среда, 20.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 15.01.2018. у 22:00 Дејан Алексић
Првог јула затвара се Главна железничка станица

Без возова у Савском амфитеатру после 134 године

– Готово целокупан путнички саобраћај одвијаће се кроз станицу „Београд центар” – Пругом око Калемегдана неће ићи возови са опасним материјама – Станица „Топчидер” привремено решење за утовар и истовар аутомобила
Главна железничка станица у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Главнa железничкa станицa, која од 1884. опслужује путнике, од 1. јула неће ни примати ни испраћати возове, сазнаје „Политика”. Од тог дана готово целокупан међународни путнички саобраћај одвијаће се кроз станицу „Београд центар”, на коју је почетком децембра 2017. пребачен готово сав домаћи саобраћај. Првог јулског дана „Прокоп” ће и званично постати централна престоничка железничка станица. Од тог дана возови са опасним материјама више неће ићи пругом око Калемегдана. Али, како „Прокоп” и даље нема станичну зграду, како још није уређена ни техничко-путничка станица „Земун” (ТПС „Земун”), а прилично је далеко и коначно решење за железничку обилазницу око Београда, отвара се питање – како ће крупне новине које ће ступити на снагу 1. јула функционисати на терену?

На основу одговора из „Железница Србије” може се закључити да ће се до изградње инфраструктуре која недостаје у Београдском железничком чвору сигурно још неколико година користити привремена решења. Једно од њих биће станица „Топчидер”, на којој ће се утоваривати и истоваривати аутомобили, јер „Прокоп” нема капацитете за то.

– Станица „Београд центар” ниједним пројектом у претходне четири деценије није била предвиђена за утовар и истовар праћених аутомобила, нити је функционално намењена за превоз аутомобила железницом. Планским пројектом развоја Београдског чвора предвиђено је да се утовар и истовар аутомобила обављају у Земуну, по завршетку изградње ТПС „Земун”. Али, како ће измештање железничких капацитета са Главне железничке станици бити завршено до 30. јуна, појавила се потреба да се утовар и истовар аутомобила обављају на некој другој. Стручне службе „Инфраструктуре железнице Србије” и „Србија воза” предложиле су да се за то користи станица „Топчидер”, као најбоље решење. Ова станица располаже потребним капацитетима, а утоварна рампа биће постављена на првом колосеку – указују у „Железницама”.

Како је станица „Топчидер” у лошем стању, до краја јуна требало би прилично да се среди. „Инфраструктура”, уверавају у овом предузећу, на време ће уредити топчидерску станицу, укључујући и продужење перона.

– Средиће се и део првобитне станице „Топчидер”, која је сачувана и није срушена за време бомбардовања 1941. У овом објекту биће нова благајна, чекаоница и тоалет за путнике. Други објекат је садашња станица „Топчидер”, односно некадашња Дворска чекаоница, и ту се сређују службене просторије – наводе у „Железницама”.

„Топчидер” ће, док се не уреди ТПС „Земун”, бити привремено решење за саобраћај возова између Београда и Бара. Али, проблем је што је почетак изградње ТПС „Земун” предвиђен тек за крај 2018, а за завршетак ће бити потребне две године од почетка градње.

– Предвиђена локација ТПС „Земун” је између станица „Земун” и „Земунско Поље”. Површина потребна за изградњу тог комплекса је 35 хектара и ту ће бити подигнути нови објекти, укупне површине 18.800 квадрата, 17 километара нових колосека, санираће се 14.500 квадрата постојећих објеката и шест километара колосека. Биће изграђени сви колосеци, постројења и инсталације неопходни за одржавање електромоторних гарнитура, локомотива и путничких кола „Србија воза” – објашњавају у „Железницама”.

Две године, како кажу у овом предузећу, биће потребне и да на „Прокопу”, чију недовршену плочу тренутно „краси” арматура никне зграда. Али почетак тих радова, по свему судећи, још је неизвестан.

– Почетак изградње станичне зграде у „Београд центру” очекује се после одобрења друге фазе кувајтског кредита, у висини од око 50 милиона евра (18 милиона кувајтских динара), и спроведеног поступка јавне набавке до краја ове године – кажу у „Железницама”.

Када се све сабере, јасно се да у слагалици модерног Београдског чвора главне коцкице неће бити склопљене бар још две-три године. Највећа непознаница, кад је реч о коначном решењу, ипак је обилазница преко које ће се у будућности превозити опасне материје. У овој једначини са више непознатих за сада се зна да ће саобраћај после укидања пруге око Калемегдана бити преусмерен на обилазну пругу Панчево – Орловат – Нови Сад, чија је реконструкција у току.

– Трајно решење је изградња обилазнице Бели Поток – Винча – Панчево. У току је дорада пројекта, како би се у потпуности нашла решења за друмску и железничку обилазницу – наводе у „Железницама”.

Коначно уређење ове обилазнице, што одавно није тајна, кочи новац. За њену изградњу, процене кажу, треба издвојити око 500 милиона евра.

 

„Србија воз” тражи додатне линије до Топчидера

Станица „Топчидер” има једну велику ману – до ње је лоша веза јавног превоза. У „Железницама” наводе да је „Србија воз” благовремено упутио захтев за појачавање постојеће (трамвај 3) и увођење додатних линија јавног градског превоза, како би се путницима олакшао приступ станици „Топчидер”.

Различита рачуница министарке и „Железница”

Рок од две године, који су најавиле „Железнице”, кад је реч о почетку и завршетку станичне згради на „Прокопу” и уређењу ТПС „Земун”, у раскораку је са роковима које је за ове пројекте у недавном разговору за „Политику” навела министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић. Она је указала да би изградња станичне зграде требало да почне у априлу и да траје око годину дана. За ТПС „Земун” министарка је истакла да би „модернизација ове станице морала да буде готова до краја 2018.” Зорана Михајловић се тада ипак оградила речима да је ова динамика могућа „под условом да сви који учествују у том послу испоштују договор и ураде што је у њиховој надлежности”.

 

Коментари6
a8bb9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Kome treba prua Beograd -Bar.Srbija je povezana sistemom zeleznicke mreze za do Beograd-Bar je politickalinom Morava-Vardar jos od doba Obrenovica. Pruga Beograd-Bar je politicki projekat da bi se sacuvala ideja bratstva sa Crnom Gorom. Ideja je kostala Srbiju preskupo da bi se na kraju uspostavilo da Crnogorci imaju vece srodstvo sa NATO-m nego Srbijom. Treba se drzati dradicionalne i prirodne magistrale Beograd-Solum. Tim pravcom je planirana i trasa Kineskog ekonomstog prodora u Evropu od cega ce Srbija imati ekonomsku dobit.
Nemanja
Stvarno sam razočaran ovom idejom. Pa zan ni za taj beograd na vodi nije dobro da stanica ostane tu gde jeste. Naravno da treba da se raščisti onaj krš i servisna postrojenja i mostavi samo dovoljan broj koloseka da ona može da funkcioniše. Nisam čuo da se u ijednom gradu na svetu ukine železnička stanica koja funkcioniše već 150 godina!
Karlo Polak
Да ли Београд припада само некима одабранима, да их не наводим, или је то главни град за целу Србију? Железничка станица на Савском тргу је једина железничка станица у центру града, и једина везана за све оне републичке институције које се историјски налазе у центру и близу железничке станице. Сам Прокоп је био одувек као надоградња железничког чвора у тренутку када је Железничка станица Београд била на граници капацитета. Све до 2014. у урбанистичким плановима је био и Прокоп и Железничка станица Београд. Добро је један коментатор запазио да нам стижу од јула хиљаде камиона цистерни са опасним материјама по улицама Београда. Треба још поменути ускоро померање приградских и међуградских аутобуских линија, а све ће то оптеретити преоптерећене линије ГСП, продужити време путовања, направити нови хаос.
Marko
Da opasne materije neće ići vozom oko Kalemegdana ali će ići šleperima kroz grad jer nema alternativne izgrađene železničke obilaznice i to će morati da se koristi veliki broj šlepera svakodnevno sa opasnima materijama i još u drumskom saobraćaju koji je neuporedivo nebezbedniji od železničkog. Sad kad se vidi da Prokop nije ni približno završen (a nisu ga još uvek ni propisno povezali gradskim prevozom, jedna linija za glavnu stanicu u državi je apsurdna stvar) i još nije pogodan za utovor automobila pokazuje svu besmisao ukidanja glavne železničke stanice, tj. ona je morala da se ostavi u funkciji barem kao jedna od sporednih stanica, svi veliki svetski gradovi imaju železničke stanice u centru i oni ne razmišljaju da su im te stare stanice višak već su upravo ponos i nešto što se čuva i održava sa velikom pažnjom, a kod nas se zarad ličnih interesa ukida tako bitan objekat.
u svetu
Centralne železničke stanice nalaze se svuda u svetu u centru grada, upravo zbog saobraćaja i prevoza putnika. U Rimu je nisu preselili na aerodrom. Sramota je da nam Arapi kroje kapu, oni će da odu, a mi ćemo doveka da se mučimo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља