среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:44

Фотограф Сунца и Теслин пријатељ

Из­ложба у Исто­ријском музеју Ср­бије на при­јемчив начин предста­вља све­страну лич­ност Ђорђа Станоје­вића, заслу­жног за електри­фикацију наше земље
Аутор: Милица Димитријевићуторак, 16.01.2018. у 22:00
Портрет Ђор­ђа Ста­но­је­вића 1887-1889, "Циганче са виолином" око 1907. године (Фото Историјски музеј Србије)

Сва­ка сре­да, тер­мин у 17 са­ти, по­чев од да­нас па до сеп­тем­бра 2018. ре­зер­ви­са­на је у Исто­риј­ском му­зе­ју Ср­би­је за струч­но во­ђе­ње кроз за­ни­мљи­ву про­фе­си­о­нал­ну и при­ват­ну би­о­гра­фи­ју Ђор­ђа Ста­но­је­ви­ћа, на­уч­ни­ка ко­ји је за­слу­жан за елек­три­фи­ка­ци­ју Ср­би­је, јед­ног од рет­ких ко­ји је са Те­слом при­ја­те­ље­вао, за­пам­ће­ног, из­ме­ђу оста­лог, и по пр­вој у нас сни­мље­ној фо­то­гра­фи­ји у бо­ји. 

Из­ло­жба „Ђор­ђе Ста­но­је­вић – чо­век ко­ји је осве­тлио Ср­би­ју” је­дан је од про­је­ка­та ове ку­ће (аутор­ка из­ло­жбе Ште­фи­ца Рад­ма­но­вић, аутор мул­ти­ме­ди­је Бор­јан По­брић) ко­ји спа­ја бо­гат до­ку­мен­тар­ни фонд са са­вре­ме­ним тех­но­ло­ги­ја­ма: мул­ти­ме­ди­јал­ни ка­рак­тер по­став­ке при­бли­жа­ва на при­јем­чив на­чин све­стра­ну лич­ност овог фи­зи­ча­ра, про­фе­со­ра, рек­то­ра, па­си­о­ни­ра­ног фо­то­гра­фа чи­ја се сто ше­зде­се­та го­ди­шњи­ца од ро­ђе­ња обе­ле­жа­ва упра­во у овој го­ди­ни. Фо­то­гра­фи­је, пре­пи­ска, ви­део-ма­те­ри­јал, број­на пра­те­ћа ви­зу­ел­на гра­ђа, уз лич­не пред­ме­те – све су то ар­те­фак­ти из­ло­же­ни пре­ми­јер­но, они пред­ста­вља­ју нај­ве­ћи део Ста­но­је­ви­ће­ве за­о­став­шти­не ко­ја се на­ла­зи у овом му­зе­ју, уз до­ку­мен­та ко­ја се чу­ва­ју у Му­зе­ју Ни­ко­ле Те­сле, На­род­ној би­бли­о­те­ци Ср­би­је, Исто­риј­ском ар­хи­ву у Не­го­ти­ну, Му­зе­ју гра­да Бе­о­гра­да. 

Њих нам је по­ка­зао Не­бој­ша Дам­ња­но­вић, му­зеј­ски са­вет­ник, и то по­чев од Ста­но­је­ви­ће­вог ро­ђе­ња 1858. у та­да­шњој ва­ро­ши­ци Не­го­ти­ну, пре­ко би­ва­ња на че­лу Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду у те­шко до­ба Пр­вог свет­ског ра­та, па о смр­ти у Па­ри­зу 1921.

– Ку­ћа у ко­јој је ро­ђен на­жа­лост је сру­ше­на, али по­сто­ји са­чу­ва­на бар фо­то­гра­фи­ја ко­ју смо из­ло­жи­ли. Шко­ло­ва­ње за­по­че­то у род­ном гра­ду на­ста­вио је у Бе­о­гра­ду где је за­вр­шио гим­на­зи­ју, ко­ја је та­да би­ла у Ка­пе­тан Ми­ши­ном зда­њу, по­то­њој Ве­ли­кој шко­ли, чи­ји је по­стао и про­фе­сор, па по­сле и рек­тор. Имао је сре­ћу да на вој­нич­ки на­чин ни­је уче­ство­вао ни у јед­ном од ра­то­ва ко­ји су во­ђе­ни у ње­го­во вре­ме, а би­ло их је ви­ше – при­ча Дам­ња­но­вић, до­да­ју­ћи да је овог ауто­ра пр­вих на­уч­них ра­до­ва из астро­фи­зи­ке пут од­вео и у ве­ли­ке европ­ске гра­до­ве, у чи­јим је оп­сер­ва­то­ри­ја­ма бо­ра­вио и ба­вио се ис­тра­жи­ва­њи­ма, по­себ­но је са­ра­ђи­вао са чу­ве­ним фран­цу­ским про­фе­со­ром Жи­лом Жан­се­ном. Под ње­го­вим ру­ко­вод­ством по­сма­трао је Сун­че­ву по­вр­ши­ну, ње­го­во по­мра­че­ње, због че­га је не­ко вре­ме про­вео и у Са­ха­ри. Упра­во је на јед­ном од ар­хив­ских сни­ма­ка наш ис­тра­жи­вач об­у­чен по­пут бе­ду­и­на, те­шко да би га ико мо­гао пре­по­зна­ти, док је фо­то­гра­фи­са­ње овог не­бе­ског те­ла апа­ра­ту­ром ко­ја је би­ла по­себ­на (не­га­ти­ви Сун­ца ура­ђе­ни су на ста­клу) Ста­но­је­ви­ћа за­ра­зи­ло љу­ба­вљу пре­ма овом ме­ди­ју. 

– Не са­мо што је, за­о­ку­пљен ле­по­та­ма Ср­би­је, од број­них фо­то­гра­фи­ја ње­не при­ро­де и ње­них зна­ме­ни­то­сти ода­брао не­ке и из­дао их 1901. у пр­вом ал­бу­му те вр­сте под на­зи­вом „Ср­би­ја у сли­ка­ма”, већ је до­ку­мен­то­вао стра­да­ње про­сто­ри­ја Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду то­ком Ве­ли­ког ра­та. По­тре­сне сце­не ра­за­ра­ња је пу­бли­ко­вао и пре­зен­то­вао их за­пад­ној јав­но­сти ка­ко би по­ка­зао шта су све Аустро­у­га­ри у Бе­о­гра­ду уни­шти­ли. Са­чу­ва­на је и ње­го­ва по­зна­та фо­то­гра­фи­ја „Ци­ган­че са ви­о­ли­ном”, за ко­ју се прет­по­ста­вља да је пр­ва на­ша фо­то­гра­фи­ја у бо­ји – ис­ти­че наш са­го­вор­ник.          

Кру­ну ње­го­вог ства­ра­ла­штва пред­ста­вља­ју хи­дро­е­лек­тра­не – до­мен у ко­јем је до­шло до са­рад­ње са Ни­ко­лом Те­слом.  

– За­хва­љу­ју­ћи Ста­но­је­ви­ће­вом за­ла­га­њу, а уз по­др­шку Ни­ко­ле Па­ши­ћа, Бе­о­град је 1893, на­кон што су у тан­де­му убе­ди­ли град­ску упра­ву да се уме­сто га­са иза­бе­ре елек­три­ци­тет, до­био тер­мо­е­лек­тра­ну, са­мо 12 го­ди­на по­сле из­град­ње пр­ве у све­ту. По­ста­ли смо та­да и јед­на од пр­вих пре­сто­ни­ца ко­ја је има­ла елек­трич­не трам­ва­је и осве­тље­ње. Пр­ве хи­дро­е­лек­тра­не на Ђе­ти­њи, Вуч­јан­ки, Ни­ша­ви и дру­гим ре­ка­ма, од ко­јих су мно­ге у упо­тре­би и да­нас, ко­ри­сти­ле су Те­слин по­ли­фа­зни си­стем на­из­ме­нич­не стру­је. Са њим се Ста­но­је­вић упо­знао 1892, ка­да је Те­сла је­ди­ни пут био у Ср­би­ји и Бе­о­гра­ду, био је, мо­гло би се ре­ћи, ду­ша те по­се­те. Од та­да, њи­хов од­нос раз­ви­јао се по­сте­пе­но, обра­ћа­ли су се је­дан дру­гом уско­ро и на ти. Ста­но­је­ви­ће­ва пи­сма, ко­ја по­чи­њу са „Дра­ги Те­сла”, све­до­че о њи­хо­вој бли­ско­сти, ко­ју је са Те­слом би­ло те­шко ус­по­ста­ви­ти упра­во јер је био ве­о­ма за­коп­чан чо­век – ка­же Дам­ња­но­вић и на­гла­ша­ва да ме­ђу­соб­ног ри­ва­ли­те­та ни­је би­ло. Као по­себ­но све­до­чан­ство оста­ла је и књи­га о Те­сли ко­ју је Ста­но­је­вић об­ја­вио.


Коментари1
1525f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojša
Koliko Srbija ima velikih ljudi koji su gotovo anonimni !!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља