недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 16.04.2008. у 22:00 Марина Вулићевић

Избавити писца од политике

Илма Ракуза (Фото Д. Ћирков)

Гошћа издавачке куће „Клио” из Београда је швајцарска књижевница Илма Ракуза, ауторка романа „Острво”, који је на немачком објављен 1982. године, а издање је „Клија” из 2004, у преводу Душана Хајдук- Вељковића. Илма Ракуза пише поезију, есеје и приповетке, а прозу и поезију преводи са француског, руског, мађарског и српског језика. Студирала је славистику и романистику, а од 1977. године предаје на Универзитету у Цириху. Илма Ракуза преводила је и прозу Данила Киша на немачки језик. Њена најпознатија дела су збирке песама „Wie Winter” (1977) и „Les mots/ morts (1992) и збирке приповедака „Miramar” (1986) и „Steppe” (1990). Добитница је и Петраркине награде за превођење и Шилерове за књижевност. Чланица је Немачке академије за језик и песништво у Дармштату.

Вечерас у 19 часова говориће о свом списатељском и преводилачком раду у Центру за културну деконтаминацију.

Данила Киша сте знали лично и превели сте, поред осталих, и његове књиге „Гробница за Бориса Давидовича” и „Пешчаник” на немачки језик, а сада је у „Сарајевским свескама” објављена и ваша преписка?

Киша сам упознала 1984. године у Паризу. Наша преписка није била обимна, јер смо се и виђали и чули се преко телефона. Имали смо лепу преписку о „Гробници за Бориса Давидовича”, о поетологији уопште, о животу. Киш је стално размишљао о томе како да писац буде избављен од политике. Мучило га је то што као српски писац увек треба да се бави политиком, што му се није свиђало. Говорио је: зашто немамо Пруста, зашто немамо Набокова. Он је осећао да постоји опасност од националних и етничких сукоба. Мислим да га је Бог сачувао од тога и да је преминуо пре него што ће почети ратови у бившој Југославији. И мене мучи, и страшно је што се све то догодило. Сада сам први пут у Београду и видим рушевине… тај рат био је трагедија за све.

Били сте у жирију за доделу награде „Мост Берлин”, када је она уручена Давиду Албахарију за роман „Пијавице”, и за превод тог романа на немачки. У образложењу је стајало: Језик пружа отпор ужасу историје… Да ли то може да се каже за језик још неких наших писаца?

Заиста високо ценим Албахарија, а српском литературом подробно сам се бавила. Писала сам о Андрићу, Црњанском, Кишу, као и о Тишми, који је такође био мој добар пријатељ. Писала сам и о Миодрагу Павловићу, бавила сам се делом Драгана Великића. Сваки писац поседује потенцијал да нешто промени, а корени космополитизма су у Тишмином Новом Саду, као и у Албахаријевом Земуну, али њихов поетички космос сеже много даље од тога. За Тишму, Нови Сад био је у центру света његових књига, које су добро прихваћене у Немачкој. Имамо Џојсов Даблин, и Тишмин Нови Сад. И Тишма је увек за себе говорио да је космополита, волео је да борави у Француској, Швајцарској, у Берлину.

Сада док причамо о космополитском доживљају света, и када се сетимо наслова Ваше књиге „Острво”, колико је данашња Европа заиста уједињена, или је то збир низа усамљених острва?

Мислим да постоје два паралелна развоја. Један је јединство и глобализација, а други је регионализам и етнички проблем. Ја сам космополита, јер имам такву биографију. Родила сам се у Словачкој, од мајке Мађарице и оца Словенца, детињство сам провела у Будимпешти, а затим живела у Љубљани, Трсту, Цириху. Не знам шта сам по националности, имам швајцарски пасош, али то ништа не значи. Осећам се добро тамо где има занимљивих људи. Али, мислим да интелектуалци и писци и те како имају одговорност. Међутим, острво није политички појам у мојој књизи, јер она говори о усамљеном, образованом, човеку који се растао од своје жене и који је у потрази за самим собом, на грчком острву Патмосу, острву „Откривења” Јовановог.

Ви сте пре свега песникиња. Да ли поред лирског осећања света у Вашем роману „Острво” има и критике отуђености?

Бавила сам се темом лакоће у једној својој књизи есеја, јер имам осећај да живимо у страшном темпу. Људе је занимала та тематика, књига је имала четири издања, и преведена је на више језика. Ти есеји, о путовању, о раду, о одмору, о старости, имају социјалну и политичку димензију, али моја поезија и романи немају је. У роману „Острво” однос између мушкарца и жене интиман је. Међутим, у то време, када је роман настајао, присуствовала сам симпозијуму о женском питању у Дубровнику. Ту су биле и Дубравка Угрешић, Славенка Дракулић, Светлана Слапшак, Рада Ивековић. Било ми је задовољство да присуствујем тим разговорима јер су југословенске феминисткиње биле врло занимљиве и нису тако идеологизирале као Американке. Интимност је увек компликована психолошки, и стварно има и ту политичку димензију, посебно у Југославији, где ми се чини да је друштво увек било патријархалније него, на пример, у Швајцарској.

Једна Ваша поетска књига носи наслов на енглеском „Опроштај од свега”. О чему говори?

Имам овде ту збирку која је преведена на хрватски као „Рез кроз све”. Теме књиге су љубав, усамљеност, разлике између Европе и Америке. То је контемплативна књига.

Коментари1
26c37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladislav Djordjevic
Ne dopada mi se sto se ovo knjizevno vece gospodje i,svajcarske knjizevnice odrzava u nekakvom centru za kulutrnu dominaciju u Beogradu.Molim pisca clanka sa nam objasni kakvaje to teska "boljka",kojom su kontamirani ti koji se lece u tom centru,ko su "lekari" tog tretmana kontaminacije,u cemu se sastoji taj "tretman",kolio je hiljada ili desetine hiljada "pacijenta" Beogradjana proslo kroz taj centa.Najzad ko je osnivac i finansijer ovog centra. Eto sta su Beogradjani i Srbija doziveli da se u njihovom gradu osnuje ovo RUGLO,UVREDA,SRAMOTA BEOGRADA SLOBODARSKOG GRADA I SRBIJE SUVERENE SLOBODARSKE DRZAVE.ZAR DA SE DOPUSTI DA SE NA OVAJ NACIN VREDJA HEROJSKI SRPSKI NAROD KOJI SE VEC DVE DECENIJE HEROJSKI ODUPIRE ZLIM SILAMA EVROPSKE INIJE I SAD i NIKAD NECE POKLEKNUTI !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља