петак, 05.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 11.01.2018. у 11:15 М. Бра­ко­че­вић

Пева у хору, чита „Политику”, ужива у љубави

Пензионер Милан Ковачић (97) већ пет година живи у дому, где је упознао и даму која се у међувремену иселила, али се свакодневно виђају
Вер­ни чи­та­лац Ми­лан Ко­ва­чић (Фо­то М. Бра­ко­че­вић)

У Бе­о­град је сти­гао пре 85 го­ди­на из бо­сан­ске оп­шти­не Ши­по­во. Та­да је имао са­мо 13. Упу­тио се на за­нат, а од­сео у до­му уче­ни­ка у Крун­ској ули­ци. У то­ку ра­та ра­дио је у тр­го­ви­ни, где је услу­жи­вао Нем­це ко­ји су у рад­њи до­би­ја­ли бес­плат­не па­ке­те хра­не. По­сле­рат­них го­ди­на ру­дар­ски је гра­дио пру­гу код Бо­ра, чак је про­да­вао ра­тлук и ка­ра­ме­ле под кро­шњом јед­ног топ­чи­дер­ског др­ве­та, да би на кра­ју по­стао вла­сник бом­бон­џиј­ске рад­ње пре­ко пу­та Сту­дент­ског до­ма „Ло­ла” у Бу­ле­ва­ру кра­ља Алек­сан­да­ра.

У пен­зи­ју је ипак оти­шао као тр­го­вач­ки пут­ник, и то пре 38 го­ди­на. Де­ве­де­сет­сед­мо­го­ди­шњи Ми­лан Ко­ва­чић да­нас жи­ви у пре­сто­нич­ком До­му за ста­ре „Бе­жа­ниј­ска ко­са” и не кри­је за­до­вољ­ство што је ње­го­ва но­ва ку­ћа са­да у ства­ри ста­рач­ки дом.

– Ов­де сам већ пет го­ди­на. Сво­је­вољ­но сам до­шао, ни­ка­да се ни­сам по­ка­јао, а по­ро­дич­ну ку­ћу код Ка­ле­нић пи­ја­це оста­вио сам на­след­ни­ци­ма да у њој ужи­ва­ју. Имам дво­је де­це, дво­је уну­ча­ди и пра­у­ну­ка Фи­ли­па и пра­у­ну­ку Ми­њу. У бра­ку сам био шест де­це­ни­ја, али је су­пру­га Дра­ги­ца пре­ми­ну­ла – ка­же Ми­лан. 

У до­му је из­у­зет­но ак­ти­ван. Члан је хо­ра с ко­јим пу­ту­је и го­сту­је на ра­зним при­ред­ба­ма.

– Ка­жу ми да сам уни­кат, јер имам и глас и стас. Ни­ка­да ми ни­је те­шко да на­у­чим пе­сме, знам их око 40. Али, ето до­го­ди ми се да ка­да одем до тр­пе­за­ри­је да ви­дим шта има на ме­ни­ју ус­пут за­бо­ра­вим шта сам про­чи­тао – у ша­ли до­да­је Ми­лан.  

Сем пе­ва­ња, овај ви­тал­ни де­ка сво­је вре­ме пре­кра­ћу­је док игра шах и чи­та „По­ли­ти­ку”. И та­ко већ 60 го­ди­на. Наш лист по­хва­лио је по­себ­но због бес­плат­них пре­гле­да и ак­ци­ја ко­је „По­ли­ти­ка” ор­га­ни­зу­је го­ди­на­ма. Баш је, ка­ко ка­же, био на ВМА где је пре­гле­дао мла­де­же и све то за­хва­љу­ју­ћи нај­ста­ри­јем днев­ном ли­сту на Бал­ка­ну. За­до­во­љан је и што се не­гу­ју при­че о ста­ри­ји­ма. 

– Тре­ба во­ле­ти се­бе. Здрав сам, не пи­јем ни­ка­кве ле­ко­ве сем за при­ти­сак, са­мо ме ма­ло но­ге из­да­ју, ал’ се не дам. Удо­во­ља­вам се­би, та­ко да оба­ве­зно ку­пу­јем ке­фир, во­ће и по­вр­ће, пи­јем до­ста во­де и ре­дов­но ве­жбам и пе­ша­чим. От­крио сам и љу­бав у по­зним го­ди­на­ма, што ми да­је кри­ла. Љу­бав је ипак нај­бо­љи лек – при­зна­је Ми­лан. 

При­ја­те­љи­цу Љи­ља­ну упо­знао је у до­му пре три го­ди­не и отад су не­раз­двој­ни. Ова да­ма у ме­ђу­вре­ме­ну се исе­ли­ла из до­ма, али је и да­ље, ка­ко при­зна­је наш са­го­вор­ник, ње­го­ва де­сна ру­ка. 

– И ка­да сам ту­жан и сре­ћан, она је ту за ме­не и ја за њу. Упо­зна­ли смо се на ча­су фи­скул­ту­ре. Од­мах смо се за­во­ле­ли. Не­ма да­на да ни­смо за­јед­но, а ако се не ви­ди­мо, он­да при­ча­мо те­ле­фо­ном, ки­ко­ће­мо се као бле­са­ви. Сло­бод­но вре­ме про­во­ди­мо у шет­њи или код ње, јер она у дом не же­ли ви­ше да до­ла­зи – искрен је Ми­лан.

Коментари1
5d8df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirjana sa Dorcola iz Beograda
E pa ovaj clanak me je odusevio. Gospodin Milan Kovacic je stariji od mene 15 god. i jos uvek uziva u zivotu - alal mu vera. Divan artikl - hvala "Politici" - za nas koji smo dogurali do 82 god. Dodje mi sutra da ostavim sve i da se vratim u moj rodni grad Beograd, za kojim sam zalila svih ovih 56 ziveci u tudjini. Za zadnje tri godine dva puta sam bila u Beogradu po mesec dana i uzivala i bila tuzna sto ga napustam. Ponovo velika hvala "Politici" za ovaj artikl. Mirjana-Arizona

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља