понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 15.01.2018. у 14:24 Александар Тодоровић
ЛАВИРИНТИ ИНТЕРНЕТА

Људски мозак као најбржи суперрачунар

Када би наша „сива маса” била компјутер, десет пута брже би обрађивала информације од тренутно најбржег рачунара на свету
(Фото Пиксабеј)

Вероватно сте досад више пута чули да је на Земљи најбржи људски ум. Довољан је делић секунде да замислите и већ ћете „бити” на другом крају света. Док замишљате неки егзотичан део света, информација се неуронима у мозгу преноси брзином од око 430 километара на сат. Осим тога, енергија која се скупља у нашем мозгу довољна је да упали сијалицу, преносе медији. Са готово 100 милијарди неурона и 40.000 међусобних веза званих синапсе, сваки човек мисли на јединствен начин. Можемо да закључимо да би наши мозгови, када би били компјутери, били способни да изводе један квинтилион (милијарду милијарди) операција у секунди. А то је десет пута брже од тренутно најбржег суперкомпјутера на свету.

Године 2009. стручњак из компаније „Циско” рекао је да ће 2020. године бити довољно 1.000 долара да се купи рачунар чија ће брзина обраде података бити у рангу људског мозга. Може се рећи да није много погрешио.

У историји суперрачунара, 1985. године најбржи компјутер на свету звао се „Креј 2” и могао је да обради 1,9 милијарди операција у секунди. Иако та брзина делује импозантно, треба рећи да је данашњи просечни мобилни телефон знатно бржи од њега. Некадашњи гломазни суперкомпјутер тридесет година касније може да стане у џеп, а његова брзина у међувремену знатно је порасла с обзиром на то да се данас брзине знатно повећавају сваких неколико месеци.

Светска листа 500 најбржих рачунара ажурира се два пута годишње. Као што смо писали, у новембру је титулу најбржег добио кинески рачунар назван „Sunway TaihuLight”. Његова способност јесте обрада 93 квадрилиона операција у секунди, односно 93 петафлопса. Користи се за предвиђање временских прилика, али и за прављење 3-де мапе свемира и др. Осим што користи велику количину енергије, заузима и велики простор који се простире на хиљаде квадратних метара.

Компанија „Креј инк”, која тренутно поседује најбржи суперрачунар у САД (назван „Титан”), каже да од разних организација годишње прима на хиљаде предлога за сарадњу, али да их сведе на свега 40 или 50 на којима почну да раде.

Њихова примена највише се користи у развоју вештачке интелигенције, истраживању свемира и биотехнологији, посебно у прецизној медицини (медицина која се заснива на посебној пажњи коју добија сваки пацијент како би терапија била бржа и делотворнија).

Рачунари су сваке године све бржи, али се још није стигло до лимита у развоју компјутера. То је индустрија која ће, у симбиози са развојем технологије, наставити да расте до неслућених размера. Други разлог за нагли развој суперрачунара јесте и ривалство међу земљама, поготово између Кине и САД. Тренутно Кина доминира, а у саопштењима обе земље најављује се развој и пуштање у рад још бржих суперрачунара.

Подсећамо да САД ове године планирају да пусте у рад рачунар брзине 200 петафлопса, док је циљ Кине да 2020. године развије „егзаскејл” компјутер брзине 1 егзафлоп (1 квинтилион података односно, 1.000 петафлопса). Укратко речено, то је брзина којом, како се процењује, људски мозак може да обрађује податке. Овај рачунар, када буде био направљен, неће сигурно коштати 1.000 долара, као што је 2009. предвиђао стручњак из „Циска”. Али не треба заборавити да је најбржи суперрачунар из 2009. године, ако га поредимо са тренутним најјачим рачунаром из Кине, поседовао јачину од свега два одсто. Што значи да је за осам година брзина обраде података порасла за 5.000 одсто.

Како преносе медији, предвиђа се да ће улагање у развој суперрачунара до 2022. године достићи 33 милијарде долара.

Коментари1
5ee6a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad Drag.
Nama bi dobro došao jedan takav računar.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља