Документарна изложба „Ђорђе Станојевић – човек који је осветлио Србију” представљена је у Историјском музеју Србије. Поставка је мултимедијални музејски пројекат настао поводом овогодишњег обележавања 160 година од рођења великог научника. Посетиоцима је премијерно приказана заоставштина нашег славног физичара, астронома и ректора Београдског универзитета, која се налази у овом музејском здању на Тргу Николе Пашића.
Поставка обухвата музеалије прикупљене током више деценија. То су лични предмети Станојевића, његове фотографије људи, предела, градова, као и позитиве и негативе Сунца урађене на стаклу. Пажњу привлачи и реконструисани радни Ђорђев кабинет где ће публика моћи да осети атмосферу у којој је научник стварао и да сазна о његовом пријатељству и сарадњи са Теслом и види преписку са краљицом Наталијом Обреновић.
Атракција су специјално креиране светлосне пројекције и волуметријске инсталације аутора Борјана Побрића, које на савремен начин приближавају Станојевићев рад. Станојевић је свој живот и рад посветио популаризацији науке и стављању њених достигнућа у корист српског народа. Он је био пионир електрификације и индустријализације Србије, добротвор и задужбинар, аутор првих научних радова из астрофизике, али и наше најстарије сачуване фотографије у боји „Циганче са виолином”.
Захваљујући залагању овог научника, Београд је 1893. године добио термоелектрану, само 12 година после прве у свету. Тако је српска престоница међу првима имала електричне трамваје и осветљење. Заслужан је и за изградњу првих хидроелектрана које су користиле Теслин полифазни систем на Ђетињи, Вучјанки и другим рекама, а многе су и данас у употреби. Он се бавио и замрзавањем хране у време Царинског рата са Аустријом.
О значају изложбе говорили су ауторка поставке Штефица Радмановић, директорка Историјског музеја Србије др Душица Бојић и министар културе и информисања Владан Вукосављевић. Он је рекао да овај музеј обавља значајан посао и да су предузете активности како би ово културно здање добило адекватнији простор и поменуо као једну од потенцијалних зграда садашњу Главну железничку станицу и жељу да се тај комплекс претвори у музеј.
Оцењујући изложбу, министар је рекао да она осветљава заборављену личност српске науке и културе и подсетио да су у другој половини 19. века малом Србијом ходали велики људи. Вукосављевић је истакао да је Станојевић у време највећег процвата физике и откривања многих тајни природе, време великог подвижништва у науци, био један од оних који су били свесни потребе укупног развоја земље и својим делом доприносили томе.
Поставка је отворена до септембра и током трајања за посетиоце ће бити организован квиз. Победници ће као награду добити лични фотографски портрет урађен на стакленој плочи у техници мокрог колодијумског процеса. Стручна вођења су средом у 17 часова.
