недеља, 21.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:04
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА

Питома варош на обали Тисе

Нови Бечеј, градић чија је судбина везана за реку, постоји од 11. века, а поноси се дворцем „Фантаст”, резерватом „Старо Копово”, Бисерним острвом и – необичним инсектом
Аутор: Мирослав Стефановићпетак, 12.01.2018. у 15:15
(Фотографије М. Стефановић и Архива Новог Бечеја)

Китњасте, старе банатске куће са великим, изрезбареним капијама и необичним прозорима. Јутро на реци доноси свежину, а из неког од кафића на обали чује се добро позната песма „Чамац плови сам по Тиси...” У Новом Бечеју смо, варошици са око 13.000 становника, симпатичној и ушушканој на обали Тисе. Шта би она без реке? Ту слику њени становници не могу да замисле јер од кад постоји место, а то је од 11. века, ова река је баш туда текла.

У старим летописима се помиње и стара скела која је деценијама с једне на другу обалу превозила људе, запрежна кола, стоку, храну, војнике, жандаре, шпијуне, сецикесе и ко зна кога још, а која је радила све до 20. века. Поносан је овај градић на Тису, али и на многе познате људе који су у њему рођени. Тако су крштенице са местом рођења у Новом Бечеју понели српски хоровођа и композитор Јосиф Маринковић, кошаркашка легенда Ранко Жеравица (рођен је у Новом Милошеву, насељу које припада Новом Бечеју), Дубравка Нешовић, врхунски интерпретатор староградских песама и романси...

Дворац у равници

Овим местом треба обавезно прошетати, загледати ушорене куће... Ако сте већ у овом крају, сви ће вам препоручити да посетите дворац „Фантаст” и да уживате у његовом амбијенту. Овај замак у равници удаљен је од Новог Бечеја 14 километара (од Београда 135, а од Новог Сада 60 км), а саградио га је чувени војвођански велепоседник Богдан Дунђерски.

О дворцу се мање-више све зна, али није наодмет поновити да се простире на 60 хектара, да има ергелу, капелу, у којој је сахрањен Богдан Дунђерски, мали каштел и парк. Иконостас у капели је дело познатог сликара Уроша Предића, доброг пријатеља Дунђерских. Са врха куле пуца поглед на војвођанску равницу, и то је један од многобројних лепих тренутака који ће вам сигурно остати у сећању ако дођете у посету овом здању и његовим љубазним домаћинима.

Купалиште и шеталиште уз Тису

Једно друго одредиште у овом крају такође завређује пажњу. То је „Старо Копово”, специјални резерват ретких птица, биљака и животиња, који заузима око 976 хектара. Стручњаци тврде да је реч о последњој очуваној бари на слатинама Војводине. У давна времена Тиса је често мењала ток, плавећи равницу, тако да Старо Копово представља један од прастарих речних меандара. Оно је и велико станиште птица, па у пролеће и јесен, кад почне њихова сеоба, овде буде и до 15.000 сивих ждралова, 20.000 различитих врста патака и више од 5.000 гусака. Они који здушно брину о очувању природе одавно су једногласни да је „Старо Копово” велико међународно станиште птица, и зато је на листи мочварних станишта од посебног значаја.

Кеј центар збивања

Новобечејци воле Тису, поштују је, она им је центар збивања, такорећи центар града. Због тога што улажу у њено уређење и приобаље, имају изузетно леп кеј. И село Кумане, код Старог храста, које припада овој општини, излази на Тису.

Кад је гост био Ричард Лавље Срце
На Тиси, код Новог Милошева, постоје рушевине Арача, бенедиктинске опатије у којој је наводно боравио и чувени Ричард Лавље Срце. Базилика је подигнута око 1230. године и некад је била монументално здање. Око 1280. године је порушена и опљачкана, али је по налогу краљице Јелисавете Анжујске обновљена 1370. од када, по свему судећи, потиче и готички торањ који је очуван до данас. Деспот Стефан Лазаревић је Арачу добио у посед око 1417. године. Овде има посла и за археологе који истражују праисторијска насеља. Земља око Арача је тако уздигнута да је нису плавили Тиса и околне мочваре.

Имају чиме да се поносе Новобечејци: не оскудевају у добрим кафићима и ресторанима, банатским специјалитетима, умеју да спреме добру рибљу чорбу, штрудле с маком, шунку и друге ђаконије. Ипак, на једну манифестацију су посебно поносни: зове се „Тиса, река љубави”, а одржава се средином јуна, у време цветања Тисе.

– На обали реке многобројни љубитељи романтике окупљају се да провере легенду по којој се испуњавају љубавне жеље свима који у Тису пусте запаљену свећицу на лицидерском срцу – препричава нам те прелепе тренутке Невена Суботић из организационог одбора овог више него занимљивог окупљања романтичара и заљубљених. –Тада дође на хиљаде људи, а било је и младих који су се баш овде срели, заволели и венчали.

Шта је цветање Тисе? Мрежокрилни инсект под називом „Тиски цвет”, који припада врсти водених цветова, три године живи у муљу, и средином јуна излази на површину реке. Живи само неколико сати, а за то време обави љубавни лет да би продужио врсту. С првим сутоном пада на површину реке, завршавајући живот. Овај природни феномен се, осим на Тиси, догађа једино на кинеској реци Јанг Цек Јанг.

Детаљ са шеталишта уз Тису

– Сви који су видели овај призор тврде да такви тренуци остају у вечном сећању – с радошћу тврди наша саговорница. – После пуштања свећица, посетиоци су у прилици да посматрају игру ватре и воде.

Кад Тиса цвета, љубав и срећа те чекају, тврде Новобечејци, тумачећи легенду по којој се у време ретког природног феномена цветања реке испуњавају љубавне жеље.

Због близине Тисе и канала ДТД, Нови Бечеј има услове за риболов. Стижу овде бродови, омање јахте, чамци, долазе у овај крај и ловци.

Порок Лазара Дунђерског

Домаћини ће вам препоручити да посетите и дворац „Соколац”, у близини села Кумане. Саградио га је Лазар Дунђерски у последњим деценијама 19. века, а у мираз га је добила његова ћерка Емилија. Читаво имање се звало „Велики салаш”, а дворац је 2001. године проглашен за споменик културе. Према предању, па и неким писаним документима, Лазар Дунђерски је за порок имао коцку, тако да је једном приликом изгубио дворац и имање. Онај који га је на картама добио понудио му је да поврати изгубљено тако што ће, пуцњем из пиштоља, погодити јабуку која ће стајати на глави његове жене. Био је то велики ризик – да изгуби имање и супругу. Али, прихватио је изазов. Нанишанио је, задржао дах, опалио и погодио јабуку на глави своје супруге. Кажу да је она била бледа да блеђа не може. А, како и не би. Лазар је повратио имање и дворац „Соколац”.

Идиличну слику кад Сунце залази над Тисом ретко ко пропушта а да не овековечи снимком на мобилном телефону. Док мрак лагано осваја улице Новог Бечеја, банатском равницом се шири спокој, и те како неопходан за наредни дан.

 


Коментари2
03cc0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Топалов
"а поноси се дворцем „Фантаст”, резерватом „Старо Копово”," нацифра писац, који је, изгледа, "нешто начуо", а, сумњам да је тамо био!!!??? Није све баш тако, на жалост! "ФАНТАСТ" се налази близу другог Бечеја, "с оне стране" Тисе, а, није "СТАРО", него, специјални резерват природе "СЛАНО КОПОВО", недалеко од пута за Ново Милошево, 1,5-2 км од Н. Бечеја, десно, са кога се виде и развалине напуштене АРАЧЕ, некада једне од 4 најважније цркве у Угарској, која је ИСТОЧНО од резевата, значи, још даље од Тисе, а не "На Тиси, код Новог Милошева, постоје рушевине Арача," како је написано, на жалост!!! И не "АРАЧА", већ "рушевине АРАЧЕ"!!! "Деспот Стефан Лазаревић је Арачу добио у посед око 1417. године", још пише, али у уговору са дародавцем, Краљем Жигмундом пише, "да ако не буде имао наследника, треба да врати и Нандорфехервар-Београд"!!!Није имао наследника, после 1427. када је умро, али Ђ. Бранковић није испунио услове уговора! Поздрав из Баната!
Petar Preradov
Текст о Новом Бечеју је одличан, и ја као Банаћанин сам поносан на оно што је написано у овој причи. То о Старом и Сланом Хопову је чист лапсус. Маните се тога да ли је Арача или Араче и коме припада дворац Фантаст, јер припада једном и другом Бечеју и нашој Војводини. Види се да је писац био тамо, да ништа није "нацифрао", већ је емотивно написао текст, што се види и по опису ове вароши, посебно њених ресторана, улица и људи.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља