четвртак, 28.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 14.01.2018. у 22:00 Михаило Војводић

Заслуге Стојана Новаковића

До краја живота остао је приврженик идеје да српски народ има да следи узоре развијених европских народа па и онда када српско питање буде решено
Стојан Новаковић (Фото Историјски музеј Србије)

Имајући у виду огромну улогу Стојана Новаковића у културном уздизању српског народа, тумачењу његовог језика, утврђивању његове прошлости, затим политичком образовању, обликовању његовог друштвеног бића, предочавању будућности, Српска академија наука и уметности је још давне 1992. године, поводом сто педесет година од његовог рођења, организовала научни скуп – разуме се, њему посвећен. С обзиром на то да је време показало непролазност резултата које нам је Новаковић оставио, и да нова истраживања, на првом месту архивска, и нова тумачења, потврђују основаност подсећања на ову велику личност, тај циљ имао је и скуп у поводу 175 година од његовог рођења.

Иницијатива председника Владимира С. Костића да САНУ у оквиру циклуса посвећеног јубилејима истакнутих академика организује сусрет познавалаца Новаковићевог дела, намени му и неколико нових књига и припреми пригодну изложбу је зато била потпуно оправдана. Не треба уосталом заборавити и чињеницу да је Стојан Новаковић био у првој групи примљених чланова СКА, а да је од 1906. до смрти 1915. године заузимао место њеног председника.

Новаковићево богато филолошко и историографско дело са више од 400 пописаних објављених ауторских радова представило га је као врхунског научника, а затим и многобројни текстови политичке садржине или мемоарског карактера које је написао, а чије ауторство у значајном броју није још откривено јер су или непотписани или су само шифром обележени пружили су изванредну основу и за његово вишедеценијско непрекидно суделовање у политици, државним и партијским пословима и у дипломатији. Његова озбиљна упозорења и драгоцене оцене које је износио у овој области свог занимања од многих, међутим, нису довољно прецизно уочене, али му се значајни резултати не могу оспорити. Његов рад је, на пример, био уграђен у модернизацију српске државе друге половине 19. и почетка 20. века и у утврђивање њеног места у односима европских држава.

Посебну улогу Новаковић је имао у оживотворењу идеје о ослобођењу и уједињењу свих делова српског народа. Судбина тог народа о којој је толико знао разматрајући многобројне теме из прошлости, и сазнања о томе саопштавао јавности, подстакле су заправо код њега интересовање и за савремена збивања предодредиле га да уђе у политику и утиче на тадашња кретања. Његова проучавања српског средњовековног простора, посебно узрока пораза са Турцима у 14. и 15. веку, односно краја српских средњовековних држава, и резултати до којих је дошао, послужили су му и на пољу текуће савремене, првенствено спољне политике. Новаковић је и у томе налазио појаве, пре свега неслогу, које се, како је тврдио, не смеју поновити. Истом циљу је послужило и његово сагледавање настанка и развитка српске нововековне државе у условима опасности од спољног непријатеља, а посебно тешког положаја неослобођеног дела српског народа у заграничним крајевима, јер се и из тога могло стећи искуство и извући поука за будућност.

Најзад, у последњим годинама живота, верујући да ће једнога дана бити задовољена историјска права српскога народа за ослобођење и уједињење, без обзира да ли ће се то постићи мирним путем или оружјем, Новаковић није скривао жељу да будућност тог народа буде сасвим усклађена са општим токовима европског развоја. Чврсто уверен да би се из прошлости морало научити којим правцем треба ићи даље, он је до краја живота остао велики приврженик идеје о томе да српски народ има да следи узоре развијених европских народа па и онда када српско питање буде решено: „Морамо гледати у прошлост само да бисмо разумели погрешке или примере које треба избегавати. Треба се окренути новој светлости коју нам отварају сувремени векови и примери великих народа и великих цивилизација. Ту је наше спасење.“ Била је то једна од последњих његових порука.

Свему овоме додао бих још и то да су угледни појединци у Србији истицали да су Новаковићу његов национални културни рад, његово примерно осећање дужности и неограничена вера у народну будућност помогли да постигне велики успех не само у науци, него и на пољу практичне првенствено спољне политике.

академик

Коментари1
0b616
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Dok smo mi, živeći u vizantijsko-osmanskom svetu, bili prinuđeni da usavršavamo našu despotsku tradiciju, zapadni svet je, osim u hrišćanstvo, od ranog srednjeg veka počeo da veruje i u druge stvari: u razum i empiriju. Zato se i dogodilo to da su naši Nemanjići gradili manastire (Milutin ih je podigao čak 40!) u doba kad su u Evropskim gradovima već počeli nicati fakulteti, gde su studenti bili učeni da poštuju kult razuma i empirije! Mnoga sveštena lica, koja su učestvovala u izgradnji gotskih crkava u Remsu, Šartru, već tada počinju tvrditi da sam "racionalni empirijski metod" mora imati prioritet nad "autoritetom"! 1268. Rodžer Bekon predlaže da se logičko deduktivno mišljenje obavezno podvrgne kontroli "scientiae experimetalis"! Na tim fakultetima stvoreni su temelji nove tradicije - "tradicije učenja na greškama". Mi nećemo imati budućnost sve dok ne stvorimo kritičnu masu građana koji će naučiti da žive u "tradiciji učenja na greškama" i da se koriste njenim prednostima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља