петак, 19.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:29

Само што су се скућили, вук им заклао козе

Анђела и Вера Јевтић из села Рајановце никада нису добиле новогодишње и божићне пакетиће
Аутор: Биљана Радомировићчетвртак, 11.01.2018. у 22:00
Породица Јевтић испред новосаграђене куће (Фото Б. Радомировић)

Рајановце, Косовска Каменица – Таман када су помислили да се њиховим бригама назире крај, пошто су се пре две године уселили у нову кућу, породицу Јевтић из села Рајановце задесиле су нове невоље.

Прво је Часлав, домаћин петочлане породице, једва преживео инфаркт који га је летос задесио у њиви. Спасавали су му живот лекари болнице у Лапљем Селу, да би му онда у Клиничко-болничком центру у Нишу уградили три стента. Опоравио се, али му је строго забрањено да ради тешке послове.

А невоља не иде сама – у децембру су им вукови заклали четири козе. У по бела дана, док су биле на ливади крај куће.

– Имамо краву која се скоро отелила па је не муземо. Немамо ни капи млека, а мала Вера, чим устане, тражи. Навикла је да дневно попије најмање два литра. Ето, преживех захваљујући лекарима, али ова невоља ће ме дотући – прича Часлав (53), некадашњи грађевински радник у фирмама по централној Србији, који се после рата вратио како му мајка не би била сама.

Отац му је на смрт претучен 2000. године, у штали у којој је ноћивао јер се плашио лопова. Дошли су му главе. Краве су украли. Часлав и Живка (79) ни дан-данас не могу да отерају жалост за оцем и мужем који је свирепо страдао. Убице никада нису откривене.

Непланирано смо се обрели код Јевтића. Од прве посете прошле су четири године. Чули су да смо у Косовском Поморављу, те није било начина да их икако одбијемо, да се не видимо, јер поновно руковање за њих је било прави начин да захвале „Политици” која им је помогла да добију нови кров над главом.

Захваљујући нама, а онда и бројним новинарима, људима добре воље из Србије, донаторима из далеке Аустралије, Чикага, Ванкувера, удружењима, компанијама... саграђена им је кућа. Са директором једне медијске куће из Београда су се и окумили. Много им је помогло и косовско Министарство за повратак и заједнице, на чијем је челу поново Далибор Јевтић. Живели су у кући, растресеној земљотресима, страхујући да ће кров сваког часа да им се свали на главу. Собе су им биле подупрте дирецима, а како би избегли најгоре, мала Анђела, која је тада имала две године, и Маријана, Часлављева жена, Албанка из Љеша код Скадра, спавале су у мемљивом подруму. Воду која би надолазила са првом кишом и отопљеним снегом избацивали су кофама.

Већ беше почео да стеже мраз кад пристигосмо у Рајановце. На надморској висини од 800 метара, стуштио се северац, брише. У селу, са око две стотине српске чељади, никог не сретосмо. На само је километар и по од Прилепца, родног места кнеза Лазара Хребељановића. На осмом од Косовске Каменице, општине којој припада по закону о локалној самоуправи државе Србије. А на неколико километара од Ранилуга, општине коју је установила самопроглашена косовска држава.

– Мене је болест у најгоре време задесила. Кад се копао кукуруз, кад се трава косила, кад из баште и њиве није требало да се излази. Претекох некако... Маријана и мајка успеле су нешто да ураде, али остали смо без сена, дрва сам платио да из моје шуме секу, довозе. Маријана је све сама, моторном тестером то изрезала на трупчиће, а онда цепала и слагала – једва чујно, али некако с посебним, „господским” акцентом прича Часлав, убледео у лицу.

Болест га сатрла, а још више немоћ и сазнање да било шта теже, бар за сада, не може да уради.

Маријана се беше зацрвенела у лицу. Цео дан је копала канал за воду, крампом ударала по мрзлој и утабаној земљи. У кухињи је од усељења немају. Касније чујемо – долазили мајстори.

– ’Ајде, Маријана, седи да видимо какав ти је притисак – притиснусмо Маријану, која се нећкала.

– Ма, није ми ништа. То, можда онако – на добром српском језику одговори Маријана и још више се запламти у лицу.

Једна је од десетак Албанки које су се удале у овај крај Космета. Дошла је из добростојеће породице.

Маријана је после много мука и бирократске процедуре добила здравствену књижицу. Али „дебело” је то платила. Изгубила је бебу јер је морала да иде у Албанију на прегледе. По киши, снегу, сунцу... одржавала је ризичну трудноћу. Ипак, и даље нема личну карту, а нема ни српско држављанство.

Јевтићи месечно приме 17.000 динара, што социјалне помоћи, што дечјег додатка. За лекове много дају.

Све време док је трајала гунгула са Маријаном двоипогодишња Вера се превртала по поду, изводила несташлуке. Анђела, чије су слике својевремено биле у свим новинама, још је била у школи. Иде у предшколско.

У углу собе окићена јелка. Код Анђеле и Вере Деда Мраз никада није долазио. Стизала је помоћ у одећи, обући, играчкама, али за Нову годину и Божић поклона није било.

Време је да кренемо. Поново се потеже прича о козама. И о трактору, о прикључцима. Да не плаћају да им се поору њиве и покосе ливаде. А много пута им је обећаван. Имају Јевтићи пет хектара земље. Два су под шумом.

Да не чује Часлав, „да се не љути”, Маријана кришом шапуће да јој недостају плакари за „висећу кујну”. Смејемо се, климамо главом, разумеле смо се.


Коментари2
7d61b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zagorka
Kakva divna reportaza,iz samog srca zivota,istinita zivotna prica.Nadam se da ce biti i podsticajna.
Petar Lovac
A zar niste znali da i vuk mora da jede.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља