понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Научници воле да саде дрвеће

У дворишту Института за физику, на месту где су некада били копови цигларске глине, а потом смеће, настаје парк по угледу на онај на Ушћу, посвећен пријатељству
Аутор: Славица Ступарушићнедеља, 14.01.2018. у 23:39
Сређивање кампуса на Дунаву траје од 2015. године (Фото Д. Жарковић)

Институт за физику у Београду помиње се често као једна од водећих научно-истраживачких институција у Србији и региону. Препознатљив по истраживачима, опремљености лабораторија, успешној међународној сарадњи, броју и квалитету објављених научних радова, повратку и запошљавању најбољих стручњака из дијаспоре, као и странаца. Међутим, мало ко зна за необичан парк ове куће науке, за који смо чули захваљујући храсту лужњаку. Рецимо, у дворишту Института храст лужњак је засадио проф. др Дејан Стојковић с Државног универзитета Њујорка у Бафалу, попут многих других угледних научника и пријатеља ове институције, о чему сведоче металне плочице с њиховим именима и латинским називом посађеног дрвета.

Неки ће приметити сличност поменутог пака с Парком пријатељства на Ушћу у Новом Београду, формираном на предлог Младих горана поводом одржавања Прве конференције несврстаних у Београду 1961. године. Исте године кад је Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност, а совјетски космонаут Јуриј Гагарин полетео у свемир отпочињући космичку еру. Ново доба, те 1961. године, у коме ће наука убрзано мењати свакодневни живот, обележило је и оснивање београдског Института за физику.

Институт се налази на обали Дунава, удаљен свега неколико минута хода од центра Земуна, у Улици Прегревица у истоименом насељу, све популарнијим међу онима с дубљим џепом који овде желе да се скрасе, што не чуди јер из дворишта житеља Прегревице пуца један од најлепших погледа на Дунав у престоници. Једно од тих дворишта, кампус, како га у кући науке називају, с којег се види и Пупинов мост, има површину од три хектара и прошлост занимљиву колико и будућност.

– Некада је овде била циглана, о чему сведочи најстарији индустријски димњак у Србији, законом заштићен. То је и највиши објекат у Земуну, с обзиром на то да је на највишој коти лесног платоа. Ту је, у доста лошем стању, зграда циглане коју намеравамо да обновимо. За потребе циглане копала се глина, а од површинских копова су настајале терасе. Онда су мештани рупе користили као ђубриште – објашњава директор Института за физику др Александар Богојевић и додаје да је и главна зграда Института заправо 100 година стара кожара. Бомбардована је у току Другог светског рата и напола уништена. Један део је био без крова. Додељена је физичарима осамдесетих година. Другог избора није било. Међутим, очеви Института овај простор нису видели као рушевину. Деценијама су га сређивали и још није све завршено споља.

Сређивање кампуса на Дунаву траје од 2015. године. Почело се са чишћењем и равнањем терена, постављањем инфраструктуре за наводњавање и дренажу, постављене су клупе, засађене саднице дрвећа и жбуња. Ту је и чесма, али не макар која, већ направљена од цигли из овдашње циглане, с оригиналним именом фирме утиснутим у цигле још пре 100 година.

– До пре шест месеци није било сеника нити стазе. Сада боде очи стара ограда од бодљикаве жице – примећује наш домаћин, очигледно решен да је оплемени јер, како каже, „ружно призива ружно”.

Засадили смо у последње две године 200 садница разних врста дрвећа. Направили смо и фондацију за оне који би да дарују дрво, уз које иде и табла на којој пише шта је и ко засадио – објашњава директор Богојевић начин на који су кренули у озелењавање терена. Пирамидални граб је посебно добродошао јер је врло тврд и има лепу крошњу.

Први је 2016. године засадио професор Фернандо Фероније, председник Мреже националних института Италије, наш стратешки партнер, једна од најважнијих особа у науци у Европи. Испод другог граба је плочица с именом државног секретара Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владимира Поповића, а и наша премијерка овде има свој граб – помиње домаћин.

– Граб Ане Брнабић засађен је још док је била министар државне управе. Људи из Новог Сада с којима сарађујемо нису имали у свом расаднику садницу пирамидалног граба па су га набавили у Италији, где је на посебан начин негован. Наша колегиница др Марина Крстић из Церна прикључила се акцији и засадила ликвидамбар, др Ђорђе Вуковић је засадио црвенолисну шљиву. Има стабала која се нису примила, рецимо борови, ниједан од њих седам – примећује наш домаћин и додаје да је сваки од дародаваца који је засадио садницу био веома срећан због тога што је учинио. Вероватно ће и они који у хладу те шумице буду уживали у будућности.

– Сваки пут када дођу посећују их, питају за њих. Овде у парку планирана је једна од нових зграда Верокио центра. Влада је одобрила, потписали смо уговор, креће пројектовање, а потом изградња и свако од дародаваца дрвећа, када се сретнемо, пита „Нећете ваљда моје дрво посећи?” Подразумева се да нећемо. Нека од стабала привремено ће се изместити. Троспратна зграда имаће унутрашње двориште где ћемо извађену биљку по завршетку градње вратити, преко крова – додаје директор.


Коментари1
c8b75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Vujisic
Povratak strucnjaka i zaposljavanje stranih ne cudi, fizicari su uvek isli tamo gde je najveca koncentracija novih ideja ili, kako bi to rekao Bolcman - nema nista prakticnije od teorije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља