недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51
ПОЛИТИКА САЗНАЈЕ

Србија би 40 милиона долара да отплати на рате

Почели званични преговори владине комисије и грчког „Митилинеоса”
Аутор: Аница Телесковићпетак, 12.01.2018. у 22:00
Уговор са грчком компанијом, који РТБ „Бор” није испоштовао, потписан је пре 20 година (Фото Танјуг)

Влада Србије формирала је пре десетак дана комисију за преговоре са грчком компанијом „Митилинеос”, коју чине министар привреде Горан Кнежевић, министар енергетике Александар Антић и представници Министарства финансија, сазнаје „Политика”. С обзиром на то да је одлука Међународног арбитражног суда из Женеве, према којој наша земља овој грчкој компанији на име одштете мора да плати око 40 милиона долара, извршна и да на њу нема права жалбе, представници српских власти јуче су и званично почели преговоре о динамици отплате овог дуга. Реч је о уговору о преради бакра, који је РТБ „Бор” са овом грчком компанијом потписао још за време власти Слободана Милошевића, а који никада није испуњен.

Како каже наш извор из Владе Србије, јуче је одржан први састанак комисије за преговоре са адвокатима грчког „Митилинеоса”. Крајем следеће недеље очекује се да се представници ове грчке компаније са представницима српских власти договоре о плану отплате овог дуга.

Влади је 5. јануара ове године стигао допис у коме компанија „Митилинеос” подсећа Србију на неизмирене обавезе.

Осим тога, властима се ставља до знања да сваки дан неизвршења ове одлуке кошта скоро 3.000 долара. Од ступања на снагу одлуке арбитражног суда (19. октобра 2017. године) до данас Србија је, на име камата, дужна више од 200.000 долара, пише БИРН.

Да овакав сценарио ипак може да се догоди током ове године министар финансија Душан Вујовић предвидео је у другом документу, иако у буџету на расходној страни експлицитно није навео овај трошак. Да женевска пресуда ипак представља фискални ризик види се из Фискалне стратегије за период од 2018. до 2020. године. Реч је пратећем документу који је влада усвојила уз буџет.

Управо ова одштета један је од ризика које министар финансија Душан Вујовић спомиње у овом документу.

У овом документу пише и да „пресуда још није правоснажна, па потенцијални расход по овом основу није укључен у фискални оквир”.

Ипак, адвокати из београдске канцеларије БДК, који су у овом спору заступали „Митилинеос”, истицали су још прошлог лета како је одлука Међународног арбитражног трибунала из Женеве коначна и обавезујућа.

Из буџета за 2018. годину може да се види и да су издаци за накнаде, казне и пенале већи него прошле године и да износе 20 милијарди динара, што може да значи да је Министарство финансија индиректно резервисало обавезе за ово обештећење.

У Фискалном савету, приликом анализе буџета за ову годину, истакли су да би можда требало размотрити сценарио по коме би се део обавеза према „Митилинеосу” пренео на РТБ „Бор”.

Сарадња „Митилинеоса” и РТБ „Бор” почела је још 1996. године, али је због спољног зида санкција формализована две године касније. У просторијама Југобанке АД тако је 19. фебруара 1998. године потписан уговор о вишегодишњој пословној сарадњи ове две корпорације. Грчка компанија обавезала се да ће испоручивати РТБ „Бор” 100.000 тона концентрата руде за прераду и око 3,5 тона цинка неопходног у процесу борске производње, писао је наш лист. „РТБ ’Бор’ ће грчком партнеру, са којим већ има вишегодишњу успешну сарадњу, испоручивати од 1.500 до 1.600 тона бакра и производа на бази бакра месечно”. Управо овај део уговора компанија није испоштовала и испорука од 4.000 тона прерађеног бакра никада није стигла у „Митилинеос”.

После демократских промена власник ове грчке фирме два пута је боравио у Бору. Чак се и спомињало да је та фирма заинтересована за приватизацију РТБ-а.

Међутим, када је 2004. године уредбом Владе Србије (у време власти Војислава Коштунице) почело реструктурирање РТБ „Бор”, грчки „Митилинеос” није могао да наплати своја потраживања, јер је РТБ „Бор” био заштићен од принудне наплате.

Та заштита трајала је све до маја 2016. године, када је за РТБ „Бор” скинута заштита од принудне наплате. „Митилинеос” у међувремену није седео скрштених руку. Грчка фирма је 2005. године пред Међународним арбитражним трибуналом у Женеви тужила Србију.

Професор Правног факултета Мирко Васиљевић, који је био арбитар у овом спору, каже да је основ за одговорност Србије билатерални споразум између Србије и Грчке о заштити страних инвестиција.

– Овим документом Србија се обавезала да својим правним актима неће повредити грчке инвестиције. Изменама законских прописа и увођењем реструктурирања спречено је извршење, па „Митилинеос” није могао да наплати своје обавезе – објашњава Васиљевић како је дошло до овог спора.

Он истиче да је Србија у овом процесу добро прошла јер је одштетни захтев гласио на чак 99 милиона долара.


Коментари18
5178b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan
Te 4000t bakra nije ostalo RTB Boru već je otišlo državi Srbiji, a posebno Beogradu za održanje mira u zemlji za vreme sankcija i posle njih, tako da Srbija, a ne RTB Bor treba da otplati taj dug.
Cucuk Brane
Ovaj Mitelineus je bezobrazan. Nebi trebalo da svoju bratsku Srbiju ovako tuzi i trazi ovolike pare. Mi smo bratski narod trebao je da ima malo obzira prema nama.
Деда Звонце
Српска економија личи на археолошко налазиште, стално се појављују нови костури.
Чупа Ростов
и шта сада онако ће бедни народ да плаћа туђе дугове па докле више
Milan
penzioneri su tu da to isplte.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља