понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:39

Били бисмо здравији да склањамо сланик са стола

Јучерашњи научни скуп у САНУ био је посвећен превенцији као најбољем начину борбе против болести
Аутор: Бранислав Радивојшапонедељак, 15.01.2018. у 22:00
Фото Пиксабеј

Уместо лечењем, било би боље да се бавимо спречавањем болести, чуло се јуче на научном скупу одржаном у САНУ, посвећеном значају превенције за заштиту здравља људи у Србији. Поздравну реч присутнима упутили су председник Академије Владимир Костић и министар здравља Златибор Лончар, док је академик Љубиша Ракић у уводном излагању подсетио да је одавно декларативно прихваћен став да је превенција ефективнија од лечења, али да тај концепт није доживео апсолутну примену.

Татјана Пекмезовић, професорка Медицинског факултета у Београду, говорећи о неколико нивоа превенције, подсећа на значај оне примарне, усмерене ка здравим особама. Тим поводом, поменула је Роузову теорему превенције, која се своди на то да изложеност великог броја људи малом ризику може довести до много више оболелих него изложеност малог броја оболелих високом ризику. Објашњавајући ово правило на примеру повишеног крвног притиска, професорка Пекмезовић каже да је крвни притисак крајњи фактор ризика за мождани удар.

Међутим, у пракси имамо највише оних имају нормалан, и мали део оних који имају повишени крвни притисак. Индивидуални приступ заштити здравља своди се на то да се лече само они који имају висок крвни притисак, док се популациони приступ, који је јефтинији и о којем говори Роузова теорема, своди на активности које доприносе томе да сваки појединац снизи крвни притисак за пет до десет степени и тиме унапред смањи ризик од оболевања.

Ова професорка је на примеру Јапана показала како се примарном превенцијом на здраву популацију може веома смањити ризик од можданог удара. Још шездесетих година у овој далекој земљи почели су са свакодневном едукацијом становништва да не соли превише храну, а имали су и обучене волонтере задужене за давање савета о исхрани. У акцију је била укључена и медијска кампања, уз телевизијске емисије које су емитоване сваког дана у исто време. Једине три теме ове едукације биле су: со у храни, балансирана исхрана и режим рада и одмора. После овог дуготрајног програма, 1987. године такозвана инциденција можданог удара била је за 75 одсто нижа у мушкој и за 60 одсто у женској популацији.

Такође говорећи о значају примарне превенције, проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, из Института за имунологију Медицинског факултета у Београду, поменула је пример Северне Карелије у Финској, у којој су 1972. године почели са промоцијом здравих стилова живота и редукцијом фактора ризика. Мерења су показала да је после 40 година холестерол у популацији просечно смањен за више од тридесет одсто, притисак је доведен на ниво пожељног, број пушача је код мушкараца са 50 сведен на 30 одсто (једино је код женске популације повећан са десет на 20 процената). Све је то довело до смањења кардиоваскуларних обољења у Северној Карелији за 73 одсто, док је учесталост смртности од карцинома смањена за 44 процента.

– Водећи узрок умирања у Србији, у 50 одсто случајева, чине болести система крвотока, док сваки пети становник умире од малигних болести – наводи др Кисић Тепавчевић. Она каже да је од 2007. до 2016. удео кардиоваскуларних обољења нешто смањен, али је повећан удео малигних болести. Заједно, оне чине 75 одсто узрока смрти у нашој популацији.

Које су могућности превенције? Професорка каже да се може деловати на најчешће факторе ризика, као што су пушење, повишени крвни притисак, физичка неактивност, гојазност, неправилна исхрана, алкохолизам… На челу ове листе је пушење, јер је утврђено да је сваки трећи становник Србије у последњих 20 година био пушач. У животном добу од 35. до 40. године готово сваки други становник наше земље је пушач. Пушење је одговорно за око 19 одсто смртних исхода услед болести срца, а за око 13 одсто кад је реч о можданом удару, док је за карцином плућа реч о 62 процента. Кад бисмо елиминисали пушење, смртност од ових болести у нашој популацији била би смањена за поменуте проценте.

Такође, кад бисмо промоцијом здравих стилова живота смањили просечну вредност крвног притиска за само пет одсто, могућност да дође до можданог удара била би у просеку за 30 одсто мања. Многи у свету, наводи професорка Кисић Тепавчевић, због тога мењају начин исхране, нарочито смањујући количину соли. Препоручена дневна доза је пет грама по особи, а наш просек је 11,6 грама. У истраживању којим је то утврђено дошли су и до податка да девет одсто становника Србије досољава храну и пре него што је проба.

Физичка неактивност следећи је важан фактор ризика, нарочито за инфаркт миокарда. Међутим, код нас је 72,5 одсто становништва физички неактивно (без пола сата шетње дневно). Дакле, велике промене може донети превенција, али за превенцију је потребно стварање друштвеног окружења и дугогодишња упорност у примени одговарајућих програма.

Говорећи о превентиви у онкологији, професор Радан Џодић, директор Института за онкологију и радиологију, најавио је објављивање плана борбе против рака, који би ускоро требало да усвоји републичка скупштина. Реч је о великој акцији која ће уследити као резултат сарадње са париским Институтом „Пјер и Марија Кири”.

 


Коментари5
63d44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kuka
Ne postoji nijedna studija u svetu koja povezuje so i povišeni krvni pritisak. Nigde nijedna. Sanu ukinuti, naskodila srpskom narodu, dati pare u zvecansku.
Luka
Problem je što mi nemamo dovoljan unos joda, i onda to nadoknađujemo kroz unos jodirane soli. Zajedno sa smanjenim unosom soli mora da ide povećan unos joda kroz druge namirnice, inače tiroidna žlezda može da pati. Morske alge su npr bogate jodom.
Ema
Nasledno sam opterecena hipertenzijom. Nemam je jos, ali to ne znaci da je necu dobiti (svi u mojoj porodici su sa visokim krvnim pritiskom). Zato od malena jedemo skoro neslano i potpuno sam na to navikla. U vecini restorana ne mogu ni da jedem, sve mi je preslano. Presli smo pre par godina i na "laku so" (mesavina kalijum i natrijum hlorida), te sada samo to koristimo. Zgrozim se svaki put kad vidim da neko soli smesu za gibanicu ili picu ili dosoljava pasulj skuvan sa suvim mesom ili sarmu na primer, sto je na nasim prostorima uobicajeno.
Радо Мир
@goran... Из сопственог искуства Вам кажем да поред мноштва предивних зачина, храна нипошто не мора бити 'бљутава'. То је код Вас само 'навученост' на со, као на цигарете или алкохол. Ја сада ни јаја на око не солим, а чак ми смета и ако то неко други уради. Морао сам (нажалост) да опробам инфаркт, да би ми 'дошла памет'.
Препоручујем 1
goran
O ukusima ne treba raspravljati, ja ću radije ostati gladan nego jesti bljutavu- neslanu hranu...
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља