четвртак, 26.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:03

Свођење животних рачуна Лазе Костића

Најновијим открићима правног историчара др Жике Бујуклића учињен је значајан искорак у сагледавању правничких домета Лазе Костића и отворен пут ка бољем упознавању и те стране његове стваралачке личности
Аутор: Александра Петровићчетвртак, 11.01.2018. у 22:00
Студенти Правног факултета се баве и доприносом Лазе Костића науци (Фото Лична архива)

Једни хоће да ме замонаше, а други да ме жене, написао је Лаза Костић у манастиру Крушедол, пре него што се, ипак, оженио Јулком Паланачки и настанио у Сомбору, али у кући није могао мирно да пише и преводи због сталних приговарања своје таште, па се убрзо вратио у манастир.

„Рано је јутро. Свак за својим послом. Већ је и мој стари браца Лаза прелистао пошту где се завукао у своју одају, гдје од јутра до мрака преводи римске Пандекте, а помало и свог старог љубимца Шекспира. Велики постови посте се најстроже... Настојатељ (Змејановић) предњачи у томе као и у свачем... Ни за браца-Лазу нема изузетака; пости он са братством сваки пост, па богме и онај најстрожији страсне недеље о самом хлебу и води, затијем се и причести... Крушедол стиче заслуга за српску књижевност, што тако лијепо прима и пази њеног најгенијалнијег представника.”

Шта су „Пандекте“
Грчки назив „Пандекте” (од pan – све и dekomai – обухватити, садржати) означава „књигу која садржи све”, енциклопедију, чији је латински пандан назив „Digesta” (од digere – средити) и означава дело општег, енциклопедијског карактера, у коме је одређена материја сређена, доведена у ред. У шестом веку овако се називао монументални зборник римског приватног права (од 50 књига), састављен у Константинопољу по налогу цара Јустинијана. „Пандекта” (Digesta) садрже фрагменте из дела најзначајнијих римских правника из периода Царства и чине део шире обимне правне кодификације, назване у средњем веку Corpus iuris civilis (Зборник цивилног права), објашњава др Жика Бујуклић.Исти назив користио се много касније у сасвим другачијем значењу. Наиме, током средњовековне „рецепције” римског права, односно његове поновне примене у пракси, римско право се мешало са тадашњим феудалним и канонским правом, формирајући тзв. опште право (ius commune). Ради лакшег изучавања садржине Јустинијанових „Пандекти” и његове примене у судској пракси, на европским универзитетима су настајали уџбеници који су ту материју обрађивали, систематизовали и служили студентима за стицање правничког образовања. Они су се такође називали „Пандекте” (по кодексу који обрађују), а право које су обрађивали добија назив „пандектно право”. Дело Хајнриха Дернбурга управо је један од таквих универзитетских уџбеника.

Тако је Иван Васин Поповић о Костићевом боравку у Крушедолу оставио путописни запис, објављен у сарајевском књижевном часопису „Нада” из 1896. године.

Професор Жика Бујуклић каже да то више није онај плаховити Лаза из студентских дана, који 1864. године једном свом пријатељу из Пеште пише: „У суботу сам полагао суплеторију из каноникума. Сад само мене бирајте на сабор, ако хоћете да утучете калуђере.”

– У позним годинама Костић доживљава духовну трансформацију: разочарао се у националне идеале своје генерације, напустио напредне либералне идеје, окренуо се и против самог Милетића – што га потпуно одваја од некадашњих сабораца и приближава клерикалним струјама војвођанских Срба, окупљених око цркве. Свакако да је и то био један од разлога његове непопуларности и оспоравања у последњем периоду живота. Додуше, и пре тога је, тек после много политичког надгорњавања, био укључен у рад Српског ученог друштва (1883), а редовни члан Српске краљевске академије постаје тек пред смрт 1909. године. Приступну беседу није ни одржао, јер је следеће године преминуо у једном бечком санаторијуму – каже др Бујуклић.

Велики песник сахрањен је на сомборском гробљу, где му је првак либерала у Угарској Михаило Полит Десанчић одржао дирљив говор. Неколико година пред смрт, Лаза Костић губи своје најмилије пријатеље: 1908. умире Валтазар Богишић и трагично гине Симо Матавуљ, а следеће године губи своју животну сапутницу Јулку Паланачки, која му је била увек одана, чак и кад то није заслуживао.

– У тим последњим годинама песник пише тајни дневник на француском језику, како не би био лако доступан свакоме, и ту „закопава” своју најдубљу интиму, често пуну еротског набоја – каже професор.

Затим открива да је велики део текста из тајног дневника Лазе Костића спалио доктор Радивој Симоновић, блиски Лазин пријатељ из сомборских дана, желећи да заштити несрећног поету од осуде будућих нараштаја, како се не би нашао „какав жутокљунац ситничар, који не види једру шуму него само труло лишће и труле суве гранчице па то описује, да покаже како је он велик и паметан”, наставља др Бујуклић.

– Из Кашаниновог превода преосталих записа упознајемо Лазу Костића који све мање живи „међу јавом”, а далеко више у сновима, у којима се сусреће са визијом преминуле Ленке Дунђерски – и управо из те фантазмагорије изродила се најлепша песма српске љубавне лирике „Santa Maria della Salute” – каже др Бујуклић.

Још док је био у манастиру, написао је прве стихове посвећене Ленки – „Госпођици Л. Д.”, из којих се јасно види песниково осећање недостојности да буде просац савршене лепоте. Приложио је песму у Ленкин споменар, дрвену кутију са осликаним ружама на поклопцу. Тек у позној јесени Лазиног живота ова песма добиће свој коначни облик, а лик несрећне девојке поредиће са чедном узвишеношћу Богородице: „Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор...”.

Ова песма временом ће постати симбол целокупне Костићеве поетике, мада је написао још око 150 лирских и двадесетак епских песама, балада и романси, каже др Жика Бујуклић.

Истиче да чак и овај сумарни преглед животног „сочињенија” Лазе Костића показује колико је широк био распон његових интересовања, са колико је интелектуалне радозналости приступао свему чега би се латио.

– Доживео је оштре критике из пера бардова српске културе, попут Јована Скерлића и Богдана Поповића. Као што ни он није имао дипломатског такта у критици својих савременика (Јована Јовановића Змаја, Бранка Радичевића), тако се и на њега обрушила канонада грубог омаловажавања свега што је написао – каже професор. У томе је предњачио већ његов савременик Љубомир Недић, угледни књижевни критичар. Костић је за Недића био „само један извештачен особењак који се усиљавао да буде оригиналан мислилац и велики језикословац – а, у ствари, место оригиналних мисли имао само чудњачке асоцијације, и уместо творачке снаге израза само наказне неологизме”.

Деценије ће протећи пре него ће се изменити овакав крајње негативан однос књижевне критике према Костићевом стваралаштву, као што је требало дуго времена и да се његов филозовско-естетски допринос изнова процени – каже наш саговорник.

Када је реч о правничким дометима Лазе Костића, ситуација је савим другачија. До сада, нажалост, нису ни постојала темељна проучавања на којима би се заснивале научно релевантне оцене о његовом доприносу на том пољу.

Најновијим открићима др Жике Бујуклића, професора Правног факултета Универзитета у Београду, учињен је значајан искорак у том правцу и отворен пут ка реалнијем сагледавању и те стране стваралачке личности Лазе Костића. Пут ка новим сазнањима о великом песнику отворила је Костићева дисертациона диплома са Краљевског универзитета у Пешти, у којој је професор Бујуклић открио до сада непознату чињеницу – да је песник докторирао на законодавству цара Душана. Тако је Костићева одбрана дисертације из 1866. године доспела на прву страну „Политике” после 152 године.


Коментари2
1d8cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
СКЕРЛИЋ ЈЕ ПРЕДЛАГАО ПРВИ ДА СРБИ ЗАМЕНЕ СВОЈЕ ПИСМО Какав Скерлић!? Он је први у освит Првог светског рата (1913) у коме је у Србији у току окупације, први пут Србима у Србији забрањена њихова ћирилица и, уместо ње, наређена хрватска абецеда) предложио да се Срби одрекну своје ћирилице и пређу на хрватско писмо, а да Хрвати пређу на екавицу зарад очекиваног југословенства и "братства-јединства". Последица тога је била да Хрвати сачувају ијекавицу, а Србима је српска азбука сведена до данас на статистичку грешку (ни 10-ак процената).
Петар,Загреб.
Поштованој госпођи Александри Петровић и Политици хвала на овом кратком серијалу о нашем великом поети Лази Костићу. На крају мук.Нема коментара.Све сте испричали о једном о великом човјеку. Молим још оваквих текстова.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља