четвртак, 26.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:47

Љаљина школа сачувала драгоцене податке

Руска емиграција и њихови потомци у Срему на изложби у Сремској Митровици
Аутор: Мирјана Сретеновићнедеља, 14.01.2018. у 23:24
Руска емиграција на путу ка Краљевини СХС (Фото каталог изложбе)

Историјски архив „Срем” из Сремске Митровице припремио је изложбу „Руска емиграција и њихови потомци у Срему и Сремској Митровици” поводом 100 година од емиграције Руса у Срем. Поставка ће бити отворена вечерас у 18 часова у галерији „Лазар Возаревић” у Сремској Митровици. Аутори изложбе су четворо историчара: Ненад Нинковић и Горан Васин са Филозофског факултета у Новом Саду, Нада Симић Лемајић из Историјског архива „Срем” и Сузана Миловановић из Музеја Војводине.

Горан Васин подсећа да је после Октобарске револуције 1917, велики број избеглица напустио Русију, не желећи да живи под влашћу бољшевика.

– Све до јесени 1920. део емиграције гајио је наду у пад комунистичког система, па не иде предалеко, већ само до Турске, Бугарске, Финске и наше земље. То су махом генерали, племићи, аристократе, лекари, уметници, војници – многи од њих жртве политичког прогона, или у бегу од сиромаштва, а сви заједно сa жељом да се једном врате у Русију ‒ истиче Горан Васин.

У овим миграцијама, како додаје, Русију напушта више од два милиона људи, што је била највећа политичка миграција 20. века без преседана. А краљевина СХС прима између 41.000 и 44.000 руских емиграната.

– Министарски савет Краљевине СХС чинио је све што је било могуће да избеглицама што пре обезбеди смештај и пронађе посао. Русофилско расположење регента Александра Карађорђевића потекло је из блиских политичких веза са Романовима, а његово школовање у Русији, у кадетском корпусу, давало је посебну, симболичку везу са Русијом. Две Александрове тетке биле су удате за чланове царског дома: велики кнез Николај Николајевич Млађи био је ожењен Станом, а велики кнез Петар Николајевич Милицом Петровић. Рођена сестра регента Александра, Јелена, била је удата за брата од стрица руског цара Николаја, великог кнеза Ивана Константиновича. Краљевина Србија прекинула је све дипломатске везе са бољшевичком Русијом, а Краљевина СХС успоставља их тек 1940 – истиче Васин.

Према његовим речима, у нашој земљи, опустошеној ратом, пронађени су последњи атоми снаге да се помогне руским избеглицама. Основана је Државна комисија за помоћ Русима, чији је председник био Љуба Јовановић, председник Народне скупштине. На његово место 1925. долази познати академик Александар Белић. Отворен је прихватни центар за Русе у Лозничкој 5 у Београду, а на истом месту и Дом за руске старце и старице.

И руски писани извори кроз перо В. Мајевског, А. Филипова и В. Орехова потврђују само речи хвале за Србе, уз напомену да нигде у Европи Руси нису дочекани као у Србији. Руским војним инвалидима, на пример, додељена је идентична помоћ као и српским страдалницима. Ипак, сматрајући да ће се брзо вратити у домовину, део Руса се споро интегрише у наше друштво. Сахрањивање с шаком руске земље посебно је било често у првим годинама...

– Највише избеглица је средњошколски образовано, али ни број високообразованих није занемарив. Њихов долазак ојачава нашу привреду, будући да је међу њима 1.200 инжењера. Исто је било и са агрономима, ветеринарима, лекарима, геометрима. Руске монахиње, рецимо, брину о деци без родитеља у манастиру Кувеждину на Фрушкој гори… Руски сликари, музичари, глумци, балерине, богате наш културни живот. Здања архитекте Николаја Краснова и данас красе Београд, Цетиње, Скопље, Зејтинлик, Ловћен, маузолеј Карађорђевића на Опленцу. А посебан траг на Београдском универзитету остављају Степан Куљбакин, Теодор и Кирил Тарановски, Владимир Фармаковски, Александар Соловјев, Троицки. Познат је и сликар Стјепан Колесников – истиче Васин.

Да би се боље уклопили, у издању Геце Кона 1920. штампани су „Кратка српска граматика за Русе у Србији” и „Руси у Србији” с примерима свакодневног говора. Организују се и масовнији курсеви језика за Русе...

– Иако многи емигранти нису имали југословенско држављанство, ригорозне мере о запошљавању странаца ретко су примењиване када су они у питању. Ипак, избеглички живот није био лак па се део њих иселио, махом у Француску. Уочи 1941. овде има 26.000 руских избеглица – наводи Васин.

Код нас се отвара десетак руских основних школа, три кадетска корпуса, три девојачка института и неколико руских гимназија. Први руски студенти уписују Београдски универзитет већ 1919. Највише их је 1923, када је на универзитетима у Београду, Загребу и Љубљани 1.780 Руса, највише у Београду 1.498.

Други аутор изложбе Ненад Нинковић наглашава да руске избеглице долазе 1920. у Срем, нарочито у Сремске Карловце, где је живео знаменити генерал Петар Врангел, а станиште проналазе и у Сремској Митровици.

– Међу њима су супружници чувеног презимена Римски-Корсаков. Породица Скуратов отворила је кафану. Ту је и фамилија Роговаја са две кћери, Олгом и Татјаном која је постала оперска певачица. На Педагошкој академији у Митровици радио је Петар Хотомски, а у митровачкој гимназији историју је предавала Гордана Кутузов. Њена ћерка Александра данас у овој школи предаје ликовно. Јевгенија Свинарскаја, позната као Мадам, била је професор француског и руског, а после Другог светског рата Јаков Иванович Шпилевој формирао је у гимназији један од најзначајнијих послератних мешовитих хорова у Војводини – истиче Нинковић.

Објашњава и да је Лариса Крутикова Богдановић – Љаља, данашњим Митровчанима најпознатија Рускиња, јер су захваљујући њој сачувани подаци о руској емиграцији у овом граду. У Митровицу је дошла после Другог светског рата, са супругом, чувеним правником Васом Богдановићем. Бавила се превођењем и држала приватне часове руског и француског, за шта је имала државну дозволу. Била је то својеврсна приватна школа страних језика коју су звали „Љаљина школа”.


Коментари0
8cc88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља