недеља, 15.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:56

Амерички поп-арт у Кући легата

Пред публиком око 100 радова Ендија Ворхола, Роја Лихтенштајна, Роберта Раушенберга, Џона Чемберлена, Џејмса Розенквиста и Тома Веселмана
Аутор: Марија Ђорђевићчетвртак, 11.01.2018. у 22:00
Том Веселман, Big bedroom blonde

Колекција графика најчувенијих америчких представника Поп-арта – Ендија Ворхола, Роја Лихтенштајна, Роберта Раушенберга, Џона Чемберлена, Џејмса Розенквиста и Тома Веселмана, биће представљена домаћој публици у оквиру изложбе „Амерички поп-арт,” од вечерас  у 19 часова у београдској Кући легата (Кнез Михаилова 46). Дела икона америчког поп-арта су репрезентативни и препознатљиви радови настали у периоду од шездесетих година прошлог века, када су поп-артисти достигли врхунац уметничког изражавања, па све до радова из прве деценије 21. века. Изложбу ће, како је најављено, отворити господин Кајл Скот, амбасадор САД у Србији, а о делима ће говорити Уна Поповић, кустоскиња Музеја савремене уметности у Београду.

Поставку изложбе чини више од сто оригиналних радова различитих техника који су у власништву галерије Висконти фајн арт основане у Милану 1973. са представништвом у Љубљани. 

Када кажемо поп-арт, прва асоцијација је Енди Ворхол кога су и критичари и публика с правом називали принцем поп-арт сцене.

– Међутим, већ почетком педесетих година 20. века покрет поп-арта и раскид са традицијом до тада класичних канона сликарства као и апстрактног експресионизма четрдесетих, створила је група британских уметника и критичара која се називала Група независних (The Indipendent Group). Послератне године и дивљење америчком начину живота, популарној култури, конзумеризму, рекламама и филму, који су тада били у успону, довели су до радикалних промена у уметничком стваралаштву тог доба.

Сликари Едуардо Паолоци и Ричард Хамилтон најзначајнији су уметници новог уметничког британског покрета. Хамилтонов колаж са необично дугим и забавним називом „Али шта је то што данашњи дом чини тако различитим, тако допадљивим? („Just what is it that makes today's homes so different, so appealing? ”) из 1956. године сматра се првим радом поп-арта, пише историчарка уметности Жива Шкодлар Вујић.

Она напомиње да су се у Њујорку нашли изузетни ствараоци који су радили независно један од другога, али су потекли из сличних животних услова: Рој Лихтенштајн, који је дизајнер и воли да ствара своје слике као да су стрипови; Џејмс Розенквист, који је радио на рекламама и билбордима, те слика слободним стилом помало политичке поруке против вијетнамског рата, Том Веселман,
 који зарађује као илустратор и црта стрипове, а у сликама женских актова огромних формата јарких боја и дрско руши сексуалне табуе, Џон Чемберлен, скулптор, који прави скулптуре од аутомобилског отпада; Енди Ворхол, који црта врло успешне рекламе за ципеле, први је насликао увеличане, најпростије предмете из свог окружења, те портрете америчких звезда и јавних личности, у серијама.

„Ново виђење уметности наговештава се већ у раним радовима Џаспера Џонса (слике Застава, Мета, Бројеви у боји), те асамблажима („Combines”) Роберта Раушенберга које саставља скупљајући случајно пронађене отпатке, а бави се и перформансима, те фотографијом.

Упркос неким критичарима који су сматрали поп-арт баналним и негирали његову уметничку вредност, поп-арт је последњи компактни, знаcчајни покрет у уметности 20. века који је револуционарно преокренуо ток савремене уметности и удахнуо му нову свежину”, пише Жива Шкодлар Вујић.

Изложба „Амерички поп-арт” трајаће до 12. марта.


Коментари4
41bc6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Živorad
Pa samo im je još to ostalo da truju omladinu kaubojskim glupostima. Mislim da bi jedan od oblika " podrške " takvoj anti umetnosti bilo da se ulaz na toj izložbi upotrebi kao javni WC. Bar neka takva umetnost bude kompatibilna sa materijalom WC-a.
TAKO JE !
To Vam je „ UMETNOST“ , dragi prijatelju, isto toliko koliko njihov narod „ ima tradicije“ obzirom da su na taj kontinent stgli putem raznoraznih deportacija - iz Evrope! ( Pa , u kaznene kolonije, naravno!)
dr Slobodan Devic
Ako je ovo umetnost onda sam ja Marko Kraljevic - sramota ...
kustoskinja
dokle taj muski sovinizam? zena je kustos ko i svaki drugi…

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља