петак, 19.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:32

Јапан у Београду

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 14.01.2018. у 09:05

Тог 15. децембра 1994. године начелник Здруженог генералштаба јапанских самоодбрамбених снага генерал Тецуа Нишимото примио ме је у свом кабинету на Акасака 9745. авенији тачно у 11 сати. Уписујући се у књигу гостију код генераловог секретара, бацио сам поглед на име претходног госта, који је у 10 сати био ког генерала Нишимота. Генерал Дејвид Џонс, ДИА, америчка војна обавештајна служба. Добра је пракса то јапанско уписивање у књигу гостију, лепо видиш ко је све био пре тебе.

Како сам био први југословенски и српски новинар који је радио интервју са начелником Генералштаба јапанских самоодбрамбених снага, а то је службени назив јапанске војске, то сам генералу Нишимоту поклонио српску капу шајкачу, флашу ракије и генералске ознаке Војске Југославије, будући да смо те 1994. године још били СР Југославија. Генерал је одмах ставио шајкачу и позирао као први јапански генерал у историји са шајкачом на глави.

Генерал Нишимото и наш новинар у Токију 1994. године (Фото лична архива)

Како је СР Југославија те 1994. била под политичким, економским и културним санкцијама Запада, био сам захвалан јапанској армији и генералу Нишимоту што су организовали моју посету базама копнене војске, ратне морнарице и ратног ваздухопловства. Јер, имао сам тада прилику да разговарам не само са генералом Нишимотом, иначе генерал са четири звездице, већ и са шефом војне обавештајне службе генералом Реизиром Хикасом и са саветником за војна питања јапанског цара Такемасом Моријаом.

Јапанци се тада нису освртали на санкције Запада према нашој земљи, али када сам у Дневнику РТС-а објавио слику генерала Нишимота са шајкачом, из америчке амбасаде у Београду одмах су звали јапанску амбасаду да их питају како је то могуће. Колико знам, одговор јапанске амбасаде у Београду био је у стилу: „Колико ми знамо, шајкача је традиционална српска капа, део ношње. За остало питајте Токио.”

Током месец дана боравка прокрстарио сам те 1994. Јапан од севера до југа. Био сам гост „Фуџи” бригаде, оклопне јединице која има базу у подножју планине Фуџи. Организовали су ми тактичко-технички збор са по једним борбеним средством из арсенала наоружања бригаде, од пушке до тенка. Те 1994. у погледу пешадијског наоружања, противоклопних ракета, топова и тенкова, видео сам да војска СР Југославије није нимало заостајала за јапанском копненом војском.

Посета јапанској ратној морнарици у луци Сасебо на Кјушуу, обилазак разарача класе „Тачиказе”, потврдио ми је колико Јапанци дају значаја развоју модерне ратне флоте. Три ратне морнарице у свету имају најлепше линије, спољни дизајн ратних бродова: руска, америчка и јапанска. Обилазак војне академије у Јокосуки, на којој се школују сва три вида војске, донео ми је мало изненађење. У компјутерима, у којима је историјска грађа, нису имали ништа о рату Црне Горе против Јапана.

Ваздухопловна база Хјакури била је те 1994. године матични аеродром за авионе Ф-15Ј и Ф-4. Јапан је самостално производио америчке ловце Ф-15 са својом електроником, осим мотора, што му је забрањивао споразум с Американцима, па је отуда и ознака авиона Ф-15Ј. Такође, Јапан може самостално да производи тенкове, али не и топове за тенкове. То им продају Американци.

Када сам у бази Хјакури, помало непристојно упитао пилота, потпуковника са 2.500 сати налета на авиону Ф-15, колико зарађује, одговорио ми је да није све у парама.

„Има нешто и у војничкој части!” Он је тада зарађивао око 4.500 долара месечно, што за Јапан није била велика плата, јер у цивилним компанијама, као пилот, имао би најмање 14.000 долара месечно.

У фабрици „Мицубиши хеви индустри” у Нагоји видео сам те 1994. прототип јапанског ловца тада под ознаком FX, усавршена копија америчког Ф-16. Јапански инжењери у фабрици били су изненађени да смо ми у СФРЈ још 1989. године имали развијен кокпит за управљање авионом путем гласа пилота. То је било развијено у оквиру програма „Новог авиона”, надзвучног југословенског вишенаменског борбеног авиона. И све је пропало распадом СФРЈ.

„Па продајте тај кокпит нама”, рекли су ми те 1994. у фабрици „Мицубиши хеви индустри”. Ми ни то нисмо урадили. Као што су Јапанци хтели да 1962. купе од Југославије противавионску вођену ракету „вулкан”. Ми смо одустали од производње и прешли на совјетске ракете. Треба отићи у Токио и видети кварт Акихабара, где се продаје електроника, па схватити економски бум модерног Јапана. 

Године 2004. био сам по други пут гост јапанске војске. За десет година Јапан је израстао у економског џина, у „Хонди” су ми показали робота званог „Асимо”, у „Тојоти” аутомобил „пријус” на хибридни погон. Те 2004. опет сам посетио генералштаб, разарач „Сендаи” у ратној луци Јокосука, разговарао са гувернером Токија и на Окинави са гувернером тог острва. Показали су ми у Јаманашију воз „маглев” који јури 600 км на сат.

Јапан је дао највећу појединачну хуманитарну помоћ Републици Српској, од око 200 милиона долара, и велику помоћ Србији од око 300 милиона долара, помоћ и у време санкција. Амбасада Јапана није се евакуисала из Београда ни у време НАТО агресије 1999. Зато да пожелимо добродошлицу јапанском премијеру Шинзо Абеу, првом премијеру Јапана после 1987. који посећује Београд.


Коментари66
5efbb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан
@Aleksandar Mihailovic, Развеселили сте ме, југоносталгичару са отеженим контактом са реалношћу. Ја не причам о капацитетима Југославије који су били неспорни. Ја кажем да је Србија остала Србија после оба рата (камо лепе среће) и више од 80 посто те индустрије би могла сама да одржава. Овако, као што неко већ помену, чопави је убијао српску супстанцу и потенцијале. Па смо пили словеначки Фруктал од српских јабука, брескви, јагода, кајсија...Тенк Т-84!? Јел није могла купола у Смедереву? Јел није мотор могао у Раковици? Јел није могао да се склапа у Прибоју? Али кључно је тржиште. Мерцедес може вероватно дупло више аутомобила да прави али коме да их прода. Спомињете садашњу војну индустрију која је смешна. Ми можемо евентуално африканцима и арапима да утопимо транспортере и лаке противоклопне системе. Све ово и још тога је последица погубног комунистичког деловања у Србији. Али нико нам није крив. Парадокс је да за Југославијом највише жалимо ми Срби.
Владимир Петковић
@Dragan Pik-lon - Прво, "da otkopavamo", који то "ми"? Србија није била у рату са Јапаном па не може ни да закопава ни да откопава никакве "ратне секире". Друго, овде неки тврде да Руско-Јапанског рата никада није било. Е, па, јесте, приде што су Јапанци на њега били нахушкани америма и Енглезима! Само ступање Јапана у рат против Русије било је могуће само захваљујући свеобухватној политичкој, дипломатској, информационој, војно-материјалној и финансијској подршци тадашње Енглеске и САД јер им није било у интересу претерано активно присуство Русије у региону. Искористили су бруталне реформе прозападног императора Меиџија када се и Јапан хитно "вестернизовао" под њиховим пажљивим патронатом. Великом брзином се наоружавао најмодернијом војном техником, а у обуци и снабдевању помагали су му већ поменути господари. Крајем века је Јапан већ имао моћну армију и флоту, обучену по европским стандардима, и убрзо је постао ратоборан. Управо та подршка је и однела Јапанцима победу.
dr Slobodan Devic
Pojedinim jugonostalgicarima srpskog podrijetla bi najtoplije preporucio da se krenu put Japana i tamo potraze japanske kamikaze i objasne im da je i Srbija imala kamikazu, ali politickog - Aleksandra prvog. Razumece ih, garant ...
Dragan Pik-lon
@Vladimir Petkovic, glupo je da otkopavamo ratne sekire sa Japanom koje nikada i nismo zakopali.To sta sa Japanom ima Crna Gora,ostavimo Milu da resi.Nadam se da ce on zbog svoje bahate politike uspeti da nadje Japan na svetskoj mapi!?Ne zaboravite da su Japanci hrabriji i pravdoljubivi hiljadu puta nego sto su Nemci.Ne zaboravite i Italijane koji su u prvom svetskom rati bili stpski saveznici,dok su nas u drugom svetskom rati vadili iz ustaskih Jama!!!
Istorija
Japanci su od tridesetih godina pa sve do kraja rata vrsili takve zlocine nad Kinezima da bi se i Hitler zgranuo. Ubili su milione civila, bukvalno bebe bajonetima vadili iz utroba i ubijali, to je bio najzlocinackiji narod ikada! Pogledajte slike na internetu i podatke pa cete videti koliko gresite. Smirili su se tek kada su dobili po nosu od SAD-a i setili se casti i postenja. Italijani nas nisu spasavali ni vadili iz jama u II sv ratu nego su bili saveznici Nemcima i ustasama koji su ubijali Srbe u koncentracionim logorima. Naucite istoriju.
Препоручујем 15
Владимир Петковић
Ноћу између 26. и 27. јануара (8. и 9. фебруара) 1904, пре званичне објаве рата, јапански бродови су напали руску ескадру у Порт Артуру (данас кинеска лука Ли Шун). Тако је Русија ушла у свој први рат у 20. веку. Руско-јапански рат завршен је поразом Русије и губитком територија, после чега је уследила тешка политичка криза и прва руска револуција 1905. Када је Јапан објавио рат Русији убрзо је Црна Гора објавила рат јапану и тиме пружила, првенствено моралну подршку Русији. Стварно учешће ЦГ у рату свело се на неколицину Црного... упссс, Монтенегрина који су били ту и тамо у јединицама руске војске. Интересантно: почетком 1904. у Јапан је на специјалан позив јапанског императора допутовао амерички војни министар Тафт и пренео Рузвелтово обећање да ће САД пружити Јапану војну подршку уколико на страни Русије буду Француска и Немачка. Тако је Јапан одлучио да крене у рат. "Бићу у највећој могућој мери задовољан победом Јапана, јер Јапан игра нашу игру." Теодор Рузвелт, председник САД.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља