четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53

Дошли из Лон­до­на да жи­ве у српском се­лу

Виви­јен фон Абендорф, од мај­ке Срп­ки­ње и Кал­ки Апо­рио, Холанђанин купи­ли ку­ћу у Беше­но­вачком Прњаво­ру, на Фру­шкој го­ри, где ће по­ди­ћи драм­ски центар и ба­ви­ти се се­оским ту­ри­змом
Аутор: Ми­о­мир Фи­ли­по­вић понедељак, 15.01.2018. у 22:00
Ви­ви­јен фон Абен­дорф и Кал­ки Апо­рио на Фрушкој гори (Фото М.Ф)

Ве­ли­ки број мла­дих љу­ди у Ср­би­ји раз­ми­шља ка­ко да по­сле за­вр­ше­них сту­ди­ја оде у Лон­дон и за­поч­не свој жи­вот­ни сан. У исто вре­ме мла­ди свр­ше­ни сту­ден­ти Кра­љев­ске драм­ске ака­де­ми­је из Лон­до­на до­шли су у срем­ско се­ло Бе­ше­но­вач­ки Пр­ња­вор, на ју­жној па­ди­ни Фру­шке го­ре, ку­пи­ли ку­ћу тик уз ма­на­стир Бе­ше­но­во и за­по­че­ли да гра­де у про­стра­ном дво­ри­шту ме­ђу­на­род­ни драм­ски цен­тар, а ста­ре згра­де об­на­вља­ју за по­тре­бе се­о­ског ту­ри­зма.

Ти мла­ди љу­ди су Ви­ви­јен фон Абен­дорф, ро­ђе­на у Лон­до­ну 1986. го­ди­не од мај­ке Срп­ки­ње Је­ле­не Не­дић, про­фе­сор­ке хе­ми­је из Вр­шца и оца Аустри­јан­ца Ри­чар­да фон Абен­дор­фа, фи­нан­сиј­ског екс­пер­та, чи­ја је са­мо мај­ка Ен­гле­ски­ња а сви оста­ли пре­ци су Аустри­јан­ци и Ма­ђа­ри. Њен при­ја­тељ Кал­ки Апо­рио ро­ђен је 1982. го­ди­не у Ма­стрих­ту, у Хо­лан­ди­ји и по­ти­че из умет­нич­ке по­ро­ди­це. Кал­ки је већ са 18 го­ди­не био глу­мац у јед­ној ве­ли­кој се­ри­ји хо­ланд­ске те­ле­ви­зи­је. Ви­ви­јен и Кал­ки су се упо­зна­ли на сту­ди­ја­ма у Лон­до­ну. Обо­је го­во­ре срп­ски је­зик још из до­ба сту­ди­ра­ња. Ви­ви­јен је учи­ла Кал­ки­ја да го­во­ри срп­ски. 

– Ја сам у исто вре­ме ра­сла и у Лон­до­ну и код мај­чи­них у Вр­шцу. У том гра­ду имам број­ну фа­ми­ли­ју. Мо­ја мај­ка је по­ста­ла про­фе­сор хе­ми­је у Бе­о­гра­ду и 1973. го­ди­не оти­шла у Лон­дон да се про­ве­де. Тад је сре­ла мог оца и оста­ла у Ен­гле­ској. Још пре­да­је хе­ми­ју ен­гле­ској де­ци. Ја сам пр­во сту­ди­ра­ла књи­жев­ност у Но­тин­ге­му. По­ред ен­гле­ске књи­жев­но­сти ве­о­ма ме за­ни­ма­ла и срп­ска. Мно­го сам чи­та­ла на срп­ском. Срећ­на сам што го­во­рим је­зик сво­је мај­ке. Ба­ви­ла сам се глу­мом и он­да сам од­лу­чи­ла да упи­шем ма­ги­стар­ске сту­ди­је на Кра­љев­ској драм­ској ака­де­ми­ји у Лон­до­ну. Ту сам сре­ла Кал­ки­ја и од та­да жи­ви­мо за­јед­но. Же­лео је да упо­зна Ср­би­ју и ја сам му пру­жи­ла при­ли­ку, до­шли смо у Вр­шац – са осме­хом ре­че Ви­ви­јен и за­ста­де да Кал­ки на­ста­ви при­чу ма­зе­ћи кућ­ног љу­бим­ца пса Ел­ви­са.

– Пре пет го­ди­на Ви­ви­јен и ја смо ра­ди­ли по­зо­ри­шну пред­ста­ву „Ја ни­сам Ан­ти­го­на” у вр­шач­ком На­род­ном по­зо­ри­шту. Све је би­ло сјај­но. Љу­ди су нас при­хва­ти­ли као да смо од­ра­сли у Вр­шцу. И ов­де где смо се до­се­ли­ли на­и­шли смо на то­ли­ко то­пли­не и при­ја­тељ­ства да смо од­лу­чи­ли да све што зна­мо ов­де и оства­ри­мо у жи­во­ту. У Бе­ше­но­вач­ком Пр­ња­во­ру где смо ку­пи­ли ку­ћу до­ла­зе нам при­ја­те­љи и кад су ви­де­ли да же­ли­мо не­што но­во да по­диг­не­мо сви су по­че­ли да нам по­ма­жу.

Ви­ви­јен и Кал­ки сад при­пре­ма­ју те­рен да чим ма­ло ото­пли у дво­ри­шту по­диг­ну лет­њу по­зор­ни­цу. Има­ју пла­но­ве да оку­пе све сво­је по­зна­ни­ке умет­ни­ке ши­ром све­та и ов­де ства­ра­ју по­зо­ри­шна де­ла и филм­ску про­дук­ци­ју. Кал­ки има ве­ли­ко ис­ку­ство. По­ка­зу­је нам шта је све ра­дио у свом род­ном гра­ду. Ства­рао је ве­ли­ке пред­ста­ве улич­них по­зо­ри­шта у ко­ји­ма је уче­ство­ва­ло ви­ше де­се­ти­на глу­ма­ца, а и сам је глу­мио, јер је за­вр­шио хо­ланд­ску глу­мач­ку ака­де­ми­ју. Ви­ви­јен има срп­ско др­жа­вљан­ство, пре­ко мај­ке Је­ле­не, а Кал­ки је под­нео зах­тев и оче­ку­је да га до­би­је. 

– На осно­ву мог др­жа­вљан­ства ми смо ре­ги­стро­ва­ли на­же удру­же­ње и тим пу­тем ће­мо раз­ви­ја­ти и драм­ску и филм­ску умет­ност и се­о­ски ту­ри­зам ов­де на Фру­шкој го­ри. На про­ле­ће нам пред­сто­је ве­ли­ки ра­до­ви у об­но­ви ста­рих и по­ди­за­њу но­вих згра­де у дво­ри­шту. Ми же­ли­мо да на­ши го­сти из це­лог све­та код нас има­ју где да спа­ва­ју и да се бо­ље осе­ћа­ју не­го у не­ком лук­су­зном хо­те­лу, јер ова­кав мир и при­ро­ду, у бли­зи­ни срп­ског ма­на­сти­ра не мо­гу ниг­де да осе­те. Сву­да је вре­ва од град­ске бу­ке у са­о­бра­ћа­ју. Ов­де је ди­во­та ра­ди­ти и жи­ве­ти. Ства­ра­ће­мо за на­род ко­ји ов­де жи­ви. Ми смо убе­ђе­ни да ће на­ша оства­ре­ња ко­ја ће би­ти вр­хун­ска кул­ту­ра до­ћи да гле­да­ју из дру­гих кра­је­ва Ср­би­је. У исто вре­ме ов­де ће мо­ћи да бо­ра­ве и осе­те укус срп­ске хра­не и пи­ћа ко­ји ниг­де не по­сто­ји у све­ту – за­до­вољ­но при­ча Ви­ви­јен. 

Она је ве­о­ма успе­шна сли­кар­ка пор­тре­та. Још као сту­дент од про­да­тих сли­ка ле­по је жи­ве­ла. Ових да­на иде у по­се­ту код мај­чи­не фа­ми­ли­је у Вр­шац. Ура­ди­ла је див­не пор­тре­те за по­кло­не. По­се­ти­ће се­стру од тет­ке Ви­о­ле­ту ко­ја има ше­сто­ро де­це и бра­та Си­ни­шу ко­ји има два си­на, док се­стра Ти­ја­на жи­ви у Ду­ба­и­ју. 

Бе­ше­но­вач­ки Пр­ња­вор је нај­ма­ње се­ло у Сре­му. Има три­де­се­так ку­ћа у ко­ји­ма жи­ви је­два 80 жи­те­ља и још то­ли­ко пра­зних ку­ћа ко­је су за про­да­ју. Шко­ла не ра­ди, јер са­мо два де­ча­ка иду у основ­ну шко­лу у су­сед­но се­ло Бе­ше­но­во и јед­на де­вој­чи­ца иде у сред­њу шко­лу у Срем­ску Ми­тро­ви­цу. Ви­кен­ди­ца је ви­ше од сто­ти­не на окол­ним про­план­ци­ма. Све ви­ше њих до­ла­зи да стал­но жи­ви у тим ви­кенд ку­ћа­ма. Од­ско­ра је об­но­вљен ста­ро­ве­ков­ни ма­на­стир Бе­ше­но­во. Број мо­на­ха се по­ве­ћа­ва. Ви­ви­јен и Кал­ки су за крај ре­кли:

„Наш про­је­кат кул­ту­ре и се­о­ског ту­ри­зма при­ву­ћи ће и дру­ге мла­де да до­ђу ов­де. Већ су нам би­ли при­ја­те­љи из Ен­гле­ске, САД, Аустра­ли­је, Но­вог Зе­лан­да. Ми ће­мо има­ти де­цу. И сви они ће има­ти де­цу. Об­но­ви­ће­мо ову згра­ду шко­ле и та­ко ће би­ти ви­ше Ср­ба у Бе­ше­но­вач­ком Пр­ња­во­ру. Узда­мо се и у по­др­шку др­жа­ве Ср­би­је и гра­да Срем­ске Ми­тро­ви­це.

 


Коментари15
7f7c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ћирилица једна и једина
Млади, нормални и позитивни људи, наши или из других земаља, који имају идеје и не плаше се живота и рада, једини могу да промене ову заосталу и нецивилизовану Србију. Свеједн0 је где живе и шта раде. Они могу да буду пример и за друге. Комунистичке генерације и њихови примитивни потомци су задавили Србију. Треба нам свежег ваздуха.
Predrag
Ovde kod nas stvarno može da se lepo živi-to je neporeciva činjenica. Jedini problem lokalnog stanovništva je taj,da u većini slučajeva nema DOVOLJNO NOVCA ni za osnovne životne potrebe. Struja preskupa,hrana sve skuplja itd. A za novčano obezbedjene,ovo je obećana zemlja!
Darko L.
Хипици? Што се тиче идеје, мислим да је крајње дегуте промовисати ово луксузирање типа ''богати се сморили па отишли из метрополе у паланку''' нама Србима јер 95% наших грађана има плату испод 30 000 rsd. Надам се биће нам боље без оваквих ''eye-opener-a'' (не требају нам странци да нас уче о Србији) први да се преселим са мојима у дедино родно село. И још нешто...Ови хипици су 2015 промовисали ''толеранцију према мигрантима'' и њихову инвазију у Великој Британији...да ли су им се исти сада смучили, па зато решили да дођу у Србију, где је ипак, каква год економија, још увек сигурно за жене да шетају улицом (не рачунам Београд), поготово у Вршцу.
Darko L.
Узгред, последња реченица Вам је смешна. Наравно да је уперено против нас и других неразвијених, шта ће њима развијена и чиста Србија, Тајланд, итд. Да смо такви, не би могли да нас уче "правим вредностима" и не би имали адекватно јефтину колонију у којој могу да реализују овакве помодарске шројекте "повратка на село" и "cheap retirement abroad". Будимо реални, а не улизице.
Препоручујем 4
Darko L.
@Mirjam Отровно? Не видим шт Ви налазите нетачно у мом коментару. Промовисали ''толеранцију према мигрантима''? Да. Хипици (уметници)? Јесу. Богати? Јесу. Зарађује се овде испод 30 000 рсд? Да. Ови двоје јесу странци? Да. У Вршцу је много сигурније шетати него у Лондону (лично искуство). Поздрав Вама, незагађеној.
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Љубиша Несторовић
У серији 'стижу долари' градоначелник у једном тренутку каже: Милион! Испод тога наш човек ништа не признаје и не познаје. А у ствари и у овом случају тако и јесте. Овом брачном пару треба управо толико да направе то што су замислили и опет кад направе нисам сигуран да од тога могу да праве бизнис. Очигледно је да људи имају финансијску подршку за то што раде. Немојте се чудити зашто Срби одлазе из села и не баве се пољопривредом,потребна су велика улагања а одакле? Не бива. Не може. Нема. Овако радиш данас за хиљаду динара,пођеш кући свратиш у продавницу ставиш то у кесу,однесеш кући и сутра поново. Зато су баш забавне овакве и сличне приче,бајке...а живот тутњи...пролази. Уздравље!
Dejan K
Dolaze iz grada gde se stvari menjaju rutinski, ekspresno i na dnevnom nivou. Mi smo sredina na prvi pogled gostoljubiva, interesantna za strance i jedinstvena. Ali to je samo na prvi pogled i dok nas ne prokuze. Videcemo samo dokle ce izdrzati a Londonci kapiraju stvari 3000 svetlosnig godina brze od ostalih blentavih svtskih i domacih sredina. Dajem im 6 meseci zajedno sa prodajom kuce za sitne pare..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља