петак, 19.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:24

Без офсајда у учионици

Дејан Недић, директор Друге економске школе, председник Друштва директора школа Србије и председник Судијске организације фудбалских судија Београда, постао је познатији као коментатор суђења великих утакмица на телевизији
Аутор: Александар Апостоловскичетвртак, 11.01.2018. у 10:33
(Фото Ж. Јовановић)

У телевизијском студију Дејан Недић коментарише суђење у Лиги шампиона и по томе га препознају широке народне масе. Већ следећег јутра он је на свом радном месту. Некадашњи међународни фудбалски судија је 10 година директор Друге eкономске школе у Београду.

Не дели жуте и црвене картоне ђацима. Често говори: „Школа не сме да буде ни Деда Мраз ни Алкатраз. Атмосфера мора да буде опуштена. Мене деца поштују, плаше ме се, али ме воле. Све мора бити у корист деце. Ми смо овде због њих, а не због нас, професора. Некада професори то не схватају.”

Необичан је човек Дејан Недић. Осим што је директор једне од највећих школа у Србији са око 1.400 ученика, овај педесетдвогодишњак је председник Судијске организације фудбалских судија Београда и председник Друштва директора школа Србије.

Баш је акумулирао функције. И хајде да је само то, него је и композитор и текстописац, па је давне 1994. године победио на фестивалу „Београдско пролеће” композицијом „Тужни боем”, коју је маестрално отпевао сада покојни Крста Петровић.

Двадесет година је Недић водио хор школе и предавао економску статистику. Компоновао је и химну школе. Музичко је као предмет укинуто пре више од 20 година. Зашто би економисти умели да певају, па се професор и судија прихватио и диригентске палице. Зато су често сумњали да предаје музичко и физичко. А он је, као ђак Друге економске, дипломирао економију, па се вратио назад, али као професор економске групе предмета. У радној књижици има само један печат, знак Друге економске.

Спортско одељење
Намеравам да направим одељење за спортисте у Другој економској. Кад буду завршили економску школу, биће економски техничари и имаће занат. Направљен је елаборат и надам се да ће од следеће године бити формирано то одељење, а настава ће бити прилагођена спортистима. Ићи ће у међусмену, како би момци и девојке ујутру и поподне ишли на тренинге. То ће важити за врхунске спортисте репрезентативног и националног ранга – каже Недић.

Жали због две ствари. Што не суди на фудбалском терену и не предаје ђацима, јер за њега нема већег задовољства од махања заставицом покрај аут-линије и учења и васпитања деце на терену. Дакле, у учионици. Говори брзо, одсечно, као пред телевизијским камерама, па ни диктафон не може да сними сваку његову реч. Како му је пало на памет да постане фудбалски судија?

– Тренирао сам ватерполо, али сам повредио руку. Почео сам да играм фудбал у ФК Бања из Вишњичке бање, али сам био тежак, да не кажем дебељушкаст, и схватио да није то за мене. На курс за фудбалске судије отишао сам 1984. године и почео да судим. Од сеоских лига, као главни судија. Кружи легенда да је најгоре судити у Камендолу код Гроцке, јер тамо домаћа публика дисциплинује судије тако што их баца у бунар, али егзотика малих лига је незаменљиво искуство. Ја сам највише надрљао у Црвенки, кад сам судио утакмицу Црвенка–Железник. Мислио сам се, мирни су Војвођани. Нису били задовољни суђењем, напали су нас, били смо заточени два сата. Извукли смо се некако. То је било лудо време, када је Железник из четврте лиге хитао ка Првој – прича Недић.

Био је међународни фудбалски судија, а 2008. године је махао као помоћник на утакмици Швајцарска–Луксембург у квалификацијама за Светско првенство. Тако се опростио од травнатог терена.

Шта је лакше? Судити или предавати клинцима?

– Слично је, јер се ради са децом. Она су благо и у учионицама и на фудбалском терену. Спорт, музика и образовање су надахнуће и зато своје ученике терам да се баве спортом и музиком. И наравно, какав бих то био професор да их не терам да уче. Економију нарочито – прича, показујући у кабинету фотографије са децом и фудбалерима. Никада није „махао” дерби Звезда–Партизан, али је судио финале Купа Звезда–Војводина 2007. године.

Код махача је, наставља он, најважнија пуна концентрација, кретање, у линији са претпоследњим играчем одбране. Свако кашњење и деконцентрација је узрок погрешне одлуке. Маше ли офсајд и у учионици?

– Сада је актуелно вршњачко насиље. Све се преноси са стадиона и улица у школе. Ми смо једина средња школа из Београда у пројекту Школе без насиља. Проблем је што деца тешко пријављују насиље, страхујући шта ће бити после. Опасне су и навијачке групе. Забрањено је да ђаци у школи носе навијачка обележја. То може бити иницијатор насиља. Држава мора системски да спречава насиље. Шта вреди кад полиција хапси, а тужилаштво и судије их пусте. У образовању и спорту не сме да буде политике.

А има је – прича директор, судија и композитор.

Тврди да није строг професор. У чему је тајна доброг суђења и предавања?

– Никада не сме да постоји зла намера. Сећам се, када ме надзорник који је дошао на час питао – шта вам значи ова оцена 14, а ја сам му одговорио да је то – четворка. Он ме питао, зашто онда пише 14? Објаснио сам: Дете је добило јединицу, а онда је научило градиво које није знало и добило је четворку. Дакле, ако добије јединицу, а онда седне и научи, зашто бих рачунао просек јединице и четворке. Можда је дете било заљубљено, имало проблеме и зато добило кеца. И највећи фудбалери имају право на лош дан, а на следећој утакмици дају гол и реше финале Светског првенства. Зашто да то право немају деца? – пита се Дејан Недић.

Тако предаје, тако је судио и тако коментарише највеће фудбалске утакмице. На први поглед лежерно, али када се врати снимак и поново погледа и преслуша, сасвим логично!


Коментари1
d50cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бивша ученица
Одличан директор - најбоља школа!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља