уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:13

Дуга традиција узгоја винове лозе у Неготинској Крајини

субота, 13.01.2018. у 08:00
Указ краља Александра Првог Обреновића

Гајење винове лозе и производња вина у Србији потичу од времена старих Римљана, и владавине Марка Аурелија Проба (275–282). Са Фрушке горе, где су посађени први чокоти, гајење винове лозе се проширило до Смедерева, а одатле, пратећи реку Дунав, и до Неготинске Крајине. Као један од доказа да је гајење винове лозе почело у то доба сведочи и пронађена мермерна плоча из тог времена са рељефом Либера и Либере, римских божанстава вина, плодности и слободе, у близини Кладова. Први писани документ у ком се помиње производња вина у Неготину датира из 1530. године.

У време док је филоксера харала виноградима Француске, седамдесетих година 19. века, Неготинска Крајина је своја вина извозила у Француску, Аустроугарску, Немачку и Русију, јер је домаћа лоза узгајана на живом песку уз обале Дунава одолела филоксери. Аустроугарска је до 1911. имала свој конзулат преко кога је трговала крајинским винима. Вина су се извозила бродовима преко луке у Радујевцу на Дунаву. Прва виноградарска задруга у Неготину основана је 1890. године. Крајем 19. века, Неготинска Крајина је имала највеће површине засађене виновом лозом у Србији.

У виноградима Неготинске Крајине налазе се аутохтоне и интернационалне сорте винове лозе. Захваљујући великом броју сунчаних дана, овај рејон је посебно погодан за позне сорте. Од аутохтоних сорти, у Неготинској Крајини се још у старим засадима винограда могу пронаћи чокоти зачинка, багрине, вранца и црне тамјанике. Међутим, идентитет овог рејона су и интернационалне сорте – гаме и каберне совињон. Сматра се да рејон Неготинске Крајине има идеалне услове да каберне совињон „покаже своје најбоље карактеристике”.

Указом краља Александра Првог Обреновића, 1891. године основана је Школа за винодеље и воћарство у Букову. Винодељско-ратарска школа је основана на земљишту закупљеном од манастира Буково. Предлог за оснивање школе дали су крајински виноградари. Буково није случајно одабрано као локација за школу, јер је то био центар крајинског виногорја. Чувена школа у Букову била је и остала захваљујући винарији која је њен есенцијални део, и винима међу којима се истиче тамјаника.

Јован Поповић


Коментари1
d40f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... bas lep tekst,kako treba ... samo da podsetimo i na druge za dobra vina zahvalne krajeve ... Zupsko,Oplenacko,Toplicko,Vrsacko,Fruskogorsko vinogorje,Velika Hoca,Orahovac,padine oko sve tri Morave ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља