уторак, 17.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:32

Мектић: Албанија не зауставља мигранте

Министар безбедности БиХ сматра да би агенција за заштиту спољних граница ЕУ требало да распореди људе на границу Албаније и Црне Горе
Аутор: Д. Станишићпетак, 12.01.2018. у 22:00
(Фото Д. Жарковић)

Од нашег дописника
Сарајево – Босна и Херцеговина, као и остале земље региона, има великих проблема са илегалним мигрантима који, након што је поново активирана мигрантска рута преко западног Балкана, у све већем броју покушавају да се преко њене територије домогну Хрватске, а тиме и ЕУ. На то указују и званичне информације према којима је број илегалних миграната откривених и приведених на територији БиХ лане, у поређењу са бројем из претходне године, повећан за око 400 одсто.

У надлежним институцијама БиХ кажу да је ситуација прилично озбиљна и да се „једва носе” са драстично повећаним приливом миграната, за које више не могу обезбедити ни смештај, јер су сви постојећи објекти већ попуњени.

​Хиљаде заглављене на балканској рути
Помоћница министра у Министарству за људска права и избеглице БиХ Салиха Ђудерија изјавила је у среду новинарима у Сарајеву како је отворено питање колико ће се дуго на досадашњи начин моћи контролисати мигрантска криза.
Она је алудирала на чињеницу да су хиљаде миграната „заглављене” на такозваној балканској рути која је требало да их одведе до Европске уније, а огроман број таквих особа је у Србији па они у све већем броју покушавају и преко БиХ кренути даље, при чему им је прво одредиште Хрватска.
„Овај проблем на неки начин држимо под контролом, но нисмо у целости задовољни и питање је колико ће то трајати”, казала је Ђудерија на конференцији за новинаре поводом обележавања 18. октобра као међународног дана борбе против трговине људима.

„Ми још увек ситуацију држимо под контролом, предузимамо све што је у нашој могућности, али проблем је ескалирао до те мере да смо на самој граници попуњености наших капацитета”, рекао је за „Политику” министар безбедности БиХ Драган Мектић.

Недавно је и Гранична полиције БиХ саопштила да је у последњих неколико месеци број илегалних прелазака интензивиран, првенствено, из правца Црне Горе. У ту земљу мигранти долазе из Албаније с надом да ће им територија БиХ послужити као транзитно подручје на путу према земљама ЕУ. Реч је о мигрантима из Алжира, Пакистана, Марока, Либије, Авганистана, Ирана… У 2017. години граничари су, у покушају уласка у БиХ, открили више од 750 држављана земаља високог миграцијског ризика, међу које спадају и поменуте земље.

Кључни проблем због којег се БиХ нашла у незавидној ситуацији министар Мектић препознаје у „пропусности границе” између Албаније и Црне Горе, јер Албанци, како он каже, ништа не предузимају на пресецању „ланца” илегалних миграната, него их „прећутно пропуштају”. О томе је разговарано и на састанцима одржаним на регионалном нивоу.

„Решење треба тражити на граници између Албаније и Црне Горе или чак Албаније и Грчке, јер кад мигранти већ уђу на простор западног Балкана, то постаје озбиљан проблем”, истиче Мектић.

Он напомиње да није нарочито задовољан ни тренутним нивоом регионалне сарадње, јер сматра да она није „искрена”, као ни односом према споразумима о реадмисији, који „не функционишу до краја”.

Министар безбедности БиХ сматра да помоћ за решавање проблема са мигрантима треба затражити и од Фронтекса, агенције за заштиту спољних граница ЕУ.

„Треба да тој агенцији упутимо заједничко писмо у коме ћемо затражити да она ангажује један број европских полицајаца на граници између Албаније и Црне Горе, јер сигуран сам да би они, заједно са нашим полицајцима, натерали Албанце да раде посао како треба”, каже Мектић.

Он приоритет даје и сузбијању организованог кријумчарења миграната преко територије БиХ. Наводи да БиХ одавно ради на пресецању таквих канала и најављује скоро хапшење одређеног броја кријумчара.


Коментари0
efba6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља