У чувеној Златној сали Музикферајна, милионима телевизијских гледалаца познатој по Новогодишњем бечком концерту, 13. јануара премијерно је изведена композиција „Коло” за соло хармонику и симфонијски оркестар српског композитора Александра Седлара. У пратњи Иркутске филхармоније, соло хармонику је свирао Никола Ђорић који већ петнаест година живи и ради у Бечу. Концерт, уприличен поводом православне Нове године, одржан је под вођством маестра Илмара Лапинша. На програму су била и дела Чајковског, Римског Корсакова, Хачатурјана, Булахова, а Седларово „Коло” публика је испратила најдужим аплаузом.
Прву верзију ове композиције Александар Седлар написао је 2009. године, као трећи став композиције „Double Sens Concertino” коју је поручио и премијерно извео виолиниста Немања Радуловић у оквиру фестивала Flâneries Musicales de Reims у Француској исте године. Интересантно је да композиција садржи и парафразу народне песме „Нишка Бања”.
Потом је наш композитор написао и верзије за гудачки оркестар и соло волину у оквиру композиције „Српска фантазија” (2012), камерну верзију за виолину, виолончело, кларинет и клавир под називом „Коло” (2012), за виолину и клавир (2017) као и за соло хармонику и симфонијски оркестар (2018). У Бечу је за православну Нову годину изведена верзија за соло хармонику и симфонијски оркестар.
– Дакле, под истим називом „Коло” написао сам неколико верзија. Позвао ме је колега Никола Ђорић и предложио да му за ову јединствену прилику урадим аранжман ове композиције за хармонику и оркестар, што сам са радошћу прихватио. Драго ми је што сам имао прилику да присуствујем извођењу своје композиције у једној од најпрестижнијих концертних сала на свету. Одлично су свирали и публика је феноменално одреаговала. Следеће извођење композиције „Кола” у аранжману за гудачки квартет и соло хармонику, такође у Музикферајну, биће у фебруару ове године. Занимљива ми је чињеница да је овај комад вероватно, у овом тренутку, моје најизвођеније дело.
Верујем да су томе допринеле специфичне емоције које носи наш народни мелос, било да је у питању парафраза као „Нишка Бања”, или оригинални материјал компонован по „народним” принципима. Сматрам да је то поље недовољно искоришћено и композитори га се радије гнушају, уместо да му се посвете и надограде га – каже за „Политику” композитор Александар Седлар.