показује и изјава некадашњег премијера Александра Вучића која се односи на јулске кише. За разлику од 2017, годину раније временске прилике биле су благонаклоније према српском БДП-у. Тако је 14. јуна 2016. године мандатар за састав нове владе Александар Вучић рекао да је Србији „потребна једна добра киша око 25. јула” како би принос кукуруза био добар и како би привредни раст био већи од 2,5 одсто. Небо изнад Србије отворило се тачно тог дана. Као наручена, киша је почела да пада баш у понедељак, 25. јула, и падала све до викенда на њиве са кукурузом. На крају године привредни раст износио је 2,8 одсто.


Коментари38
4586f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ilic Momcilo
Svi nasi privredni rezultati su posledica stranih investicija.Postoje odredjeni,nazovi,privredni uspesi,ali na njih ni malo ne uticemo nasim radom za nas,vec za strane kompanije sto neminovno doprinosi sitnom prilivu kapitala nasem narodu,vec velika vecina ide u zemlje,cije se firme vode kao investitori.Potpuno smo zaboravili da se investira u bilo sta,radi stvaranja kapitala SEBI.Nikada se necemo spasiti,dok ne pocnemo da radimo za SVOJU privredu i da prestanemo da prodajemo strancima deo po deo privrede,za koju je potrebna uglavnom obucena radna snaga.Ta privreda ,cak i da nam je poklone, ne moze biti nikome konkurencija svojom proizvodnjom,jer tu proizvodnju u velikim razmerama drze sadasnj investitori.Cak i puteve nam prave stranci.
Игор Г.
Rast BDP-a Srbije – Tek pusta mizerija, u prvom kvartalu ove godine Srbija je imala realan rast BDP-a od 1,16 odsto. I inače uspešnije zemlje oko nje su, međutim, rasle mnogo brže: Hrvatska 2,5 odsto, Bugarska 3,85, Mađarska 4,2, a Rumunija čak 5,71 odsto, čime su dodatno odmakle od Srbije. No, ovo nije ništa kada se uporedi stanje od početka 2014. do početka 2017. Po istim podacima WEO, ako za bazu uzmemo 1. januar 2014, Srbija je od svih zemalja koje je okružuju imala najmanji rast BDP-a – ukupno svega 1,66 odsto (vidi grafik). Hrvatska, koja se dugo borila sa recesijom, za ove tri godine porasla je za 4,1 odsto, dok se na vrhu nalaze Makedonija (rast 10,2 odsto) i Rumunija (12,26 odsto).
Vesa D
...u socijalistickoj samoupravnoj drzavi sviju nas gde su radnici vredno radili i ispunjavali zacrtane planove nase jedne jedine partije jer zbog luksuza i kostanja -skupoce drugih partija na srecu nije ih bilo , tada je mnogo pravicnija i obilata raspodela plata na srecu bila za radnike . Skoro jedno trecina od prihoda isla je za plate i masovnu potrosnju .Kad se to podmiri onda se placala porez i tako redom..Ovo svi uzmu gazde gazdarice opstine drzava i ono malkice sto ostane to narodu ni za gozbu nebude ..
Stevan888
Ja sam mislio da ranik sam sebi zaradjuje platu i ako mu je malo trazi drugi posao radi privatno seli se radi na terenu otvara biznis itd itd?
Препоручујем 2
Урош
Могућ је раст БДПа ево продали су аеродром то се рачуна, ако се прода и МТС ето раста, мада мени није јасно, раст спољнотрговинског дефицита по РСЗ, новембар 2016-новембар 2017. је огроман у новембру 2016 био је 260милиона а у новембру 2017. 420милиона еур (процена за 2017 3,8 милијарди), дефицит за један месец ко аеродром на 25 година.
luxe deluxe
Aerodrom nije prodat,vec je dat u koncesiju francuskom zakupcu,na upravljanje...Vec je uplacen 501 milion,a bice ulaganja od 750 miliona evra,a nama ce se isplacivati nakanada od desetak miliona evra godisnje (naspram profita od 120.000 evra,pre pet godina...?!). Posle 25 godina,aerodrom nam se u potpunosti vraca na upravljanje.
Препоручујем 0
Neša
Ne možete nešto uništiti ukoliko mu dozvolite da se razvija. E, takva vam je Srbija. Naopaka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља