петак, 19.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:32

У Србији има више од 300.000 тона опасног отпада

Постројење за његову прераду не постоји. – У 90 затворених фабрика стоје опасне хемикалије, често у неадекватним условима
Аутор: Бранка Васиљевићпетак, 12.01.2018. у 22:00
Се­ло Ву­ки­ће­ви­ца где је крајем прошле године пронађено 25 тона опасних материја (Фото Министарство заштите животне средине)

Србија нема постројења за прераду опасног отпада, а процене су има да више од 300.000 тона тог отпада који није прописно збринут. То је јуче рекао Синиша Митровић, директор Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије. Колико је тек опасног отпада нерегистровано, закопано по разним ливадама, скривено у складиштима и хангарима, попут недавно откривеног у обреновачким насељима Вукићевица и Велико Поље, може само да се наслути.

– Количина од 300.000 тона је „историјски” отпад који је настао у социјалистичком и постсоцијалистичком периоду у великим компанијама које су отишле у стечај. Сада више од 200 регистрованих постројења годишње произведе 80.000 тона овог отпада – објашњава Митровић и додаје да Србија не може да иде даље кад је реч о поглављу 27 које се односи на заштиту животне средине, а да нема решење за прераду опасног отпада.

Према подацима надлежних министарстава, необјављених званично, инспекција је обишла 90 затворених фабрика и утврдила да су у њима опасне хемикалије, махом ускладиштене у неадекватним условима, каже Миодраг Митровић, председник компаније „Митеко”, која је члан Европске федерације за управљање отпадом.

– У сваком од тих предузећа има најмање око 1.000 тона. Та места би требало јавно обележити, а онда тај отпад уклонити. За чишћење земљишта треба издвојити од милион до два милиона евра за сваку од тих фабрика, а добит је многоструко већа – здрава животна средина и чиста индустријска локација – наглашава Митровић.

Када је реч о преради и уништавању опасних материја, последњих деценија се урадило мало за разлику од земаља у окружењу. Постројења за уништавање имају Румунија и Словенија, а у Мађарској је више од 46 таквих погона.

– Онај отпад који не може да се третира у Србији најчешће се извози у Аустрију, Мађарску, Грчку и Румунију, где постоје постројења за његово збрињавање. Извоз се поверава предузећима која за то морају имати дозволу, а њу издајемо ми. За поједине врсте опасног хемијског отпада (попут отпадних боја, хемикалија са истеклим роком трајања) постоје предузећа која се баве различитим видовима физичко-хемијског третмана опасног отпада и имају дозволе за његов третман – кажу у Министарству заштите животне средине.

Мазут и отпадна уља могу да се прераде у нашим предузећима, а затим да се такозваном методом суспаљивања уништавају у цементарама.

Али, опасан отпад попут пиралена, једне од најопаснијих материја по класификацији Уједињених нација, код нас не може да се уништи.

– Не постоји спалионица, нити развијено тржиште за суспаљивање у цементарама, а немамо ни физичко-хемијски третман. Пре петнаестак година била је идеја да се у Србији граде постројења за физичко-хемијски третман овог отпада, чак је Европска унија за то определила новац, али се од тога одустало – каже председник компаније „Митеко”.

За прераду тоне опасног отпада потребно је између 1.000 и 3.000 евра и ниједна локална самоуправа до сада није пристала да се на њеној територији гради погон за прераду.

– Тај процес није довољно објашњен у јавности због чега људи, чим им се спомене уништавање опасног отпада, одустају и од помисли на изградњу постројења – каже Миодраг Митровић и подсећа да овај отпад може да представља перманентну опасност.

– Када је 2014. године за време поплава Сава претила да се излије, у индустријској зони Шапца у последњем часу смо уклонили 3,5 тоне ускладиштеног пиралена. Можете мислити шта би се догодило да је ово отровно једињење доспело у воду – напомиње Миодраг Митровић.

Рециклира се гума, стакло, уље, акумулатори...

До извоза у земље која имају постројења за његову прераду или уништење, опасним отпадом требало би да управља оператер који је прибавио дозволу за његово складиштење. Њу издаје Министарство заштите животне средине. До сада је издато је 2.540 дозвола за сакупљање, складиштење и транспорт отпада, а 650 за складиштење опасног отпада.

– Од 2003. године забележен је нагли раст предузећа која се баве рециклажом отпада, па се сада прерађује од 15 до 18 одсто. Материјали који се третирају ради поновне употребе, а у категорији су неопасног отпада, јесу амбалажни отпад, папир, картон, пластика, црни и обојени метали, отпадне гуме и стакло, али и органски материјали – дрво, текстил, отпадна јестива уља и масти – кажу у министарству.

Од опасног отпада у нашој земљи највише се рециклирају уља, електрична и електронскa опрема, флуоресцентне цеви које садрже живу, акумулатори, а у мањој мери возила.

Међу компанијама које прерађују већи део опасних материја је „Јунириск”. У овој фирми се прерађује и контаминирана земља, азбест, јонске масе, катрани...

– Наша фирма је из некадашње „Прве искре” Барич уклонила 1.070 тона опасног отпада. Од тог броја 950 тона је прерађено, а затим искоришћено као сировина у цементари у Беочину. Преостали део извезен је на прераду у иностранство – каже Слободан Аранђеловић, директор „Екологије” у компанији „Јунириск”.

Још се чекају резултати из Обреновца

На резултате анализа отпада откривеног у децембру у селу Вукићевица у Обреновцу још се чека. Јавност се и даље пита да ли је у 25 тона отпада било опасног бензола, али и других материја које могу да угрозе животну околину и људе.

Отпад са прве локације откривен у Вукићевици препакован је у адекватну амбалажу и заштићен од атмосферских утицаја. Шта ће бити  са њим, одредиће тужилаштво у Обреновцу. Опасни отпад откривен је и у Великом Пољу и у засеоку Марковића крај у Вукићевици.


Коментари11
d738b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miodrag Kiric
Sta je radilo Ministarstvo zastite zivotne sredine sve ove godine, osim izdavanja dozvola o kojima je rec u clanku?
Nenad
Zovo je iskljucivo Vucic kriv ,manje praznicenja i prijema a vise rada.
Srba, Velika Britanija
Video sam da u Srbiji narod baca baterije u 'normalno' djubre I da one verovatno zavrse na deponiji I onda u zemljistu I vodo-tokovima. Vrlo su otrovne. Jos su gore I otrovnije shtredljive sijalice koje imaju u sebi zhivu - u Britaiji kazu ako ih razbijes u kuci, izadji odmah iz prostorije I zove opstinu da posalje specijalilsticki tim da skloni opasan otpad. A u Srbiji, narod ih isto baca gde sve ostalo djubre.
DARKO
Slican broj je i politicara a i oni su veoma opasni za svetliju buducnost nacije
Caslav
U Srbiji je dovoljno pogledati kroz prozor pa videti opstu ekolosku indiferentnost i neprosvecenost. Kad dune kosava drvece "prolista" plasticnim kesama. Uvek razbucani kontejneri za djubre su dominantan urbani detalj i bez kosave.. Sta je onda cudno sto neki tu indiferentnost koriste da dodju do velikih para na lak nacin?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља