среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06

НИН-ова награда роману Дејана Атанацковића

За дело Мире Оташевић „Горгоне” (Геопетика) гласао је Божо Копривица, председник жирија, док је за роман Срђана Срдића „Сребрна магла пада” (Партизанска књига) гласала Јасмина Врбавац
Аутор: М. Вулићевићпонедељак, 15.01.2018. у 13:40
Добитник се обратио жирију посредством скајпа (Фото М. Вулићевић)

НИН-ова награда критике за најбољи роман у 2017. години на српском језику припала је Дејану Атанацковићу, визуелном уметнику и универзитетском професору, за његову прву прозну књигу „Лузитанија”, у издању „Бесне кобиле”. Овогодишње проглашење добитника НИН-ове награде протекло је у већем ишчекивању и узбуђењу од уобичајеног, зато што су новинари, окупљени на Дорћол плацу, информацију о награђеној књизи и аутору добили са више од сат времена закашњења. Резултати гласања показали су плуралност мишљења у жирију, па су тако за награђени роман гласали Тамара Крстић, Зоран Пауновић и Михајло Пантић, за дело Мире Оташевић „Горгоне” (Геопоетика) гласао је Божо Копривица, председник, док је за роман Срђана Срдића „Сребрна магла пада” (Партизанска књига) гласала Јасмина Врбавац. У најужем избору били су и романи Јовице Аћина „Сродници” (Лагуна) и Давида Албахарија „Данас је среда” (Чаробна књига).

– У роману „Лузитанија” приповеда се фантазмагоријско-алегоријска повест из времена Првог светског рата, виђеног из вишеструко померене, вишеслојне, перспективе. Укрштајући ерудицију и снажну имагинацију Атанацковић ствара комплексну слику света, у којој се лудило доживљава као острво разума у свеопштој суманутости ратне стварности. Делом ослоњен на традицију фантастичног реализма, делом настајући на транспоновању и очуђењу документарне грађе, а делом на сазнањима из природних наука и психологије, роман „Лузитанија” склопљен је од низа динамичних, визуелно и реторички упечатљивих поглавља, став је жирија, уз напомену да Атанацковић исписује причу која сугестивно надилази сопствене временске и просторне координате и израста у универзалну причу, преиспитујући тему лудила као уточишта и као начина супротстављања хаосу.

Дејан Атанацковић предаје више предмета из области визуелне уметности и културе на универзитетским програмима у Фиренци и Сијени, сарађује са фирентинским Музејем природних наука на предмету „Body Archives” посвећеном историји представа људског тела. Последњих година води радионице засноване на дијалогу студената и психијатријских пацијената. У Београду је, уз подршку Музеја савремене уметности покренуо иницијативу за нове наративне токове кроз јавни рад београдских алтернативних водича. Као визуелни уметник, од деведесетих остварује самосталне изложбе и кустоске пројекте.

Будући да није могао да присуствује проглашењу, Атанацковић се јавио скајпом, захваливши жирију због тога што је пажњу посветио пре свега делу, а не аутору који није познат у књижевним круговима. Такође, Атанацковић је изразио задовољство због успеха малог издавача „Бесне кобиле”, који је заслужан за објављивање његовог романа.

– Постоји стигма везана за лудило, овладавање лудилом сматра се врстом прогреса, а не узимањем у обзир различитости и другости. У данашњем друштву и људи са посебним потребама обесправљена су категорија, којима се одузимају сва људска права – приметио је Атанацковић. Будући да долази из друге уметничке области, запазио је да текст види саставним делом припреме визуелног рада.

Чланови жирија НИН-ове награде у појединачним излагањима оценили су да су свих пет књига из најужег избора, па и оне из ширег, заслужиле читалачку пажњу. Посебно је Михајло Пантић, коме је ово последња година учешћа у овом жирију, поставио питање улоге књижевности у јавном животу, у ери прозне хиперпродукције.

– Упркос томе што су за четири године чланови овог жирија прочитали око 800 књига, тај рад за мене је представљао задовољство. Мој први фаворит био је Албахари, али сам на крају гласао за „Лузитанију” – додао је Пантић.

Божо Копривица указао је на важност књиге „Горгоне” Мире Оташевић, која се бави великом темом холокауста, као и „сталним злом које обитава пред нашим очима”. Јасмина Врбавац мишљења је да Срдићев роман помера границе језика у прози, а да се дела Аћина и Албахарија баве оним што се налази иза завесе стварности. Тамара Крстић у пет романа из најужег избора уочила је особене односе према теми болести.


Коментари12
c3326
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ignac
Nisam razumeo Mihajla Pantića. Da li smatra da je roman u ekspanziji ("hiperprodukcija) loša stvar za književnost? Ne bih rekao. Napisati koegzistentan i stilski i sadržajno korektan roman već predstavlja uspeh. Koliko pisaca to ne ume?! Uostalom, smatram da je NIN-ova nagrada za roman zasnovana na konceptu "o ukusima ne treba raspravljati". Meni se , recimo, iz prošlogodišnje produkcije (koja je kvalitetnija od prethodne) veoma dopada nekoliko romana koji uopšte nisu uvršteni u širi izbor. Mogao bih to da obrazložim, ali čemu?
Bruno Šulc
Najbolji roman je "Srodnici" a najslabiji je dobio nagradu.
Протовестијар
Нисам прочитао роман, али сада када сте ово написали прочитао сам шта на сајту Лагуне пише у опису књиге. Из неких неразумних разлога наши жирији одмах дискредитују књиге које имају било какву жанровску примесу, а код овог романа се помиње мешање чак два жанра - детективски и фантастични. То је књигу одмах избацило из игре! Иначе, мој фаворит за ову годину је био "Последњи циркус на свету" Банета Јанковића, али и он комбинује жанрове, па вероватно није имао никакву шансу! Жалосно!
Препоручујем 2
Боривоје Банковић
За промену, у праве руке.
Dusan
Tako ces i to jednog Dana kaze mi majka
Sreten Bozic -Wongar
Manjinska nagrada. Dodeljuje se izezetno piscima iz Srbije u kojoj zivi 49% Srba a ne i piscima iz Srpske diaspore u kojoj zivi 51% srpskog naroda. Suprotno EU standardima .
Игор Г.
Вама Сретене остаје само да примите Бокерову (BOOKER) награду, а можда и НИН-ову ако будете писали српским писменима. Узгред шта с оним писцима који више нису држављани Републике Србије а пишу на српском језику?
Препоручујем 2
Mitar
Roman se ne dodeljuje "pripadniku srpskog naroda", već autoru najboljeg romana napisanog na srpskom jeziku. Potrebno je ipak malo promisliti pre nego što se zasvira u gusle.
Препоручујем 15
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља