понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:43

Хекатино светилиште, место силаска у Хад

Свето место грчке прабогиње у срцу Дорћола подигао је Валерије Крескентио, војник четврте Флавијеве легије
Аутор: Бранка Васиљевићпонедељак, 15.01.2018. у 16:00
(Фото Народни музеј у Београду)

Њен долазак најављује лавеж паса, има три тела и три главе, а част јој се одаје даривањем колача. Поштовали су је и плашили је се и грчки и римски богови, а светилиште посвећено грчкој прабогињи Хекати још у трећем веку постојало је у срцу Београда – на садашњој раскрсници улица Јевремове и кнегиње Љубице на Дорћолу. Ових дана, древну Хекату оживео је тим стручњака урадивши виртуелни 3Д анимирани приказ.

– Дизајнирана је посебна интерактивна табла која поред уобичајених туристичких података, посматрана кроз камеру телефона или таблета, омогућава да се у стварности види 3Д модел богиње Хекате. Табла представља класичну туристичку таблу са информацијама о проналаску делова античког светилишта на том месту за оне посетиоце који немају уређај – објашњава Раде Милић, археолог који је учествовао у тиму Центра за урбани развој који на овај начин покушава да представи прошлост престонице. У овом пројекту „Андерград” који је реализован уз помоћ града и Секретаријата за привреду учествовао је и антрополог Миодраг Симовић. Апликацију су урадили наши стручњаци из Београда из тима „Лајв вју” студија.

Раскрсница улица Јевремове и кнегиње Љубице на Дорћолу

У плану је и да се у сарадњи са надлежнима из града на углу улица где је откривено светилиште посвећено Хекати постави савремени отисак у времену – обележје достојно мистериозне богиње.

А причу о богињи Хекати и њеном светилишту у недрима Београда открили су, сасвим случајно, радници који су 1935. године копали темеље за нову зграду. Ту, на дорћолској раскрсници откопали су својеврсно место „силаска у Хад”.

– Архитравна греда нађена је на два и по метра дубине, плиће него што би се очекивало за антику. Она се у светилиштима налази изнад стубова. Дужине је око метар и по и на њој се налази натпис на латинском језику. Реч је о посвети Хекати, коју је упутило војно лице четврте Флавијеве легије, Валерије Крескентио. Војник је, према натпису, вероватно служио у војсци императора Максимина Тракса. Овај податак је веома значајан за датовање овог налаза, због тога претпостављамо да је посвета настала после 235. године, али свакако почетком трећег века нове ере – прича Милић.

После откривања греде, у Београду се затекао немачки архитекта Рихард Штаудингер који се тридесетих мотао по престоници. Био је боем, а издржавао се од новца који му је давао град да направи макету Београда.

Три-де приказ (Фото Центар за урбани развој)

– Захваљујући њему, та архитравна греда је сачувана. Како стоји у тексту из тадашњег „Времена”, она је била поклоњена једној научној институцији. А затим јој се изгубио траг. Деценијама касније пронађена је у подруму конака кнегиње Љубице приликом реновирања и дата на чување Народном музеју. Смештена је лапидаријуму у Барутани и о њој брине Веселинка Нинковић из Народног музеја – прича Милић.

Старија од олимпијских богова
– Хеката је хтонско божанство, титанка, прабогиња, старија од олимпијских богова. После борбе са титанима, иако је припадала претходној генерацији грчких богова, задржала је све почасти на земљи, мору и небу. Чак јој и богови са Олимпа указују највеће поштовање. По народном веровању, она је богиња утвара и духова, демонско биће које је повезано са подземним светом. Она држи кључеве Хадових капија – врата подземног света, господари душама у Царству мртвих и може да их враћа међу живе. У пратњи многих сени, демона и паса, она јури кроз ноћ, а њен долазак најављује завијање паса. Проузрокује разне болести, шаље лоше снове, ноћне приказе и море. Сва та зла она и отклања, али обилно помаже ономе коме жели: јунацима дарује славу, рибарима богат улов, а пастирима много стоке... Због тога је испред сваке куће подизан жртвеник Хекати, да би одбила све зле силе које могу да нашкоде породици – објашњава Милић.

Богиња Хеката није имала снажан култ на подручју данашње Србије, а овај артефакт представља један од ретко пронађених налаза тог култа на територији целе Србије. У римско доба, на простору Подунавља често је поистовећивана са богињом Дијаном, заштитницом рудника сребра.

Хеката је заштитница целокупне магије, посебно оне у вези са љубавним чинима и призивањем мртвих. Као предводница ноћих демона повезана је и са Месецом, а преко њега и са животом жена. Људи јој приносе жртве – псе, јаја, сир и колаче да би задобили њену милост. Њени атрибути су бодеж, змије, бич, буктиње и кључеви подземља.

– Омиљена станишта су јој, како нам је објаснила Надежда Гавриловић из Археолошког института, раскршћа, где су јој подизани жртвеници, приношене жртве и постављане култне статуе. Према натпису на архитравној греди, светилиште посвећено Хекати у Сингидунуму било је подигнуто је на троструком раскршћу. Постоји могућност да је артефакт током времена измештен са првобитне локације, како наводи непоуздан чланак из „Времена”. Како је реч о кречњаку, камену који није био луксузан ни у то време, као и процене о тежини самог артефакта, можемо да претпоставимо да није далеко померан од места на којем је пронађен – каже Милић.

Гробља су била честа места на којима су се налазила Хекатина светилишта. Анализирајући трагове античког Сингидунума, на падини према Дунаву у околини Господар Јевремове улице откривени су делови античке некрополе. Адреса на којој је нађена ова греда налази се на раскршћу улица Господар Јевремове и Кнегиње Љубице.

Aрхитравнa гредa са натписом на латинском језику, Београд, прва половина трећег века (Фото Народни музеј у Београду)

Јонски стил

Значај овог налаза је велики јер је један од ретких добро очуваних фрагмената античке урбане архитектуре. На греди су остали трагови са доње и са горње стране. Као таква она може да укаже на то каква је архитектура храма била јер су Римљани типски градили, а и много говори о Београду у периоду античке историје о коме има врло мало информација.

– Греда се завршава степенасто и указује да је храм могао да буде израђен у јонском стилу, евентуално јер смо били римска провинција у тосканском стилском реду. Јонски стилски ред карактеришу украси, док је тоскански много сведенији. Трагови са доње стране греде показују колики је био отисак капитела на који је налегала греда. На основу тога мислим да је реч о храму који је могао да има само два стуба на прочељу и вероватно да је изнад те греде постојао правоугаони забат. Још нисам прорачунала, али мислим да је у односу на пречник висина прочеља била у односу један према седам – објашњава Гордана Милошевић Јевтић, са Архитектонског факултета у Београду, и напомиње да још није познато да ли је храм био укопан у брдо и где је стајала Хеката, односно да ли је она била сама у светилишту или је било простора да у њега уђе и свештеник.


Коментари0
21bc3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља