четвртак, 26.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:03

„Дадиље” за псе све траженије

Обуку већ неколико година организује Кинолошка академија која је до сада одшколовала 33 особе из Србије, Црне Горе, Македоније и Хрватске
Аутор: Ана Вуковићчетвртак, 11.01.2018. у 09:05

Њушкицу сам на неколико дана оставила код комшинице, али сам се све време плашила како ће се снаћи кад почне новогодишње грување петарди и не буде мене да му одагнам страх, жали се власница пса из Кумодража.

Љубимца није могла да поведе на празнично  путовање, а није ни знала коме би, сем сусетки, могла да га повери. Воли свог куцова и не верује баш свакоме. Када би, каже, само, постојао неко ко би увек могао да јој причува љубимца, а да она бар једном на пут оде мирне главе знајући да јој је мезимац у сигурним рукама.

Проблем суграђанке из Кумодража није усамљен, а са овом бригом у празничном периоду суочава се велики број власника животиња. Зато је у успону једна потпуно нова услужна делатност, а професионални шетачи паса и пет ситери (дадиље за куце) који животиње чувају у сопственим домовима или их обилазе у становима клијената све су траженији.

Њихову обуку већ неколико година организује Кинолошка академија која је до сада одшколовала 33 особе из Србије, Црне Горе, Македоније и Хрватске. Пријаве за најновији курс у Београду су у току, а предавања која ће држати Дуња Ковач, ветеринар бихејвиориста почињу 24. фебруара.

– Да би се неко уписао на курс за професионалне шетаче треба да буде старији од 18 година. Не мора да има искуства у раду са псима, али је важно да је мотивисан и да има жељу да стиче нова знања и вештине. Наравно, најбитније је да воли псе. Наши полазници су углавном млађи људи који имају своје љубимце или желе да прошире знања о њима, иако је било и шетача старијих од 50 година – објашњава Дарко Дробњак, директор Кинолошке академије и додаје да све „курсаџије” имају прилику да уче о расама, здравственој заштити и нези паса.

Највећи акценат се, каже, ставља на разумевање говора тела, на комуникацију куца с људима и „трикове” за препознавање страха, стреса, агресије и анксиозности код животиња. Полазници уче и да се понашају као сопствени менаџери, да налазе себи клијенте и како да се односе с њима.

– Веома је битна практична настава, где полазници упознају технике позитивне мотивације и препознавање емоција код паса. Саветујемо им шта да раде у таквим ситуацијама, на који начин да се понашају са псом на јавним површинама, како да формирају групу паса коју ће шетати... –  додаје Дробњак.

За шетање пса, каже, није довољно ставити му поводац.

– У питању су људи који не шетају свог пса, кога познају и  знају његове навике и реакције, већ време проводе са туђим љубимцем. На овом курсу они зато уче да препознају и поправе све оно што може бити проблем током шетње, али и како да саветима и препорукама то знање пренесу власнику – каже овај ветеринар.

Шетачи паса, или пет ситери, још увек себи не могу да обезбеде редовну и довољну месечну зараду, али потреба за услужним чувањем и шетањем кућних љубимаца расте из године у годину. Најтраженији су у великим градовима где због начина живота доста власника својим љубимцима не може да се посвети онолико колико би требало.

– Шетач и пет ситер могу затребати готово сваком власнику током путовања и одласка на годишњи одмор када не може са собом да поведе пса или да га повери на чување некој особи од поверења. Најчешће су, ипак, неопходни људима који већи део дана раде и немају времена за свакодневне шетње са својим љубимцем – објашњава Дробњак додајући да је највећа потражња за „курсистима” Кинолошке академије управо у време празника и током лета. 


Коментари4
f3dc5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милча Петринсћи
beograd "Најчешће су, ипак, неопходни људима који већи део дана раде и немају времена за свакодневне шетње са својим љубимцем – објашњава Дробњак додајући да је највећа потражња за „курсистима” Кинолошке академије управо у време празника и током лета". Какви су то дебили, немају времена ни за своје основне потребе а чувају псе који траже доста пажње и времена. Само муче те јадне животиње у становима, које трпе читавог дана да их газде изведу у шетњу како би обавиле основне физиолошке потребе. Покојни Шурда није хтео да буде професионални шетач германских паса, па је све решавао једноставно цокулом у псећу гузицу. Уствари треба радити обрнуто цокулом у гузицу неодговорних људи, који немају времена ни за себе а камо ли за кућне љубимце. Зато су београдске улице препуне бившим љубимцима који нису имали професионалног шетача.
Мирослав Ђорђевић
Колико сам разумео из мог искуства, без обзира на културну спрему, у нашем народу није постојала нека назови љубав за псе и мачке. Доживео сам да често чујем како псе називају џукелама и на одговарајући начин их вербално третирају, било у граду или на селу. Будући да је данас све више љубитеља животиња и релативно велики број власника кучића и мачака, мора да се питам до које мере је сазнање тог чињеничног стања ушло у опште прихватање, поготову код примитивнијег слоја нашег друштва, поготову на селу и у затученијим крајевима. Неминовно ми је падало на памет да је такво држање у суштини инстинктивно неприхваћање онога што назови припада културолошки или западњачки наводно напреднијим народима - иако је друг Тито имао свог љубимца пса! Хајде, одгонетнимо шта наши људи у суштини мисле и осећају за псе и мачке ? Дужност ми је да додам да ми је деведесет и шест година и да сам сигурно релативно важан за неко статистичко испитивање нашег друштва у коме данас, чудом, постоји и Кинолошка !
Veselin Djukic
Cinjenica da je Tito imao svog ljubimca psa dodatno potvrdjuje tezzu da je nas Joska bio zapadni spijun, Svabov ili Austrijanac, koji je slabo govorio srpski, ali je voleo Srpkinje i Ruskinje, u fizickom smislu, ali nije voleo Srbe i Ruse. A Srbi ga vole, nema veze. Sto nas je vise tukao i vukao za nos, to smo mu vise spomenika podizali, i skola i ulica nazvali po njemu. Recimo, komunisticke Topola ili Ravna Gora imale su ulicu Marsala Tita, naseg druga Joze, da pokazu koliko vole tu ideologiju i tog dobrotvora srpskog roda.
Препоручујем 7

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља