четвртак, 18.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:47

Још нешто о ауто-путу кроз стару Херцеговину

петак, 12.01.2018. у 08:00
Требиње (Фото: Н. Тркља)

Подржавам предлог Светозара Црногорца да се изгради ауто-пут кроз стару Херцеговину („Политика”, 15. 12. 2017).

Стара Херцеговина је већ више деценија заборављена. У њој је све замрло. Саобраћајница која се планира донекле би поправила тешку ситуацију у овом крају. Укидањем популарног „ћире” стара Херцеговина остала је скрајнута, на њу нико већ деценијама не обраћа пажњу. Многе фабрике деценијама не раде. У Билећи фактички не ради ниједна фабрика. Надалеко је била позната фабрика тепиха „Билећанка”, а не ради ни фабрика „Енергоинвеста”, нити млин, у којем се млело жито за целу Херцеговину. Народ овог краја преживљава од Хидроелектране „Требишница” и Термоелектране „Гацко”. Једина веза овог дела Републике Српске са њеним остатком и са Србијом и другим крајевима остварује се аутобусима. Од Требиња до Београда путује се дуже од десет часова, што је веома заморно. Посебно је тешка релација преко Тјентишта, где се током зимских месеци често дешавају и саобраћајни удеси.

Међутим, само изградњом пута кроз стару Херцеговину не би се решили проблеми тамошњег народа. Потребне су и инвестиције, које би се веома брзо исплатиле. На овом потезу су: Гатачко, Дабарско, Фатничко и надалеко познато Попово поље, погодна за узгој раног поврћа. Предели око Гацка и Невесиња су идеални за развој сточарства. Требињска вина су надалеко чувена. Пчеларство би могло да буде уносна грана привреде у овом крају (мед са херцеговачког вреска је прави лек). Не заборавимо да би и соколачко-романијска регија била окренута ка овом ауто-путу. Многа села у старој Херцеговини су изумрла. Прети опасност да мале вароши, као што су Вишеград, Фоча, Гацко, Соколац, Рогатица, Калиновик и Билећа нестану. Са Требињем би се догодило оно што се догодило са Конавлима, чији становници су се у прошлости покатоличили. Уколико се укине Виша гимназија у Билећи, како се из Бањалуке најављује, народ овог краја ће се ради школовања деце масовно исељавати.

Због свега реченог, Бањалука и Београд би требало да истрају на овом пројекту и да предузму друге мере које би допринеле да народ овог краја остане на својим огњиштима. Ако се ништа не предузме, стара Херцеговина ће опустети.

Милан К. Кукић,
Београд 


Коментари6
5241d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

alek
Imati autoput je lepo ali ovde je nerealno. Razmotrite umesto autoputa sa šest, put sa četri trake.
Marina Dabetic
Slazem se da treba mnogo toga urditi, obnoviti,izgraditi. Ali, toplo preporucujem da obidjete sto pre ovaj kraj- nije sve tako crno i puno se promenilo u odnosu na period od pre 4-5 godina. Obnovljeni su delom pogoni u Trebinju industrije alata, SwisLion ima svoju ozbiljnu proizvodnju u Trebinju. Turizam se ubrzano razvija. Obidjite obnovljene manastire, divne nove vinarije (ne samo velike nego i one privatne,manje), obidjite Grad sunca, muzeje Hercegovine gde se ljudi trude i uspevaju da otrgnu od zaborava bogatstvo kulture i istorije, obidjite nove restorane i hotele koji ce vam pruziti gostoprimstvo i nezaboravne utiske. Ako ostavimo politiku sa strane, Hercegovina je zemlja vrednih ljudi, prirodno mudrih i naucenih na surovu borbu za zivot u kamenu koji ih toliko muci, a koga oni obozavaju i ceznu za njim kad nisu tamo. Treba im pomoci, brzo cete ih zavoleti i zelecete da budete deo njihovog zivota.
Леон Давидович
Право решење за РС би била два пута, тај према Херцеговини и пут од границе Србије (Рача) до Новога Града. Тако би РС била у потпуности повезана путевима са Србијом. И железница десном обалом Саве од Милошевца до Бјељине повезала би железнички саобраћај РС са Србијом. ( Ако уопште у РС и имају шта превозити с ибзиром на привреду). Али ако погледамо шта све раде у РС онда видимо да су њихови главни планови како се повезати са Хрватском , а не са Србијом. Тако они имају у плану пут преко опустошених српских крајева од Бања Луке према Сплиту и сличне глупости.
Milosav Popadic
Ima pravo gospodin Jaksić. U svemu. Istočna Hercegovina je dugo zaboravljena. Uložene investicije bi se brzo isplatile. ALI NEMA INVESTICIJA BEZ SOLIDNO URAƉENIH PROJEKATA. A dobar projekt bi mogao da privuče i investitore iz EU i drugih zemalja. Imam na umu vinarstvo, vocarstvo, ljekovito bilje, poljoprivreda, pcelarstvo, stocarstvo, hidroenergija (navodim azbucnim redom, jer svaka od ovih grana ima veliki potencijal. Hercegovina jeste vrletna, ali i veoma pitoma.
Петаp Јакшић
Подржавам предлог,али прво треба реализовати пројекат_Високи хоризонти.Реч је о изградњи система хидроцентрала које би користиле воде слива Невесињског ,Гатачког и Дабарског поља,чиме би се добила значајна количина електро енергије.Остварена добит би се улагала у развој индустрије,занатства ,пољопривреде, и нарочито туризма.С обзиром да се ове године обележава 14о година Херцеговачко Босанског устанка потребно је у сарадњи СПЦ иРПЦ у Липовом долу, испод историјске Сливице на Његош планини ,подићи Манастир као залог вечног сећања на руског лекара који је водио лазарет у Липовом долу и Турунташу,а који би због пространих површина Saturea montane и производње лекова,на бази меда ,које је користио и овај руски лекар у лечењу болесних и рањених.Недалеко је и Кобиља глава на којој је погинуо и онај Албанац,турски капетан,чију је главу ,од устаника, откупио Вилијам Стилман,британски агент и номинални новинар "Тајма" и, из њему знаних разлога, однео на Хумболтов институт у Берлин.(1878.)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља