У чу­ве­ној Злат­ној са­ли Му­зик­фе­рај­на, ми­ли­о­ни­ма те­ле­ви­зиј­ских гле­да­ла­ца по­зна­тој по Но­во­го­ди­шњем беч­ком кон­цер­ту, 13. ја­ну­а­ра пре­ми­јер­но је из­ве­де­на ком­по­зи­ци­ја „Ко­ло” за со­ло хар­мо­ни­ку и сим­фо­ниј­ски орке­стар срп­ског ком­по­зи­то­ра Алек­сан­дра Се­дла­ра. У прат­њи Иркут­ске фил­хар­мо­ни­је, со­ло хар­мо­ни­ку је сви­рао Ни­ко­ла Ђо­рић ко­ји већ пет­на­ест го­ди­на жи­ви и ра­ди у Бе­чу. Кон­церт, упри­ли­чен по­во­дом пра­во­слав­не Но­ве го­ди­не, одр­жан је под вођ­ством ма­е­стра Ил­ма­ра Ла­пин­ша. На пр­о­гра­му су би­ла и де­ла Чај­ков­ског, Рим­ског Кор­са­ко­ва, Ха­ча­тур­ја­на, Бу­ла­хо­ва, а Се­дла­ро­во „Ко­ло” пу­бли­ка је ис­пра­ти­ла нај­ду­жим апла­у­зом. 

Пр­ву вер­зи­ју ове ком­по­зи­ци­је Алек­сан­дар Се­длар на­пи­сао је 2009. го­ди­не, као тре­ћи став ком­по­зи­ци­је „Do­u­ble Sens Con­cer­ti­no” ко­ју је по­ру­чио и пре­ми­јер­но из­вео ви­о­ли­ни­ста Не­ма­ња Ра­ду­ло­вић у окви­ру фе­сти­ва­ла Flâneries Mu­si­ca­les de Re­ims у Фран­цу­ској исте го­ди­не. Ин­те­ре­сант­но је да ком­по­зи­ци­ја са­др­жи и па­ра­фра­зу на­род­не пе­сме „Ни­шка Ба­ња”. 

По­том је наш ком­по­зи­тор на­пи­сао и вер­зи­је за гу­дач­ки орке­стар и со­ло во­ли­ну у окви­ру ком­по­зи­ци­је „Срп­ска фан­та­зи­ја” (2012), ка­мер­ну вер­зи­ју за ви­о­ли­ну, ви­о­лон­че­ло, кла­ри­нет и кла­вир под на­зи­вом „Ко­ло” (2012), за ви­о­ли­ну и кла­вир (2017) као и за со­ло хар­мо­ни­ку и сим­фо­ниј­ски орке­стар (2018). У Бе­чу је за пра­во­слав­ну Но­ву го­ди­ну из­ве­де­на вер­зи­ја за со­ло хар­мо­ни­ку и сим­фо­ниј­ски орке­стар. 

– Да­кле, под истим на­зи­вом „Ко­ло” на­пи­сао сам не­ко­ли­ко вер­зи­ја. По­звао ме је ко­ле­га Ни­ко­ла Ђо­рић и пред­ло­жио да му за ову је­дин­стве­ну при­ли­ку ура­дим аран­жман ове ком­по­зи­ци­је за хар­мо­ни­ку и орке­стар, што сам са ра­до­шћу при­хва­тио. Дра­го ми је што сам имао при­ли­ку да при­су­ству­јем из­во­ђе­њу сво­је ком­по­зи­ци­је у јед­ној од нај­пре­сти­жни­јих кон­церт­них са­ла на све­ту. Од­лич­но су сви­ра­ли и пу­бли­ка је фе­но­ме­нал­но од­ре­а­го­ва­ла. Сле­де­ће из­во­ђе­ње ком­по­зи­ци­је „Ко­ла” у аран­жма­ну за гу­дач­ки квар­тет и со­ло хар­мо­ни­ку, та­ко­ђе у Му­зик­фе­рај­ну, би­ће у фе­бру­а­ру ове го­ди­не. За­ни­мљи­ва ми је чи­ње­ни­ца да је овај ко­мад ве­ро­ват­но, у овом тре­нут­ку, мо­је нај­и­зво­ђе­ни­је де­ло.

Ве­ру­јем да су то­ме до­при­не­ле спе­ци­фич­не емо­ци­је ко­је но­си наш на­род­ни ме­лос, би­ло да је у пи­та­њу па­ра­фра­за као „Ни­шка Ба­ња”, или ори­ги­нал­ни ма­те­ри­јал ком­по­но­ван по „на­род­ним” прин­ци­пи­ма. Сма­трам да је то по­ље не­до­вољ­но ис­ко­ри­шће­но и ком­по­зи­то­ри га се ра­ди­је гну­ша­ју, уме­сто да му се по­све­те и на­до­гра­де га – ка­же за „По­ли­ти­ку” ком­по­зи­тор Алек­сан­дар Се­длар.